Evropska tržišta završila su trgovanje sa gubicima pošto investitori nisu pronašli utehu u blagoj reviziji recesije u evrozoni, dok čekaju da vide kako će centralne banke povećavati kamatne stope ne bi li pokušale da obuzdaju povećanje cena.
Panevropski indeks Stoxx 600 pao je 0,53 odsto, DAX je izgubio 0,19 odsto, CAC 40 je bio 0,43 u crvenom a FTSE 100 izgubio je 0,17 odsto na kraju dana.
Padu su najviše doprinele akcije kompanija koje se bave materijalima, zdravstvom, neesencijalnom maloprodajnom robom i uslugama i nekretninama, ukazujući na to da tržišta očekuju da će potrošači paziti kako troše svoj novac u vreme krize.
Opširnije
Revidirana stopa inflacije ne znači mnogo evrozoni
Uprkos tome što je Eurostat revidirao stopu inflacije u evro zoni na 9,9 odsto, tržišta nisu dovoljno ubeđena da će se stanje u rastu potrošačkih cena uskoro popraviti.
19.10.2022
Evrozona za dlaku izbegla dvocifrenu inflaciju
Prvi istorijski susret evrozone sa dvocifrenom inflacijom revidiran je u potpunijem uzorku podataka za septembar.
19.10.2022
Prodaja Nestle raste uprkos najvećem poskupljenju poslednjih decenija
Prodaja Nestle SA raste uprkos najvećem povećanju cena poslednjih decenija kome je pribegao najveći svetski proizvođač hrane.
19.10.2022
Inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu na 40-godišnjem maksimumu
Inflacija u Velikoj Britaniji ubrzala se više od očekivanog, podstaknuta cenama hrane i pića.
19.10.2022
BDP Adria regije usporava, Srbija dogodine ipak u plusu
Srpska privreda će ove godine ostvariti rast oko tri odsto, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije.
19.10.2022
Privrednici upozoravaju na krizu, oporavak ne vide pre 2024.
Vodeći ljudi kompanija iz regiona upozoravaju da dolazi kriza i da će kompanije morati da se pripreme za duži period pada ekonomske aktivnosti
18.10.2022
Ranije u toku dana statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da je revidirao projekcije inflacije u evrozoni u septembru na 9,9 odsto sa prethodnih 10 odsto. Međutim, Eurostat nije promenio projekcije bazne inflacije, koja podrazumeva inflaciju bez stavki osetljivih na promene cena poput energije i hrane.
Inflacija je skočila ove godine u celom svetu pošto je privreda počela da reaguje na dugogodišnje upumpavanje novca u ekonomije od strane centralnih banaka i na rat u Ukrajini, koji je u postpandemijskom periodu obnovio probleme u lancima snabdevanja i doneo velike brige oko snabdevanja energentima u Evropi.
Prinosi na desetogodišnje nemačke državne obveznice porasli su za 0,013 baznih poena na 2,397 odsto, a prinosi na dvogodišnje hartije od vrednosti bili su za 0,01 bazni poen veći u odnosu na prethodni dan na 2,083 odsto.
Centralni bankari u evrozoni sastaće se 27. oktobra kako bi odlučili o sledećem povećanju referentne kamatne stope. Analitičari očekuju povećanje od 75 baznih poena, a veruju i da će povećanja stope trajati makar do prvog kvartala 2023. godine.
ECB je godinama držala svoju referentnu kamatnu stopu na nuli ne bi li podsticala rast jeftinijim kreditima.