Oporavak berzi nakon pada prouzrokovanim američkom inflacijom

Američke i evropske berze oporavile su se u sredu nakon pada od prethodnog dana koji je bio prouzrokovan podacima o američkoj inflaciji. Podaci o januarskoj inflaciji u SAD pokazali su da je usporila, ali manje nego što se očekivalo.

Indeks S&P 500 završio je trgovanje rastom od 0,96 odsto, indeks DJIA rastao je za 0,40 odsto, a indeks Nasdaq 100 je završio trgovanje rastom od čak 1,30 odsto.

Kada je reč o evropskim akcijama, indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je trgovanje rastom od čak 0,50 odsto, nemački DAX rastao je za 0,38 odsto, pad francuskog CAC-a iznosio je 0,68 odsto, dok je londonski berzanski indeks FTSE rastao za 0,75 odsto.

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama iznenadila je analitičare, a tržišta sada očekuju da će kamatne stope Federalnih rezervi krenuti da se smanjuju od juna, umesto ranijeg očekivanja u martu. Bazna inflacija je došla na 3,9 odsto, dok su očekivanja analitičara ukazivala na 3,7 odsto. Pored bazne inflacije, i ukupna inflacija je bila viša od očekivanja, iako je u januaru pala u odnosu na decembar.

"Investitori bi mogli da očekuju nastavak volatilnosti dok tržište rešava stalnu neizvesnost oko toga kako će Federalne rezerve odgovoriti na trenutnu situaciju sa inflacijom", rekao je Jeremy Straub iz Coastal Wealth. "Ekonomija je i dalje jaka i nisu joj potrebne niže kamatne stope, što na kraju ide u prilog cenama akcija. Ako je trebalo da Fed smanji kamatne stope, to bi mogao biti znak da privreda omekšava, tako da investitori ne bi trebalo potpuno da uznemiravaju povišene kamatne stope", naveo je Straub, a prenosi Bloomberg.

Predsednik Feda u Čikagu Austan Goolsbee rekao je da će nešto viši podaci o inflaciji za nekoliko meseci i dalje biti u skladu sa povratkom ka cilju centralne banke od dva odsto. Trgovci sada u potpunosti određuju samo tri smanjenja stope Feda za ovu godinu, sa oko 70 odsto šanse za četvrto smanjenje. To je u skladu sa prognozom američke centralne banke za tri poteza ublažavanja.

Kada je reč o evropskom tržištu, prema prvoj proceni godišnjeg rasta za 2023, zasnovanoj na tromesečnim desezoniranim i kalendarski prilagođenim podacima, BDP je porastao za 0,5 odsto i u evrozoni i u EU, objavio je Eurostat.

U četvrtom tromesečju 2023. ekonomija evrozone je stagnirala, dok je privreda Evropske unije rasla za mršavih 0,1 odsto u poređenju s prethodnim tromesečjem, prema preliminarnoj proceni.

U poređenju s istim tromesečjem prethodne godine, sezonski prilagođeni BDP porastao je za 0,1 odsto u evrozoni i za 0,3 odsto u EU u četvrtom tromesečju 2023, nakon stagnacije u obe oblasti u prethodnom tromesečju.

Ovi podaci pokazuju da je uprkos problemima EU prošle godine uspela da izbegne recesiju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar