Kotiranje na dve berze - veća vidljivost, ali i troškovi i regulacija

Prema nezvaničnim saznanjima, akcijama hrvatskog trgovinskog lanca Studenac uskoro će početi da se trguje i na Zagrebačkoj i na Varšavskoj berzi. Među slovenačkim kompanijama, farmaceutska firma iz Novog Mesta Krka i najveća slovenačka banka NLB (Nova Ljubljanska banka) otisnule su se u inostranstvo pre više godina. Jedna je izabrala berzu u Londonu, druga u Varšavi.

Koji su plusevi i minusi ovakve prakse i kako se došlo do izbora između baš te dve berze?

Poljski investicioni fond Enterprise Investors vlasnik je hrvatskog maloprodajnog lanca Studenac (u Sloveniji inače poznatog po preuzimanju trgovinske firme Kea), koji će, prema nezvaničnim informacijama Bloomberg Adria Hrvatska, početi da se kotira na berzama u Zagrebu i Varšavi za nekoliko nedelja.

Procenjuje se da je reč o jednostavnoj poslovnoj logici - pomenuti investicioni fond je u 2017. godini prikupio 376 miliona evra listiranjem poljske trgovinske firme Dino Polska na Varšavskoj berzi i izašao iz vlasništva. Analitičari su vrednost Studenca procenili na između 490 i 550 miliona evra, odnosno - uzimajući u obzir 280 miliona evra neto duga - vrednost stoprocentnog vlasništva mogla bi da iznosi od 210 do 270 miliona evra.

Šta Studenac može da nauči od Krke i NLB?

Kakve su priče pomenute dve slovenačke kompanije koje su već godinama paralelno na Ljubljanskoj berzi i još jedne u inostranstvu? Krka je počela da se kotira na Varšavskoj berzi 2012. Kako su objasnili u službi za odnose s javnošću, odlučili su se za paralelnu kotaciju kako bi međunarodnim investitorima omogućili lakši pristup akcijama. Prema njihovim rečima, proces listiranja akcija u glavnom tržišnom segmentu Varšavske berze bio je brz i lak, pošto je podržan regulatornim okvirom Evropske unije.

NLB je 2018, prilikom inicijalne javne ponude (engl. initial public offering - IPO), odlučila da hartije od vrednosti ponudi na Ljubljanskoj berzi, a sertifikate o vlasništvu (engl. global depositary receipt - GDR) na Londonskoj berzi. Ovim je najveća slovenačka banka postala i prva slovenačka kompanija koja je ušla na Londonsku berzu.

"Time je obezbeđena uspešna prodaja akcija NLB na način da su mnogi međunarodni investitori mogli da učestvuju u IPO", objašnjava NLB. U slučaju listiranja samo na domaćoj berzi, po njihovom mišljenju, neophodno je dobro razvijeno domaće tržište kapitala i jaka uključenost u međunarodne tokove kapitala. "S obzirom na to da i danas raspravljamo o tome, jasno je da je odluka da se GDR-ovi ponude na Londonskoj berzi bila odgovarajuća i ispravna", dodaju.

Odluka o listiranju je kombinacija različitih faktora, navodi NLB. Ističu poravnanje između dva tržišta kapitala, prepoznatljivost određene kompanije u zemlji drugog listinga (povećan ugled među kupcima/korisnicima), troškove listiranja, regulatorne zahteve, dubinu tržišta kapitala, "ali i dovoljno vidljivu poziciju kompanije na berzi - potencijal za uključivanje u lokalne i globalne indekse i u portfelje domaćih institucionalnih investitora". 

Takođe je važno da vlasnici odluče koji će udeo kompanije ponuditi stranim investitorima i šta time žele da postignu - da li drugi listing služi samo kao izlog kompanije (dok je za organizovano izlaganje potrebna dovoljna berzanska likvidnost) ili uključuje prikupljanje većeg kapitala.

"U slučaju ovog drugog, pre donošenja odluke o kotaciji na određenoj berzi, to podrazumeva odgovarajuće marketinške i edukativne napore u cilju dovoljnog informisanja investitora o kompaniji, zemlji/regionu i poslovnom okruženju", smatraju. Na kraju - ali ne i najmanje važno - listiranje većeg procenta kapitala, prema njihovom iskustvu, podrazumeva i odluku o sistemu upravljanja preduzećem. "Mnoge od ovih odluka su ključne strateške prirode i nikako ih ne treba uzimati kao trivijalne", naglašavaju.

