Odluka administraije američkog predsednika Donalda Trumpa da carini zlate poluge u skladu sa opštim nametima na švajcarsku robu šokirala je trgovce, koji su verovali da će plemeniti metali biti izuzeti. Odluka Vašingtona izazvala je haos na tržištu zlata - fjučersi na berzi u Njujorku, čiji rast zavisi od uvoza iz Švajcarske i drugih centara prerade, skočili su na rekodne nivoe.
Amerike uvela carine od 39 odsto na uvoz iz Švajcarske, koje je veliki izvoznik zlata. Kada je jedan švajcarski prerađivač zlata zatražio potvrdu odluke o carinama, američka Carina i granična služba (CBP) je odgovorila da se carine odnose i na poluge od jednog kilograma i 100 unci.
Ako ova odluka ostane na snazi, mogla bi dramatično da utiče na globalne tokove zlata i poremeti američke fjučers ugovore. Zlato, kao finansijska imovina i globalna valuta, ima poseban status u odnosu na druge robe pogođene carinama, poput bakra. Trgovci su u petak izjavili da se isporuke zamrzavaju zbog iznenadne vesti.
"Dugoročno, postojanje američkih carina na isporučive zlatne proizvode dovodi u pitanje ulogu trgovine fjučersima u SAD", kaže Joni Teves, stratef UBS AG. "Dok se situacija ne razjasni, očekujemo da će situacija na tržištu zlata i plemenitih metala ostati napeta", dodaje. Vest o tome da su uvedene carine na zlato prvobitno je objavio Financial Times.
Godina je do sada bila turbulentna na tržištu zlata, čija je cena dostigla istorijske maksimume usled kupovine od strane centralnih banaka i pojačane potražnje zbog Traumpovog trgovinskog rata. Ranije ove godine, fizički tokovi su poremećeni kada su trgovci po ubrzanom postupku izvozili milijarde dolara vredno zlato i srebro u Ameriku, predviđajući uvođenje carina. Ipak, taj trend se naglo prekinuo kada su zlato i srebro početkom aprila izuzeti od carina na uvoz.
Zasad nije jasno da li će carine važiti i za veće poluge od 400 unci, koje su standard u londonskoj trgovini, niti da li će biti nametnute i drugim velikim proizvođačima zlata. Postoje i nagađanja da je odluka doneta greškom i da bi mogla biti pravno osporena.
Budući da je CBP odlučio da poluge od 1 kg i 100 unci spadaju u tarifnu kategoriju "poluprerađenog" umesto "neprerađenog" zlata, one potpadaju pod kod 7108.13.5500 umesto 7108.12.10, koji je oslobođen carina. Ovo posebno pogađa švajcarske rafinerije, koje imaju ključnu ulogu u globalnom snabdevanju. One često prelivaju velike londonske poluge u manje kalupe, kako bi ispunile zahteve američkih fjučers ugovora.
"Zlato se neprestano seli između centralnih banaka i rezervi širom sveta", kaže Robert Gottlieb, bivši trgovac plemenitim metalima i direktor u JPMorgan Chase & Co. "Nismo mislili da bi zlato moglo da se nađe na meti carina", dodaje.
Poluge od jednog kiliograma su najčešći oblik na Comexu, najvećem svetskom tržištu zlatnih fjučersa, a čine glavninu švajcarskog izvoza zlata u Ameriku. Švajcarska predsednica Karin Keller-Sutter je hitno otputovala u Vašington, ali nije uspela da se sastane sa Trumpom.
Asocijacija švajcarskih proizvođača plemenitih metala upozorila je da odluka može ozbiljno da ugrozi međunarodnu trgovinu zlatom sa Amerikom, tradicionalnim partnerom Švajcarske. Menadžeri velikih rafinerija u Aziji i Evropi privremeno su zaustavili isporuke dok ne dobiju dodatna pojašnjenja, a sličan stav imaju i brojni trgovci u Švajcarskoj i drugim zemljama.
Ugovori za decembarske isporuke skočili su na premiju od preko 100 dolara po unci u odnosu na londonsku spot cenu, jer investitori očekuju poremećaje u uvozu. Prema procenama, američki mesečni uvoz zlata dostigao je 43 tone u januaru ove godine, dok Amerika proizvodi oko 22 tone mesečno. Ako kapacitet prerade ostane ograničen, razlika između spot i fjučers cena mogla ozbiljno da naraste.
"Mislim da ovo nije u interesu bilo kog igrača na tržištu", kaže Nikos Kavalis iz Metals Focus Ltd. "Verujem da se radi o grešci ili pogrešnoj proceni američkih vlasti, koja će verovatno biti osporena", ističe.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...