Pregled berze - tržišta nemirna zbog straha od eskalacije rata

Izrael je u petak rano ujutru izveo vazdušne napade na iranski nuklearni program i vojne ciljeve. Ministar odbrane Israel Katz je ovaj potez označio kao preventivan, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da će napadi trajati dok se opasnost ne otkloni. Napetost je uticala na tržišta - cena nafte je skočila, azijska berza je gubila vrednost, a dolar je nadoknadio prethodne gubitke jer su trgovci tražili sigurna utočišta.

Šta donosi novo zaoštravanje situacije na Bliskom istoku? Nikola Forest, glavni investicioni direktor u Candriamu u Briselu, smatra da je napad klasični faktor rizika koji vodi ka padu akcija i bekstvu ka sigurnim utočištima. "Ako se nagli rast cena nafte nastavi, to bi moglo negativno da utiče na privredni rast i inflaciju, što bi pojačalo potencijalni rizik od stagflacije koji je već prisutan usled carinskog rata. Rast cena nafte očigledno nije u interesu Trumpove administracije", rekao je.

Aleksandar Baradez, glavni tržišni analitičar u IG u Parizu, rekao je: "Ovo će verovatno zaustaviti trenutni rast evropskih i američkih indeksa. Tržište akcija postajalo je skupo, zato će ovo podstaći investitore, posebno one male, da sada realizuju deo profita".

Matt Maley, glavni tržišni strateg u kompaniji Miller Tabak + Co. sa sedištem u SAD, navodi: "Moje pitanje jeste šta će se desiti sa Ormuskim moreuzom. Iran bi mogao da ga zatvori, a to bi značilo 13 miliona barela nafte dnevno, ne računajući zemni gas, i u mogućnosti su da to sprovede u delo. Hoće li se odlučiti na taj korak ili će samo smanjiti protok? Ne znam".

Cena zlata, koje se smatra sigurnim utočištem u vremenu povećanih geopolitičkih napetosti, raste. Cena unce zlata je u vreme pisanja članka iznosila 3.440 dolara.

Cene nafte su, inače, snažno skočile, nakon što je eskalacija na Bliskom istoku izazvala zabrinutost oko snabdevanja i prekidanja transporta sirovina i robe kroz Ormuski moreuz. Cena nafte tipa brent je skočila za 13 odsto na 77 dolara po barelu, što je najveći skok od početka ukrajinskog rata 2022. godine.

 

Kako su reagovale svetske berze

Kineski indeks CSI 300 i hongkonški Hang Seng su prošle nedelje izgubili po 0,35 odsto, japanski indeks Nikkei 225 izgubio je 0,51 odsto, korejski indeks Kospi dobio je 1,87 odsto, a indijski indeks Nifty 50 izgubio je 1,50 odsto.

Nemački indeks DAX je prošle nedelje izgubio 3,18 odsto, francuski CAC 40 1,34 odsto, londonski FTSE 100 dobio je 0,24 odsto, a panevropski Euro Stoxx 50 i Stoxx 600 izgubili su 2,45 odsto, odnosno 1,35 odsto.

Izraelski napad srezao i cenu kriptovaluta

Nakon izraelskog napada vrednost su izgubile i kriptovalute. Vodeća kriptovaluta bitcoin je nakon napada pala za čak tri odsto i u vreme pisanja članka se kretala oko 105.224 dolara po tokenu.

"Kriptovalute negativno reaguju na vesti o izraelskim napadima na Iran, što je u skladu sa glavnom rizičnom imovinom", rekla je Caroline Mauron, suosnivač kompanije Orbit Markets, dobavljača likvidnosti za izvedene finansijske instrumente na kriptovalute. "Očekujemo tehničku podršku u iznosu od približno 101.000 dolara, međutim, geopolitičke vesti će nadalje kratkoročno usmeravati cenovne kretanja."

Bitcoin bi mogao da dostigne 200.000 dolara 

Bitcoin je 10. juna dostigao 109.843 dolara, što predstavlja povećanje od preko 16 odsto od početka godine. Analitičari predviđaju da bi njegova cena mogla da dostigne 145.000 dolara do sredine 2025. godine, a čak i 200.000 dolara u optimističnom scenariju. Rastu uglavnom doprinose prilivi u ETF-ove, efekti nakon prepolovljenja i povećano interesovanje institucionalnih investitora. 

Istovremeno, analitičari upozoravaju na rizike - od inflacionih šokova i geopolitičkih tenzija do potencijalnih regulatornih ograničenja. U slučaju negativnih događaja, cena bi mogla da padne na 93.000 dolara. Kompanije poput Micro Strategyja i Metaplaneta povećavaju investicije u bitcoin, a neke zemlje (npr. SAD i Češka) razmatraju uključivanje bitcoina u državne rezerve.

