Akcije na vodećim berzama u Evropi zaključile su trgovanje u ponedeljak pretežno u crvenom, dok se kontinent bori s upornom inflacijom, a tenzije u vezi sa izvozom žita preko Crnog mora rastu.
Panevropski berzanski indeks Stoxx Europe 600 zabeležio je na kraju trgovanja pad od 0,63 procenta. Indeks Londonske berze FTSE 100 je završio u minusu od 0,38 odsto.
Frankfurtski DAX oslabio je za 0,23 odsto, madridski IBEX 35 je ostao nepromenjen, a pariski CAC 40 je pao za 1,12 odsto.
Opširnije
AI trgovanje sve više utiče na evropske račune za struju
Danski trgovac energijom prikuplja milijarde podataka da bi predvideli kretanje cene struje.
11.07.2023
Delač: S&P 500 će ostati na istom nivou do kraja godine
Za S&P 500 indeks ovo je bila godina povratka nakon loše 2022.
10.07.2023
ETF-ovi bi bili skupi u Srbiji
Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum, kaže da nije naročito optimističan kada je u pitanju razvoj ETF-a koji bi bio replika BELEX-a.
10.07.2023
Evro je u 18.30 držao cenu od 1,1234 dolara, što znači da je bio jači za 0,04 procenta.
EURUSD:CUR
EUR-USD X-RATE
1,1234 USD
+0,0006 +0,05%
cena na otvaranju
1,1232
prethodna cena na zatvaranju
1,1228
ovogodišnja zarada
4,951%
dnevni raspon
1,12 - 1,12
raspon u 52 nedelje
0,95 - 1,12
Britanska funta je u ponedeljak, s druge strane, beležila pad - od 0,14 odsto, te se trgovala po ceni od 1,3074 dolara.
GBPUSD:CUR
GBP
1,3076 USD
cena na otvaranju
1,311
prethodna cena na zatvaranju
1,3093
ovogodišnja zarada
8,243%
dnevni raspon
0,00 - 0,00
raspon u 52 nedelje
1,04 - 1,31
Prinosi od nemačkih i britanskih desetogodišnjih obveznica su neznatno pali - na 2,446, odnosno 4,43 odsto.
Podsetimo, Rusija je saopštila da sporazum kojim se Ukrajini dozvoljava da izvozi svoje žitarice preko Crnog mora od sutra više ne važi, nakon čega su fjučersi pšenice prvo zabeležili skok, a onda i pad.
"Čak i bez Rusije, sve se mora učiniti kako bismo mogli da koristimo ovaj koridor [za izvoz] u Crnom moru. Ne plašimo se", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Nervozu dodatno potpiruje inflacija, a ekonomisti sada očekuju da će Evropska centralna banka (ECB) povećati troškove pozajmljivanja do maksimuma od četiri odsto u septembru.
Takav ishod bi značio još dva povećanja od četvrt procentnog poena - počevši sa jednim 27. jula, kako je ECB već najavila. Analitičari koje je Bloomberg anketirao prethodno su predviđali da će kamatna stopa dostići maksimum od 3,75 odsto.
Šire gledano, na raspoloženje investitora utiču i razočaravajući podaci koji su ranije u toku dana stigli iz Kine, pokazavši da je njen bruto domaći proizvod porastao za 6,3 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine, što je slabije od medijalne prognoze od 7,1 odsto koju su dali ekonomisti u anketi Bloomberga.
Komentarišući situaciju u toj azijskoj zemlji, američka ministarka finansija Janet Yellen rekla je da usporavanje kineske privrede rizikuje da izazove talase u svetskoj privredi.