SAD prodale 30-godišnje obveznice uz najvišu kamatu u poslednjih 25 godina

Američka vlada prodala je tridesetogodišnje obveznice uz najvišu kamatnu stopu u poslednjih 25 godina, što pokazuje da investitori traže veću nadoknadu za finansiranje sve većeg budžetskog deficita zemlje.

Prinos na aukciji obveznica vrednoj 25 milijardi dolara u četvrtak dostigao je 5,216 odsto, što je najviše od 2001. godine, iako je pad cena nafte pružio podršku američkim državnim obveznicama na sekundarnom tržištu. Potražnja na aukciji bila je solidna, a prodaja je usledila dan nakon što je Ministarstvo finansija ponudilo desetogodišnje obveznice uz najviši trošak finansiranja za tu ročnost od 2007. godine.

To predstavlja problem za predsednika Donalda Trumpa i ministra finansija Scotta Bessenta uoči izbora za Kongres u novembru. Visoki troškovi zaduživanja države već se prelivaju na širu ekonomiju, nakon godina povišene inflacije i velike državne potrošnje.

"Od investitora se traži da apsorbuju sve veću ponudu državnog duga širom sveta u trenutku kada su deficiti i dalje veliki, neizvesnost u vezi sa inflacijom traje", a Federalne rezerve (Fed) više nisu značajan kupac, rekao je Michal Stanczyk, portfolio menadžer u globalnom timu za obveznice kompanije Allspring Global Investments.

"Ako investitori nastave da zahtevaju veću nadoknadu za inflatorne i fiskalne rizike, dugoročni prinosi mogli bi dodatno da porastu i udalje se od pet odsto, čak i ako aukcije Ministarstva finansija nastave da beleže dobru potražnju", dodao je.

Zabrinutost Ministarstva finansija mogla se naslutiti prošle nedelje, kada je izmenilo smernice za prodaju duga na način koji je otvorio mogućnost smanjenja ponude dugoročnih obveznica. Istovremeno, investitori i dalje ne žure da osiguraju prinose koji su najviši u poslednjih nekoliko decenija, što ukazuje na oprez tržišta i očekivanja da rasprodaja obveznica možda još nije završena.

Predstavnici Ministarstva finansija nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

Zgrada Feda / Bloomberg

Dugoročni prinosi ove godine premašili su pet odsto zbog zabrinutosti investitora da će rast cena energenata, povezan sa ratom na Bliskom istoku, pojačati inflatorne pritiske i primorati Fed da godinama drži povišene kamate.

Tome se pridružuju povećana ponuda državnih obveznica posle višegodišnjih fiskalnih deficita, nagli rast korporativnog zaduživanja radi finansiranja razvoja veštačke inteligencije (AI) i slabljenje tražnje tradicionalnih kupaca dugoročnih obveznica.

Prinosi na američke državne obveznice predstavljaju jedno od ključnih merila za finansijska tržišta SAD, jer služe kao referentna stopa za sve - od korporativnog duga do stambenih kredita. Prošle nedelje je prosečna kamata na stambeni kredit - sa fiksnom stopom na 30 godina - porasla na 6,69 odsto, što je najviše od jula 2025.

Istovremeno, kamate na javni dug ostaju jedan od ključnih pokretača budžetskog deficita SAD. Od početka fiskalne godine deficit je dostigao 1,17 biliona dolara, što je rast od 15 odsto, delimično baš zbog viših prinosa na državne obveznice.

Fitch Ratings je u četvrtak zadržao kreditni rejting SAD na nivou AA+, ali je upozorio da će budžetski deficit u odnosu na veličinu ekonomije porasti tokom 2026, podstaknut smanjenjem poreza i povraćajem naplaćenih carina.

Prinos ostvaren na aukciji tridesetogodišnjih obveznica u četvrtak bio je nešto viši od tržišnog nivoa neposredno pre isteka roka za dostavljanje ponuda u 13 sati u Njujorku, što ukazuje na to da je tražnja bila nešto slabija od očekivane. Odnos pristiglih ponuda i ponuđenog iznosa (eng. bid-to-cover ratio) iznosio je 2,39, približno proseku od 2,36 sa prethodnih šest uporedivih aukcija.

"Iako su dugoročne obveznice svakako suočene sa određenim pritiscima, dobra potražnja za ovonedeljnom ponudom pokazuje da kupaca ima - samo po odgovarajućoj ceni.", rekao je Gennadiy Goldberg, šef strategije za američke kamatne stope u TD Securitiesu.

 

Stopa zaduživanja od 5,216 odsto najviša je od 2001, kada je Ministarstvo finansija obustavilo prodaju tridesetogodišnjih obveznica. Ta odluka, o kojoj su trgovci Goldman Sachsa ozloglašeno bili obavešteni pre zvaničnog saopštenja, poništena je 2005. godine. Današnje okolnosti teško da bi mogle biti drugačije.

Tada su investitori u obveznice uživali u rezultatima višedecenijskog tržišta u usponu. Niz suficita u saveznom budžetu čak je izazvao zabrinutost da je ponuda američkog državnog duga premala. Danas je iznos američkih državnih obveznica u opticaju deset puta veći i brzo raste - udvostručio se od 2018. i sada iznosi oko 31 bilion dolara.

Kako su se tradicionalni izvori tražnje povlačili sa tržišta američkih državnih obveznica, njihovo mesto zauzimali su privatni investitori, koji zauzvrat zahtevaju više prinose.

"Kako tržište postaje sve zavisnije od investitora koji su osetljivi na cenu, ista količina ponude državnih obveznica može zahtevati veći prinos kako bi pronašla kupce", napisao je tim Barclays Plc predvođen Demi Hu.

Prinos na tridesetogodišnje obveznice zadržao se na 5,22 odsto u ranom azijskom trgovanju, nakon što je u četvrtak pao za oko četiri bazna poena. Niže cene nafte i podaci koji su pokazali usporavanje rasta proizvođačkih cena naveli su trgovce da smanje očekivanja da će Fed povećati kamatne stope. Sada procenjuju verovatnoću povećanja u septembru na oko 35 odsto, u poređenju sa približno 50 odsto početkom nedelje.

Za Matta Wrzesniewskog, šefa upravljanja portfeljima klijenata sa fiksnim prihodom u Vanguardu, povišeni prinosi postaju privlačni dok tržište čeka sledeće podatke o zaposlenosti i inflaciji, koji će biti objavljeni pre narednog sastanka Feda.

Ovako visoki prinosi pružaju investitorima "još jednu priliku", rekao je Wrzesniewski. Vanguard očekuje da će se prinos na desetogodišnje obveznice kretati između 4,25 i 4,75 odsto i preko te ročnosti povećava izloženost portfelja kamatnom riziku. Wrzesniewsky dodaje da kompanija daje prednost obveznicama srednjeg roka dospeća u odnosu na tridesetogodišnje obveznice.

Izmena smernica

Budući obim prodaje dugoročnih obveznica bio je predmet rasprave protekle nedelje, nakon što su zvaničnici Ministarstva finansija neočekivano izmenili formulaciju u najnovijem kvartalnom saopštenju o politici zaduživanja.

Umesto da, kao ranije, navode da nastavljaju da razmatraju potencijalna buduća "povećanja" prodaje kuponskih obveznica i instrumenata sa promenljivom kamatnom stopom, sada su saopštili da razmatraju moguće "promene".

Investitori u obveznice protumačili su to kao signal da bi zvaničnici mogli da smanje prodaju dugoročnih obveznica, koje su trenutno pod najvećim pritiskom. Čak i ako do takvog smanjenja ne dođe, tržišni konsenzus je da će Ministarstvo finansija, kada odluči da poveća aukcije dužničkih hartija sa fiksnim prihodom, verovatno biti usredsređeno na kraće ročnosti od dve do sedam godina.

To bi predstavljalo nastavak sadašnje strategije skraćivanja ročnosti duga, u okviru koje se izdavanje sve više usmerava ka kratkoročnim državnim zapisima sa dospećem do godinu dana. Time država izbegava skuplje dugoročno zaduživanje, ali povećava rizik refinansiranja.

"Jedino jasno rešenje koje vidim jeste da američka vlada stegne budžet", rekao je John Fath, upravljački partner u BTG Pactual Asset Management US LLC. "Strategija sve većeg oslanjanja na kratkoročno zaduživanje može da funkcioniše samo do određene mere. Posle toga postaje ono što bih nazvao neodgovornim", dodao je Fath.

 

— U pisanju pomogli Michael MacKenzie, Ye Xie, Chris Anstey, Taryana Odayar, Matthew Burgess, and Neha D'Silva