.webp){kind=icon}
Pod pritiskom centralnih bankara usredsređenih na rezanje inflacije, čak i po cenu recesije, globalno tržište obveznica je prvi put u tri decenije potonulo više od 20 odsto.
Bloombergov globalni indeks agregiranog ukupnog povrata na državne i korporativne obveznice (Global Aggregate Total Return Index) sa svog lane dostugnutog maksimuma pao je za više od 20 odsto, što predstavlja najveći pad još od pokretanja indeksa 1990. godine. Američki i evropski zvaničnici poslednjih dana su nastavili naglašavati važnost restriktivne monetarne politike nakon što je sličnu poruku pre nedelju dana poslao šef Federalnih rezervi Jerome Powell na konferenciji u Džekson Holu.
Nagli rast kamatnih stopa kao odgovor na visoku inflaciju, kojem su kumovali kreatori monetarne politike, prekinuo je četiri decenije opšteg pozitivnog trenda na tržištu obveznica. Takav razvoj događaja investitorima stvara probleme jer istovremeno tonu i akcije i obveznice.
"Mislim da se pozitivna tendencija na tržištu obveznica koja je započela sredinom osamdesetih završava", rekao je Stephen Miller, koji još od tada pokriva tržišta vrednosnica s fiksnim prinosom, a sada radi u investiciono-konsultantskoj kompniji GSFM unutar kanadske korporacije CI Financial. "Prinosi se neće vraćati na istorijske minimume koje smo videli pre i tokom pandemije", dodao je.
Indeks povrata na obveznice po prvi put pao je za više od 20 odsto
Povišena inflacija s kojom se svetska ekonomija sada muči znači da centralne banke neće biti spremne ponovo uvesti ekstremno labavu politiku i mere poput onih zbog kojih su prinosi na državne obveznice pali ispod jedan odsto, smatra Miller.
Istovremeni pad na tržištima obveznica i akcija potkopava osnovu investicionih strategija koje su važile poslednjih 40 godina, pa i duže. Bloombergov obveznički indeks ove je godine izgubio 16 odsto, a MSCI indeks globalnih akcija je potonuo 19 procenata.
To je ove godine američko merilo klasičnog odnosa 60:40 za portfeljna ulaganja – gde su u toj srazmeri podeljene investicije između akcija i obveznica – pomaklo za 15 odsto prema dole, što je na tragu najgoreg rezultata još od 2008. godine.
Tržišta sve manje očekuju da će iduće godine biti rezanja kamatnih stopa
"Nalazimo se u novoj investicionoj klimi, i to će biti velika stvar za one koji su se nadali da će ulaganjima u obveznice diverzifikovati rizik iz akcija", rekla je Kellie Wood, direktorka za ulaganja u hartije od vrednosti s fiksnim prinosom u sidnejskom predstavništvu britanske finansijske korporacije Schroders.
Evropske obveznice su ove godine najviše stradale jer je ruska invazija na Ukrajinu prouzrokovala enorman rast cene gasa. Azijska tržišta su stradala nešto manje, i to zbog kineskog duga, pošto tamošnja centralna banka pokušava olabaviti politiku kako bi podstakla ekonomiju. Razlike u prinosima kod dolarskih obveznica prošlog meseca suzile su se za najveći nivo još od 2020. godine, pa su se ti spreadovi sužavali brže nego kod američkih obveznica, a to se u poslednjih deset godina desilo samo nekoliko puta.
Evropa se ističe po padu vrednosti indeksa
Preokret s vrlo labave monetarne politike na najoštrije dizanje kamatnih stopa još od osamdesetih je u većem delu sveta srezao likvidnost, kažu u banci JPMorgan Chase & Co.
"Na tržištima obveznica i deviza ove je godine došlo do ozbiljnijeg pogoršanja likvidnosti nego kod ostalih vrsta imovine, bez znakova da će se to preokrenuti," napominje tim londonskih analitičara, na čijem je čelu Nikolaos Panigirtzoglou. Negativni momentum kod obveznica se približava ekstremnim nivoima, dodali su.
Realnosti ekonomske politike pred kojima se sada nalaze investitori na mnogo načina podsećaju na negativan trend tržišta obveznica tokom šezdesetih koji je započeo u drugoj polovini te decenije kad je završilo razdoblje niske inflacije i nezaposlenosti. Kako je tokom sedamdesetih inflacija ubrzavala, referentni prinosi državnih obveznica su naglo skočili. Do 1981. godine su dosegli skoro 16 odsto nakon što je tadašnji šef Feda Paul Volcker kamate podigao na 20 procenata kako bi ugušio rast cena.
Dok je u Džekson Holu objašnjavao svoju politiku, Powell se osvrnuo na osamdesete, kazavši kako istorijski podaci jasno upozoravaju protiv preranog labavljenja politike. Igrači na tržištu sada procenjuju da je verovatnost Fedovog trećeg uzastopnog podizanja kamatnih stopa za 75 baznih bodova kasnije tokom septembra skoro 70 odsto.
Potražnja postoji
Drugi centralni bankari, od evropskih preko južnokorejskih pa sve do novozelandskih, koji su bili prisutni na konferenciji, takođe su dali do znanja kako će nastaviti s podizanjem kamata.
Međutim, investitori u hartije od vrednosti s fiksnim prinosom i dalje kupuju državne obveznice, i uz rast njihovih prinosa, očekujući da će autori monetarne politike morati preokrenuti svoja uverenja ako usporavanje u ekonomiji snizi i inflaciju. Na tržištu opcija u Sjedinjenim Američkim Državama još uvek računaju s barem jednim sniženjem kamatnih stopa za 25 baznih bodova iduće godine.
"Ne bih sadašnje promene proglasio novom negativnom tendencijom na tržištu obveznica, nego više kao neophodnu korekciju razdoblja neodrživo niskih prinosa", kazao je Steven Oh, globalni šef za kredite i fiksne prinose u kompaniji PineBridge Investments. "Očekujemo da će prinosi po dugoročnim istorijskim standardima ostati na niskim nivoima, a 2022. će verovatno u sadašnjem ciklusu biti primer vrhunca prinosa na desetgodišnje obveznice", dodao je.
U Schrodersu takođe vide priliku u državnim obveznicama, i uz rast prinosa, te portfelj prilagođavaju realnom riziku od ozbiljnog usporavanja ekonomije, napominje Wood. "U ne tako dalekoj budućnosti, ovo će biti odlična prilika za kupovinu obveznica jer nam centralne banke gotovo garantuju globalnu recesiju", kazala je.
