Pregled berze - nove pretnje carinama, rekord bitcoina i Nvidije

Nakon nekoliko nedelja tokom kojih su berze bile u znaku konflikata na Bliskom istoku, svetska tržišta se ponovo suočavaju sa poznatom Trumpovom carinskom retorikom koja obeležava 2025. godinu.

Finansijska tržišta, koja su pokazala rastuću neosetljivost na američke carinske pretnje, u ponedeljak će na otvaranju berze biti stavljena na test. Trump je, naime, najavio carinu od 30 odsto za Evropsku uniju i Meksiko, koja će stupiti na snagu 1. avgusta. Najavio je i proširenje carinskih mera na druge zemlje - od evropskih, južnoameričkih i afričkih, pa nadalje.

"Investitori ne bi smeli da pretpostavljaju da Trump samo blefira sa pretnjom carinama od 30 odsto na robu iz EU", rekao je za Bloomberg Brian Jacobsen, glavni ekonomista u Annex Wealth Managementu. "Takav nivo carina predstavlja sankcije, ali verovatno više škodi njima nego SAD, zbog čega im vreme ističe."

Pogledajmo berzanska dešavanja od prošle nedelje - indeks S&P 500 je ostao nepromenjen, industrijski Dow Jones izgubio je nešto manje od jedan odsto, a tehnološki Nasdaq je zabeležio rast od 0,46 odsto.

 

 

Nemački DAX porastao je za 1,72 odsto, francuski CAC 40 za 1,62 odsto, Euro Stoxx 50 za 1,71 odsto, Euro Stoxx 600 za 1,17 odsto. Japanski Nikkei izgubio je 0,40 odsto, hongkonški Hang Seng porastao je za 1,30 odsto, kineski CSI 300 za nešto manje od jedan odsto.

Bitcoin postavio rekord, u porastu su i druge kriptovalute

Dok je na berzama u petak ujutro prevladavala crvena boja, na tržištu kriptovaluta je bilo potpuno drugačije. Bitcoin (BTC) je prvi put prešao prag od 118.000 dolara po novčiću (što je ujedno i prvi put da premašuje sto hiljada evra). To predstavlja jednodnevni rast od oko šest odsto. 

Već u ponedeljak, bitcoin je pohitao ka 120.000 dolara.

 

Druga najpopularnija kriptovaluta, ethereum (ETH), porasla je za više od osam odsto - cena novčića premašila je tri hiljade dolara.

Pomenućemo još nekoliko alternativnih kriptovaluta. U petak je Riplov XRP porastao za slabih šest odsto (2,58 dolara), SOL za nešto više od 3,6 odsto (164 dolara), dogecoin za nešto manje od jedan odsto (0,197 dolara), BNB za 2,46 odsto (688 dolara).

Koliko je zaista velika Nvidia

Američki proizvođač čipova, Nvidia, prešao je svoj istorijski prag - tržišnu vrednost od četiri hiljade milijardi dolara. Reč je o prvoj kompaniji na svetu kojoj je to pošlo za rukom, čime je dodatno utvrdila svoj položaj na vrhu liste najvrednijih svetskih kompanija. Da bi se lakše razumelo koliko je Nvidia, zaista, velika kompanija, uradili smo nekoliko poređenja.

despositphotos

 

Tržišna vrednost kompanije Nvidia prevazilazi bruto domaći proizvod (BDP) gotovo svih država sveta, sa izuzetkom pet - SAD, Kine, Nemačke, Indije i Japana. Nvidiju smo pozicionirali na 6. mesto, ispred Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Italije, Rusije.

 

 

Nvidia ima najveći udeo u indeksu S&P 500, jer čini 7,2 odsto njegove vrednosti. Zajedno sa drugim kompanijama iz grupe "veličanstvenih sedam" čini više od trećine ukupne vrednosti indeksa, koji inače obuhvata 500 akcija najvećih američkih kompanija. Napominjemo da je 2016. godine njihov udeo bio oko 14 odsto. 

Amerika ili Evropa - gde ulagati ove godine

U prvoj polovini 2025. godine na berzama su po prinosima dominirale evropske akcije, a njih su pokretale fiskalne stimulativne mere i sve veća ulaganja u odbranu. U Americi su investitori bili zabrinuti zbog političke nestabilnosti i trgovinske i carinske politike predsednika države Donalda Trumpa, što je negativno uticalo na raspoloženje na tržištima.

Wall Street se u nastavku godine ipak stabilizovao - rast tehnološkog sektora i povoljniji makroekonomski podaci ponovo su podstakli S&P 500, koji je krajem juna prinosima sustigao evropske indekse.

Ulagači su ponovo počeli da preusmeravaju kapital u SAD, posebno u grane povezane sa veštačkom inteligencijom (AI).