Između Londona i Varšave

Sve navedene kompanije su birale između Londonske i Varšavske berze. Zašto te dve? U Krki su kratki i jasni: "Izlazak na Varšavsku berzu obezbedio je veću vidljivost na međunarodnim tržištima kapitala". Istakli su i da je Poljska jedno od Krkinih ključnih tržišta za prodaju proizvoda i da je Krka tu dobro poznata.

Kad je reč o prometu, Krka je objasnila da ga ima više na Ljubljanskoj berzi, dok je NLB odgovorila da posmatra "prilično konzistentnu migraciju kapitala iz Londona u Ljubljanu, tako da je krajem septembra udeo kapitala u Londonu prvi put manji od udela kapitala u Ljubljani".

"Za kompaniju koja je važnija za svoj brend i prepoznatljivost, London je logičan izbor. NLB je najveća slovenačka banka i kao takvoj joj treba međunarodno prisustvo kako bi privukla globalne institucionalne investitore", rekao je analitičar zagrebačke kompanije InterCapital Domagoj Grčević, obrazlažući izbor berze. 

On dodaje da je Londonska berza jedan od najvećih finansijskih centara na svetu, sa velikim brojem zainteresovanih investitora za bankarski sektor, što je ključni razlog zašto se NLB opredelila za London: "Potraga za svetskim kapitalom. London nudi prestiž i likvidnost, budući da takođe dolazi sa većom regulativom i barijerama u pogledu troškova."

S druge strane, sagovornik ocenjuje da Varšavska berza omogućava pristup regionalnim investitorima iz centralne i istočne Evrope. "Varšava je poznata i po industrijskoj proizvodnji, pa je za Krku bila logičniji izbor. Kao farmaceutska kompanija, snažno je prisutna u centralnoj i istočnoj Evropi, posebno u zemljama bivšeg Istočnog bloka, zbog čega je i Varšava za nju prirodniji izbor".

Prednosti i mane kotiranja na dve berze

Listiranje na dve berze, posebno kada su u pitanju različite baze investitora (na primer, regionalne i međunarodne), prema mišljenju Grčevića, može poboljšati obim trgovanja i učiniti akcije atraktivnijim za investitore zbog bolje likvidnosti uz pristup široj bazi investitora i veću vidljivost.

"Pozitivne posledice ovakvog listiranja, zbog lakše dostupnosti hartija od vrednosti stranim investitorima, uglavnom se ogledaju u dijalogu sa najznačajnijim svetskim investitorima, uvođenju najboljih praksi upravljanja kompanijama, napretku u oblasti održivosti, pristupu međunarodnom tržištu kapitala za potrebe izdavanja dužničkih hartija od vrednosti i, uopšte, većem ugledu kompanije", objasnila je NLB.

 

"Nedostaci svakako postoje, ali mislim da su oni u ovom slučaju mnogo manji od prednosti koje donosi dvostruko kotiranje", kaže Grčević. "Najveći nedostatak ili prepreka - ne bih rekao slabost, jeste to što je likvidnost podeljena između dve berze. To može uticati na potencijalne investitore koji površno gledaju na stvari i zaključe da kompanija nije dovoljno likvidna za njihovu poziciju", upozorava sagovornik.

Prema njegovim rečima, može se desiti i da listing na drugoj berzi umanji obim trgovanja na primarnoj, posebno ako je sekundarna berza veća od one u Londonu. NLB kao glavnu negativnu posledicu ističe slamanje tržišne likvidnosti: "To se ogleda u još uvek čestoj grešci investitora, koji samo pogledaju jednu od dve kotacije i zaključuju da naše akcije nisu dovoljno likvidne za njihove portfelje."

"Postoje i druge prepreke, kao što je zahtevnije regulatorno opterećenje kompanije i veći troškovi listiranja na obe berze. Ali u kontekstu dvostrukog listiranja, smatram da su prednosti definitivno veće od navedenih prepreka", zaključuje Grčević.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar