.webp){kind=icon}
Kineske kompanije koje žele da izađu na berzu prvi put, povoljnije gledaju na domaće berze u odnosu na izbore za koje su se ranije odlučivale.
Tako su izlasci na domaće berze zaslužni za otprilike 90 odsto vrednosti od 89 milijardi dolara, koliko su kineske kompanije zaradile na berzama u Kini, Hongkongu i Njujorku. To je najveći udeo od 1999, pokazuju Bloombergovi podaci.
Berza u Šangaju/Bloomberg Mercury
Uprkos kombinaciji visoke inflacije, viših kamatnih stopa i geopolitičkih tenzija, koja je dovela do pada broja izlazaka na berzu, tržište u Kini je ostalo aktivno. Između ostalog, razlozi za to su relaksiranija monetarna politika u odnosu na druge velike svetske privrede, kao i usmerenost berze ka domaćim ulagačima.
Stroža pravila koja je Kina uvela za nekoliko sektora (uključujući tehnologiju), koji su ranije bili plodno tle za izlazak na strane berze, doveli su do toga da vrednost ugovora na njujorškoj berzi potone na najniži zabeležen nivo.
Dodatni razlog je i strah kineskih kompanija da će morati da napuste američke berze, a posledica je to da su kineske kompanije od početka godine na američkim berzama prikupile samo 300 miliona dolara na prvim ponudama deonica. Isto tako, mnoge kineske firme su odlučile da prvi put izađu na berzu u Evropi.