Obaraju se rekordi, ali u dolarima, ne u evrima

Indeks straha i pohlepe, koji objavljuje portal CNN, otkriva da se raspoloženje ulagača ponovo preselilo u kategoriju preterane pohlepe. To znači da su ulagači naklonjeni rizičnim investicijama i da su sve više bikovski nastrojeni. Iako su u Americi vrednovanja na rekordnim nivoima, u vazduhu se stalno oseća neizvesnost zbog geopolitike i carinskih pregovora, inflacijskih pritisaka i tome slično.

Indeks S&P 500 je ove godine ulagačima doneo prinos od 6,5 odsto (u dolarima). Ovaj rast je uglavnom bio posledica izuzetne uspešnosti u drugom kvartalu, kada je indeks porastao za čak 25 odsto.

Situacija je drugačija sa stanovišta evropskog ulagača. Njegov kapital u S&P 500 se ove godine smanjilo za 6,4 odsto. Razlog? Jak evro u poređenju sa dolarom. Evro je u poređenju sa dolarom od početka godine ojačao za skoro 15 odsto.

Dobra nedelja za dolar

Prošla nedelja je bila uspešna za američki dolar. Ostvario je najbolji nedeljni rast u više od četiri meseca, jer su poslednje pretnje predsednika Trumpa novim carinama povećale zabrinutost da bi rastuće trgovinske napetosti mogle da podstaknu inflaciju i ugroze rast tržišta sa rizičnijim investicijama.

 

Bloombergov indeks dolara se prošle nedelje povećao za 0,73 odsto, što je najbolji rezultat od nedelje koja se završila 28. februara (poslednje dve uzastopne nedelje je dolar gubio vrednost). U grupi deset valuta, najveći pad zabeležili su japanski jen i britanska funta.

"Tržište potcenjuje rizike povezane sa trgovinskom politikom. Brojni ulagači zauzimaju kratke (engl. short) pozicije prema dolaru i duge (engl. long) pozicije kod rizičnih investicija", rekao je Aroop Chatterjee, strateg u Wells Fargou.

Dodao je da na tržištu postoji previše optimizma da će Fed priskočiti u pomoć, iako neizvesnost u vezi sa inflacijom takav pristup dovodi u pitanje.

Bloomberg

 

Nafta neznatno porasla

Fjučersi sirove nafte brent su u petak skočili za 2,5 odsto i stabilizovali se na 70,4 dolara po barelu. To predstavlja nedeljni rast od 1,6 odsto, jer su tržišta balansirala kratkoročno ograničenu ponudu u odnosu na dugoročna strahovanja zbog viška ponude.

 

 

Uprkos prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA) o mogućem višku u drugoj polovini godine, jaka letnja potražnja za putovanjima i visoki kapacitet rafinerija podržavaju trenutne cene.

Pažnja se sada preusmerava na oblast carina i trgovinskih sporazuma i u kabinete donosilaca odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovih saveznika, koji su prošlog vikenda doneli važnu odluku.

OPEC+ odlučio da poveća proizvodnje u sledećem mesecu, što je izazvalo zabrinutost zbog viška ponude, a ponovne carinske pretnje iz Vašingtona takođe su izazvale sumnju u vezi sa budućom potražnjom za naftom.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 14. jul

• Kina izveštava o spoljnoj trgovini.

• U Japanu objava podataka o industrijskoj proizvodnji.

• Banka Slovenije objavljuje podatke o bruto spoljnom dugu.

 

Utorak, 15. jul

• O prihodima će izvestiti banke JPMorgan, Wells Fargo, BlackRock, Citigroup, Bank of NY Mellon i State Street.

• U Kini će biti objavljeni podaci o BDP-u, industrijskoj proizvodnji i nezaposlenosti.

• U Nemačkoj će institut Zew izvestiti kakvo je raspoloženje u pogledu privrede.

• Evrostat će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji.

• Surs će objaviti indekse vrednosti obavljenih građevinskih radova.

• U SAD će biti objavljeni podaci o inflaciji.

 

Sreda, 16. jul

• O prihodima će izvestiti banke Bank of America, Morgan Stanley, Goldman Sachs i holandski ASML.

• Ujedinjeno Kraljevstvo izveštava o inflaciji.

• Surs će objaviti podatke o radno aktivnom stanovništvu.

 

Četvrtak, 17. jul

• O prihodima će izvestiti TSMC, Novartis, Pepsi, Netflix i Interactive Brokers.

• U Ujedinjenom Kraljevstvu će biti objavljeni podaci o nezaposlenosti.

• Evrostat će objaviti podatke o inflaciji.

• U SAD će biti objavljeni podaci o maloprodaji i zahtevima za nezaposlenost.

 

Petak, 18. jul

• Surs će objaviti statistiku građevinskih dozvola za zgrade.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar