Prinos na petogodišnje obveznice Japana popeo se na najviši nivo od 2011, zbog rastućih spekulacija da će centralna banka te zemlje (BOJ) dodatno povećati kamatne stope, kako bi zaustavila slabljenje jena.
Prinos je porastao za jedan bazni poen na 0,49 odsto u večernjoj sesiji u petak, što je iznad prethodnog maksimuma od 0,485 odsto, zabeležnog 1. novembra.
Tržište svopova (praćeno kroz prekonoćne indeksirane svop ugovore) pokazuje da investitori veruju da će Banka Japana podići referentnu kamatnu stopu na 0,3 odsto do kraja godine sa trenutnih 0,1 odsto.
Opširnije
Srbija prodala obveznice vredne 66,2 miliona evra, prinos isti kao u januaru
Prinos je bio identičan kao u januaru i iznosio je četiri odsto, dok je kuponska stopa 4,25 odsto.
09.04.2024
Pet stvari koje treba da znate ove nedelje: Kreditni rejting, centralne banke i inflacija
Rejting agencija Standard & Poor’s (S&P) povećala je sa "stabilnih" na "pozitivne" izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga.
08.04.2024
Jen oslabio najviše od 1990, zvaničnici kažu da su sve opcije u igri
Nakon što je inflacija u SAD ubrzala više od očekivanja, jen je pao i jedan dolar je kupovao 153,24 jena.
11.04.2024
Nakon odluke BOJ skočile akcije građevinskih firmi, banke potonule
Sektor nekretnina u Topix indeksu skočio je za 4,5 odsto, što je njegov najveći dnevni skok od marta 2022. godine.
19.03.2024
Jen je pao na najniži nivo u tri decenije u odnosu na dolar ove nedelje, zbog izgleda da će, uprkos promeni politike BOJ, razlike u prinosu ostati velike između Japana i SAD. Uz pojačane verbalne apele vladinih zvaničnika, ali bez vidljivih znakova stvarne intervencije, investitori se klade da će BOJ morati da snosi teret zbog pružanja potpore jenu.
"S obzirom na to da jen nastavlja da slabi, od Banke Japana se sve više očekuje da nadalje normalizuje svoj pravac", rekao je Katsutoshi Inadome, viši strateg u Sumitomo Mitsui Trust Asset Managementu u Tokiju. „Sve više se spekuliše da bi BOJ mogla dodatno da poveća stope već u junu“.
Stalni pad jena je, takođe, podstakao inflatorni pritisak, što je loše za dugoročne obveznice. Prinosi su ove godine porasli preko krive, predvođeni tridesetogodišnjim dugom.
Osim toga, viši troškovi života vrše politički pritisak na zvaničnike u Japanu, jer se domaćinstva suočavaju sa poskupljenjem kakvo nisu iskusili tokom decenija deflacije.
Pad cena obveznica došao je i zbog rasta prinosa u SAD, gde je inflacija probudila strahove da će se odložiti smanjenja kamata Feda. Prinos na 10-godišnje američke obveznice je skočio skoro 70 baznih poena, što je dvostruko više od skoka prinosa na japanski dug iste ročnosti.