text size
Regulacija digitalne imovine, tokenizacija i usvajanje MiCA regulative predstavljaju ključ za razvoj tržišta i širenje investicionih mogućnosti. Srbija je već pozicionirana kao pionir u regulaciji digitalne imovine, Crna Gora je u završnoj fazi usvajanja zakona, dok Hrvatska kroz MiCA okvir jača legitimitet i privlači globalne igrače. Poruka je jasna - digitalna imovina postaje nova okosnica finansijskog tržišta i demokratizacije pristupa kapitalu.
Na panelu "Kripto i tržišta kapitala: Oblikovanje budućnosti finansija" na međunarodnoj konferenciji Montenegro Financial Markets u Podgorici učesnici iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske predstavili su svoja iskustva i izazove u razvoju regulative i tržišta digitalne imovine.
Srbija – pionir u regulaciji digitalne imovine
Anina Milanović, direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju Komisije za hartije od vrednosti Srbije, podsetila je da je Srbija među prvim zemljama koje su zakonski uredile oblast digitalne imovine – još 2020. godine, pre nego što je EU usvojila MiCA regulativu.
"Komisija za hartije od vrednosti preuzela je nadležnost za digitalne tokene i već imamo značajne rezultate. Do sada je izdato deset belih papira i sprovedeno više procesa izdavanja tokena. Devet njih predstavlja tokenizovane obveznice - kompanije na taj način dolaze do kapitala, dok investitori dobijaju priliku za prinose više nego što imaju na depozite", kazala je Milanović.
Dodala je da su najviše interesovanja izazvali projekti u oblasti poljoprivrede (farme lešnika i oraha) i obnovljivih izvora energije (solarni paneli). "Tokenizacija omogućava parcijalno vlasništvo i ulazak malih investitora u velike projekte, uz likvidnost i jednostavnije trgovanje bez posrednika", naglasila je.
Srbija radi i na usklađivanju s MiCA regulativom, uspostavljanju platforme za trgovinu digitalnim tokenima i razvoju novih investicionih proizvoda poput ETF-ova i REIT-ova, s ciljem da oživi domaće tržište kapitala.
Anina Milanović (Bloomberg Adria)
Crna Gora – u procesu usvajanja zakona
Danilo Gluščević, IT stručnjak u Komisiji za tržište kapitala Crne Gore, podsetio je da je Crna Gora još tokom pandemije pripremila prvi nacrt zakona sličan zakonu u Srbiji, ali on nije dobio podršku. "Kasnije smo izradili nacrt usklađen s MiCA regulativom. Usaglašen je oko 90 odsto i trenutno je u proceduri u Ministarstvu finansija", rekao je Gluščević.
Trenutno je kriptoimovina u Crnoj Gori obuhvaćena samo Zakonom o sprečavanju pranja novca, a Komisija treba da uspostavi registar pružalaca usluga. "Radimo podzakonski akt za registar. Očekujemo da u oktobru krene proces upisa. Međutim, prava i sveobuhvatna regulativa još nam nedostaje. Potrebna nam je robusnija regulacija koja bi donela zaštitu i otvorila prostor za moderne načine finansiranja, poput tokenizacije", dodao je.
Danilo Gluščević (Bloomberg Adria)
Hrvatska – legitimacija tržišta kroz EU regulativu
Vlaho Hrdalo, partner u advokatskoj kancelariji Hrdalo & Krnić i predsednik UBIK-a (Hrvatskog udruženja za blokčejn i kripto), istakao je da MiCA donosi jedinstvena pravila i legitimitet čitavom tržištu digitalne imovine u EU.
"Hrvatska je još pre stupanja MiCA pripremala društva da se usklade s budućim pravilima. To je privuklo i ozbiljne svetske igrače. Regulacija donosi sigurnost i legitimizaciju jednog šireg pokreta, demokratizacije pristupa kapitalu", rekao je Hrdalo.
On je naveo da su Hrvatska i Slovenija vodeće u EU po prihvatanju kriptovaluta, iako građani i dalje najviše veruju depozitima i nekretninama. Kao izazove je istakao prevare i skepticizam dela javnosti. "U budućnosti ćemo imati jedinstvene aplikacije za trgovinu kriptom, obveznicama i deonicama, ali njima će moći da upravlja samo regulisane institucije", kazao je Hrdalo.
Govoreći o tržištu, naglasio je da bitcoin nije zaživeo kao sredstvo plaćanja, dok stejblkoini predstavljaju digitalizaciju tradicionalnih valuta, što je podstaklo i EU da ide na uvođenje digitalnog evra.
Montenegro Financial Markets (Bloomberg Adria)
Drinčić: Modernizacija i digitalizacija ključne za budućnost tržišta kapitala Crne Gore
Na početku drugog dana konferencije, predsednik Komisije za tržište kapitala Crne Gore Željko Drinčić predstavio je rezultate rada Komisije od 2023. godine do danas, ali i viziju budućeg razvoja.
Komisija je, kako je istakao, pripremila šest zakona i 27 podzakonskih akata, čime je znatno modernizovan regulatorni okvir i usklađen s evropskim standardima. Poseban akcenat stavljen je na dobrovoljne penzione fondove, otvorene i alternativne investicione fondove, dok je Komisija uključena i u pet pregovaračkih poglavlja sa EU.
Dva nova zakona, o zelenim obveznicama i referentnim vrednostima, označavaju dodatni iskorak u pravcu razvoja održivih i savremenih tržišnih instrumenata. Istovremeno, ostvareni su veliki pomaci u digitalizaciji: uvedeno je elektronsko podnošenje izveštaja, a od 1. januara kreće nova faza automatizacije, s ciljem potpune digitalizacije procesa.
"Podižemo domaće regulatorne kapacitete i pripremamo tržište za interoperabilnost s evropskim sistemima", poručio je Drinčić.
Željko Drinčić (Montenegro Financial Markets)
Jedan od prioriteta Komisije jeste i unapređenje finansijske pismenosti. U saradnji s OECD-om realizovani su programi kako bi građani donosili finansijske odluke zasnovane na relevantnim informacijama. Posebna pažnja posvećena je edukaciji mladih, Komisija organizuje radionice za decu, srednjoškolce i studente s interaktivnim sadržajima i takmičenjima, a cilj je i produbljivanje saradnje s Ekonomskim fakultetom.
Premijerno je predstavljen i avatar tržišta kapitala - Kapitalko, osmišljen za decu od prvog do petog razreda osnovne škole. Ovaj inovativni edukativni projekat pretvara učenje o berzi i finansijama u zabavu, istovremeno jačajući znanje i interesovanje najmlađih za finansije.
.webp){kind=icon}