Američka inflacija niža od očekivanja

Cene osnovnih životnih namirnica su u SAD u maju porasle manje nego što je predviđano. Povećanje osnovnog pokazatelja inflacije od 0,1 odsto znači da se inflacija u poređenju sa prethodnim mesecom stvarno usporava. To je veliko iznenađenje za ekonomiste koji su očekivali da će se povećanje carina do maja odraziti na veći rast cena. Godišnja inflacija iznosi 2,4 odsto.

"Slabija bazna inflacija će omogućiti oporavak državnih obveznica, pri čemu bi se deo strmog rasta krive prinosa mogao zadržati. Po našoj proceni, tržište još nije spremno da izađe iz trenutnih okvira trgovanja", komentarišu u Bloomberg Economicsu makroekonomske podatke.

Bloomberg

 

Šta pokreće rast S&P 500 i koliko će to trajati

Američki indeks S&P 500, koji je od prošlogodišnjih najnižih vrednosti porastao za 17 odsto (u evrima), nastoji da probije nove rekorde i uspostavi dugoročniji bikovski trend. Glavni pokretač rasta ostaju najveće tehnološke kompanije, dok investitori pažljivo prate kretanje kursa dolara, cene energenata i fiskalnu politiku Vašingtona. Hoće li indeks S&P 500 nastaviti da raste?

Slabiji američki dolar obično sa zakašnjenjem od dva do tri kvartala povoljno deluje na profit američkih kompanija. "Ako se ovakav trend nastavi, možemo u drugoj polovini godine očekivati izrazitiji rast profita američkih kompanija", kaže Matej Mazi, menadžer imovine u NLB Skladi.

S&P 500 je ove godine prošao kroz prilično turbulentan period i treba imati na umu da je u odnosu na istorijske vrednosti, trenutna cena prilično visoka, komentariše David Zorman, menadžer imovine u Generali Investmentsu. Kompanije će morati obećane rezultate i da postignu, inače bi budući prinosi mogli biti vrlo mali, dodatno upozorava.

Londonska berza prolazi kroz krizu

Kompanija Intercontinental Exchange, vlasnik njujorške berze (NYSE), 2016. godine je objavila da razmatra ponudu za preuzimanje Londonske berzanske grupe (LSE). Nakon nekoliko meseci pažljive analize odustali su od toga, a kao razlog su naveli "nedovoljnu spremnost na saradnju" sa strane londonske berze. Još deceniju ranije Nasdaq je naišao na hladan odziv rukovodstva londonske berze, koje je London videlo kao "epicentar svetskih kapitalnih tokova".

 

 

Ispostavilo se da američkim berzama nije bilo potrebno da kupe londonsku berzu kako bi osvojile njeno tržište - trebalo je samo da budu strpljive. Američka tržišta postupno osvajaju londonske najprestižnije listinge jedan za drugim, što potvrđuje nedavna odluka pionira finansijskih tehnologija Wise da svoj primarni listing prenese u Njujork. Wise, kompanija vredna približno 15 milijardi dolara, ovim se pridružuje rastućoj listi kompanija koje odlaze. Građevinska kompanija Ashtead Group je svoj prelazak najavila u decembru, dok su se bivši članovi indeksa FTSE 100 - CRH, Ferguson Enterprises i Flutter Entertainment - već preselili.

Kompanije se sele na zapad, u SAD.

 

Bloomberg

 

Novo Nordisk ponovo najvrednija kompanija u Evropi

Novo Nordisk je ponovo preuzeo poziciju najvrednije kompanije u Evropi i prestigao kompaniju za razvoj softvera SAP. Akcije danskog proizvođača lekova su u petak porasle za 2,3 odsto, nakon što je Novo najavio lansiranje svog eksperimentalnog leka za regulisanje telesne težine "amycretin", koji će, na osnovu povratnih informacija regulatornih organa, preći u sledeću fazu razvoja.

Tržišna kapitalizacija kompanije Novo trenutno iznosi 365 milijardi dolara. Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, tržišna kapitalizacija kompanije SAP iznosila je 364,3 milijarde dolara. Novo je od rekordnog nivoa u junu prošle godine pretrpeo niz neuspeha, između ostalog loše rezultate kliničkih testova eksperimentalnih lekova za lečenje gojaznosti i sve veću konkurenciju američkog rivala Eli Lilly. Farmaceutska kompanija je prošlog meseca zamenila izvršnog direktora Larsa Fruergarda Jorgensena.

'Najmanje popularne obveznice' menjaju rutinsku licitaciju u ključni test

Globalno protivljenje investitora dugoročnom državnom dugu pretvorilo je rutinsku licitaciju obveznica u SAD u jedan od najviše očekivanih događaja na Wall Streetu prošle nedelje. Ministarstvo finansija je u četvrtak prodalo 22 milijarde dolara tridesetogodišnjih državnih obveznica, što je deo redovno planiranih zaduživanja. Jack McIntyre, menadžer portfolija u Brandywine Global Investment Managementu, rekao je: "Čini se da su tridesetogodišnje američke državne obveznice najmanje popularne obveznice na tržištu".

Prinosi na dugoročne globalne obveznice su u poslednjim nedeljama snažno porasli, jer su zabrinutosti zbog rastućeg duga i deficita navele neke investitore da izbegavaju hartije od vrednosti, a druge motivisale da zahtevaju višu premiju za rizik pozajmljivanja državama.

NLB prvi put premašila tri milijarde evra tržišne kapitalizacije

 

Trgovanje na Ljubljanskoj berzi je u ponedeljak obeležio rekord banke NLB. Akcija je u trgovanju u ponedeljak poskupela za 1,34 odsto i dan završila na 151,50 evra, što je najviše do sada. Prema podacima Ljubljanske berze, banka koju vodi Blaž Brodnjak je prvi put u istoriji premašila tri milijarde evra tržišne kapitalizacije.

Bloomberg

 

"Oni koji su poverovali u uspešnu strategiju kompanije i tokom IPO-a novembra 2018. nabavili akcije po ceni od 51,50 evra, ostvarili su prinos od preko 300 odsto - računajući reinvestiranje dividendi, saopšteno je sa Ljubljanske berze."

U petak je za akciju banke trebalo izdvojiti 151,50 evra.

Nova IPO u Hrvatskoj 

Naše kolege iz hrvatske redakcije poslednjih nedelja prate dešavanja oko inicijalne javne ponude (IPO) hrvatske kompanije Žito. Kompanija je dobila odobrenje za javnu ponudu svojih akcija i njihovo uvrštavanje na Zagrebačku berzu. Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) odobrila je prospekt za izdavanje do 6.651.920 novih akcija, nominalne vrednosti jedan evro po akciji, i uvrštavanje do 25.607.675 akcija na berzu. 

Ovom objavom kompanija je potvrdila početak novog investicionog ciklusa usmerenog na održivi rast, inovacije i jačanje domaće poljoprivredne proizvodnje. Nakon IPO-a, investitori bi trebalo da imaju ukupno najmanje 25 odsto plus jednu akciju vlasništva u okviru javne ponude.

U maju 2025. godine, glavna skupština Žita usvojila je odluku o povećanju osnovnog kapitala za 4,37 miliona evra, izdavanju novih akcija i uvrštavanju svih postojećih akcija na regulisano tržište. IPO će se sprovesti u jednom krugu i obuhvatiće ponudu za zaposlene, male i kvalifikovane investitore, a minimalni iznos za učešće je 300 evra.

Bosqar sa novom uspešnom emisijom obveznica

Bosqar je uspešno završio javnu ponudu održivih obveznica, prikupivši 105 miliona evra svežeg kapitala na hrvatskom i slovenačkom tržištu. Potražnja investitora je premašila očekivanja - ukupno je upisano 113,66 miliona evra, a emisija je konačno ograničena na 105 miliona evra. 

Obveznice se izdaju sa fiksnim prinosom od 4,65 odsto, fiksnom kamatnom stopom od 4,625 odsto i rokom dospeća od sedam godina. Referentna kamatna stopa je zasnovana na evro-svop stopi (2,35 odsto), a rizik izdavaoca je procenjen premijom od 230 baznih poena. Reč je o obveznicama orijentisanim ka održivosti, jer se Bosqar obavezao da će smanjiti direktne emisije gasova staklene bašte za 36,4 odsto do kraja 2031. godine u poređenju sa 2022. godinom. Ukoliko se cilj ne postigne, investitori će dobiti dodatnu nadoknadu od 0,35 odsto na glavnicu.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 16. jun

• Sastanak lidera država G7 u Kanadi.

• U Kini objava podataka o maloprodaji i industrijskoj proizvodnji.

• U Izraelu objava podataka o BDP-u, trgovini i nezaposlenosti.

• Međunarodni vazduhoplovni sajam u Parizu - konkurenti Airbus i Boeing objavljuju porudžbine.

• Kineski predsednik Xi Jinping u poseti Kazahstanu.

 

Utorak, 17. jun

• Nemački institut Zew objavljuje poslovna očekivanja.

• Japanska centralna banka odlučuje o kamatama.

• Senat SAD će nastaviti debatu o Trumpovom poreskom zakonu.

• U Njujorku počinje samit o Palestini koji organizuju Francuska i Saudijska Arabija.

• Surs će objaviti podatke o radno aktivnom stanovništvu.

 

Sreda, 18. jun

• Američka centralna banka odlučuje o kamatnim stopama.

• Evrostat i UK će objaviti podatke o inflaciji.

 

Četvrtak, 19. jun

• O kamatama odlučuju centralne banke u Ujedinjenom Kraljevstvu, Turskoj, Tajvanu, Švajcarskoj, Filipinima i Norveškoj.

• Berze u SAD zatvorene zbog praznika.

• Ministri finansija EU sastaju se u Briselu.

 

Petak, 20. jun

• Evrostat će objaviti podatke o poverenju potrošača.