Dvocifren rast prinosa Norveškog državnog fonda na talasu AI

Norveški državni fond vredan 1,4 biliona dolara zabeležio je rast prinosa od 10 odsto, odnosno 143 milijarde dolara, u prvoj polovini kako je potražnja za veštačkom inteligencijom i komponentama za poluprovodnike dovela do oporavka tehnoloških akcija.

Prinosi od 38,6 odsto u akcijama tehnoloških kompanija doveli su i do prinosa u portfelju za hartije od vrednosti, pri čemu su proizvođači čipova i najveće internet i softverske kompanije imale koristi od rasta interesovanja za AI rešenja, saopštila je organizacija za upravljanje naftnim bogatstvom Norveške u izveštaju u utorak. Prinosi na investicije sa fiksnim prihodom porasle su za 2,3 odsto, dok su klase imovine koje nisu listirane na berzi imale pad 4,6 odsto. Izveštaj fonda trebalo je da bude objavljen u sredu.

Bloomberg Mercury

Izvršni direktor fonda Nicolai Tangen u saopštenju u sredu naveo je da je tržište akcija, nakon slabe 2022, bilo veoma snažno u prvom polugodištu, dodajući da su "posebno veliki rast zabeležile tehnološke akcije, najviše podstaknute povećanom tražnjom za novim rešenjima u vezi sa veštačkom inteligencijom".

Formiran 1990-ih s ciljem da zarade Norveške od gasa i nafte postanu inostrane investicije, fond koji je takođe poznat kao Norges Bank Investment Management jeste najveći pojedinačni vlasnik hartija od vrednosti, koji uglavnom prati referentni indeks zasnovan na okviru koji je doneo parlament.

Fond sa sedištem u Oslu imao je slabiji učinak za 0,23 procentna poena dok je pokušavao da se prilagodi nestabilnom investicionom okruženju u prvoj polovini godine, pri čemu su ga povukle nadole performanse nelistiranih nekretnina i infrastukture za obnovljivu energiju.

 

Brzi rast inflacije i napori centralne banke da obuzda cene odvijale su se istovremeno sa krizom u bankarskom sektoru u SAD i Evropi, što je dovelo do smanjenja investicija u američkom kancelarijskom sektoru pogođenom rastućim troškovima pozajmiljivanja i padom vrednosti.

Fond je takođe bio pogođen kolapsom SVB finansijske grupe, što je navelo Tangena da u aprilu saopšti zakonodavcima da je fokusiran na minimizovanje izloženosti takozvanim trulim jabukama u budućnosti. Takođe, više puta je upozoravao da će troškovi pozajmljivanja i rastuća inflacija verovatno uticati na prinose u godinama koje dolaze.

Sa akcijama kompanija Apple, Microsoft i Alphabet u portfelju, fond je ipak pokupio dobitke uzrokovane napredak u oblasti veštačke inteligencije, a u utorak je pozvao odbore i kompanije da se izjasne o tome kako će se nositi sa pretnjama i prilikama koje pruža tehnologija.

Kompanije će morati da razviju AI ekspertizu na nivou odbora i trebalo bi da budu u stanju da objasne kako su sistemi dizajnirani i obučeni, navodi fond u izveštaju objavljenom u utorak.

Svetska regulativa biće ključ za zaštitu protiv rizika koje nosi veštačka inteligencija, kao i za "stvaranje dugoročnih vrednosti", navodi se u izveštaju, ali kompanije moraju da budu proaktivne kada je smanjivanje pretnji u pitanju, dok  "sistemi koji mogu predstavljati posebno ozbiljne rizike za ljude, društvo ili poslovne rezultate treba da budu predmet dodatnih kontrola".

Bloomberg Mercury

 

NBIM takođe zauzima sve jači stav protiv kompanija koje ne daju prioritet akcijama u vezi sa klimatskim promenama, ravnopravnošću polova i platama rukovodilaca. U prvom polugodištu fond je glasao u vezi sa preko 94.000 predloga akcionara i održao 1.675 kompanijskih sastanaka.

Hartije od vrednosti su činile oko 71 odsto vrednosti fonda, fiksni prihodi oko 26 odsto, a nekretnine koje se ne kotiraju na berzi 2,3 odsto, dok je infrastruktura za obnovljivu energiju koja nije na berzi činila 0,1 odsto. Vlada je deponovala 389 milijardi kruna (37 milijardi dolara) u fond u periodu od šest meseci do juna.

Najveći udeo u obveznicama bio je u američkim državnim obveznicama, a zatim u japanskim i nemačkim državnim obveznicama.

Očekivani manjak za fond, koji meri očekivani gubitak portfelja u ekstremnim tržišnim situacijama, pao je sa 1,22 procentna poena na 1,04 procentna poena na kraju 2022. Kreditni kvalitet portfelja obveznica je bio praktično nepromenjen u odnosu na kraj godine.

Više od 80 "neželjenih operativnih događaja" registrovano je u prvoj polovini godine, čime je fond izgubio oko 1,1 milijardu kruna. Veći deo ovog gubitka povezan je sa jednom greškom uzrokovanom netačnim podacima koji su korišćeni, saopštio je NBIM.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar