Pregled berze: jedna kompanija od skandala stigla do zvezde berze, zlato i srebro tonu

Prošle nedelje berze širom sveta nisu imale dobar učinak. Pregled 10 odabranih svetskih indeksa pokazuje da su uglavnom završili u crvenom, kako u petak, tako i tokom cele sedmice, uz jedan izuzetak – južnokorejski indeks KOSPI. U petak je blago porastao, dok je nedeljno zabeležio rast od pet odsto.

 

Japanski Nikkei nije imao sreće kao korejski indeks. U petak je izgubio 3,38 odsto vrednosti, a na nedeljnom nivou bio je niži za skoro dva odsto. U negativno područje spao je i kineski Hang Seng, koji je bio niži za manje od jedan odsto. Još jedan kineski indeks, CSI 300, zabeležio je nedeljni pad od skoro 2,2 odsto.

Preko okeana, i američki indeks S&P 500 i tehnološki Nasdaq završili su u crvenom. Kritično je bilo trgovanje u petak, kada je indeks američkih akcija pao za 1,5 odsto, a tehnološki za dva odsto. Vrednost je pala i industrijskom indeksu Dow Jones.

 

 

Među američkim akcijama posebno se ističe Super Micro Computer Inc. (SMCI), član indeksa Nasdaq, koja se našla u centru švercerskog skandala: jedan od suosnivača navodno je slao servere sa najnaprednijim čipovima kompanije Nvidia u Kinu mimo svih kontrola. Usledio je njegov odlazak, a "otišli" su i investitori, jer je akcija u petak strmoglavo pala za više od 30 odsto, na nešto više od 20 dolara po akciji.

 

 

Među evropskom trojkom najvećih, najviše je izgubila Nemačka.

U poređenju sa SAD, situacija na evropskim berzama nije bila bolja – vrednosti britanskog FTSE 100, nemačkog Dax i francuskog CAC 40 pale su. Među ovom trojkom, najviše je izgubio nemački Dax, koji je u petak pao za dva odsto, a tokom cele sedmice čak za 4,55 odsto.

Skok cene nafte

Dok vrednosti berzanskih indeksa padaju, cena nafte raste. Samo u petak poskupela je za 3,3 odsto, a u odnosu na kraj prošle godine cena se gotovo udvostručila i približava se postpandemijskim vrednostima iz 2022 – u petak je brent zatvorio dan na 112 dolara po barelu, dok se 2022. približio 130 dolara.

 

 

Da li može dostići i premašiti tu cenu? S obzirom na izjave američkog predsednika Donalda Trumpa o ratu u Iranu, svi scenariji deluju moguće. 

Šta je sa bitcoinom

I pored vojne napetosti, zlato, tzv. sigurno utočište, ove nedelje nije blistalo. Nedelju je završilo na nešto ispod 4.500 dolara po unci, što predstavlja više od tri odsto pada u petak. Na nedeljnom nivou zlato je niže za više od desetinu, dok je od početka godine vrednost unce porasla četiri odsto. Valja napomenuti da je još krajem januara unca koštala više od 5.400 dolara, što znači da kupci sada zlato kupuju sa 17-odstotnim popustom u odnosu na tadašnju cenu.

Srebro je takođe pojeftinilo. U petak je cena pala za skoro sedam odsto, na nešto ispod 68 dolara. U poslednjih sedam dana sniženo je za 16 odsto, a od početka godine za više od pet odsto.

Za kraj, pogledajmo digitalno zlato, kako neki nazivaju bitcoin. Početkom nedelje token je koštao preko 74.000 dolara, dok je u subotu pre podne, kada je članak nastajao, držao cenu od nešto više od 70.000 dolara, što predstavlja pad od oko pet odsto. Ipak, i dalje je za oko desetinu iznad ovogodišnjeg dna, postignutog na nešto više od 63.000 dolara po tokenu.

Prošle nedelje pratili smo i odluke centralnih banaka. Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da zadrži kamatne stope, ali se sve više spekuliše da bi nakon ciklusa sniženja mogla posegnuti za povećanjem. "Trenutno je moguće da se srednjoročni inflacioni izgledi pogoršaju i da inflaciona očekivanja nastave da rastu, što znači da će verovatno biti potrebna restriktivnija monetarna politika", rekao je član Saveta guvernera Joachim Nagel.