Šta stoji iza skoka akcije od 40.000 odsto koji zbunjuje trgovce u Turskoj

U početku je to bila samo zanimljivost u turskim finansijskim krugovima: opskurna brokerska kompanija sa akcijom koja je samo rasla i rasla.

Kako su meseci prošle godine prolazili, dobici na akcijama kompanije Tera Yatirim Menkul Degerler AS samo su se nastavili nizati, iznova i iznova, u neverovatnim iznosima - 54 odsto, 108 odsto, 61 odsto, 73 odsto. Čak i u Turskoj, koja je dugo žarište spekulativnih manija, sama brzina i razmere ovog skoka - koji sada iznosi gotovo 40.000 odsto od inicijalne javne ponude Tere 2022. godine - zapanjili su investitore i podstakli fascinaciju finansijskom alhemijom koja ga je, čini se, pokretala.

 

Do danas nisu svi detalji u potpunosti razjašnjeni, ali se pojavila slika kompanije koja preduzima nekonvencionalne poteze koji su, prema stručnjacima za finansije koji su analizirali trgovanje, očigledno podstakli rast vrednosti njenih sopstvenih akcija. Iako su akcije ove nedelje počele da padaju, Tera i dalje ima tržišnu vrednost od 4,5 milijardi dolara, što je čini jednom od najvrednijih turskih kompanija uprkos tome što ima samo oko 130 zaposlenih. U pojedinim trenucima ove godine kompanija je vredela više od globalnih igrača sa hiljadama zaposlenih, kao što su Lazard Inc. i BGC Group Inc..

U središtu poslovanja je njen vodeći investicioni fond, koji je na društvenim mrežama stekao kultni status zbog ostvarivanja astronomskih prinosa: više od 1.500 odsto samo u proteklih godinu dana. Te rezultate je postigao ulažući milijarde lira u uski krug povezanih kompanija, dodatno pojačavajući opklade pozajmljenim novcem. Fond je prikupio udele u samoj Teri, kao i u Terinim podružnicama i kompanijama kojima je Terina brokerska kuća pomogla pri izlasku na berzu.

Sada ti dobici privlače pažnju regulatora i otvaraju pitanja o Terinim transakcijama. Nadzornici u Odbor za tržišta kapitala razmatraju nova pravila koja bi ograničila izloženost fonda povezanim stranama i ograničila koncentrisana ulaganja, prema dokumentu u koji je imao uvid Bloomberg News. Predlog je usmeren uglavnom na Terine strategije, rekle su osobe upoznate sa temom, tražeći da ostanu anonimne zbog rasprave o nacrtima predloga. Portparol regulatora odbio je komentar.

U međuvremenu, ovaj skok je gurnuo osnivača Tere u red najbogatijih ljudi u Turskoj. Emre Tezmen (53), bivši finansijski analitičar, osnovao je firmu pre 20 godina i poseduje 32 odsto udela koji sada vredi 1,4 milijarde dolara. U intervjuu u sedištu Tere u Istanbulu, odbacio je bilo kakve kritike na račun strategije firme.

 

"Sve što ovde radimo u skladu je sa propisima", rekao je Tezmen. "Nismo učinili ništa što već nije učinjeno na globalnim tržištima."

Pomama oko kompanije počela je da se zahuktava u julu prošle godine, kada je fond Tera Portfoy First Mutual Fund postao dostupan malim ulagačima. Fond je brzo stekao vatrene sledbenike na društvenim mrežama.

Regulatorni izveštaji pokazuju da je u jednom trenutku 2023. godine fond imao 99 odsto svoje imovine u jednoj akciji – akcijama sopstvene matične kompanije, Tere. Fond je kupovao akcije Terinih podružnica koje kotiraju na berzi i koristio pozajmljeni novac za kupovinu dodatnih akcija, pokazuju izveštaji. Takođe je ulagao u kompanije kojima je Terina brokerska jedinica pomogla pri izlasku na berzu, a koje su imale relativno malo akcija dostupnih za trgovanje, što je u finansijama poznato kao mali "free float" (slobodan opticaj).

Tera klasifikuje ovaj fond od 2,7 milijardi dolara kao visokorizično ulaganje. "Dizajniran je za kvalifikovane investitore sa srednjoročnom do dugoročnom investicionom perspektivom, koji mogu da podnesu tržišne fluktuacije i kojima odgovara visok nivo rizika", navodi se na veb-sajtu fonda.

Jedan od najneverovatnijih primera Terine strategije je finansijska kompanija pod nazivom Destek Finans Faktoring AS. Terini bankari su kompaniju izveli na berzu 2025. godine, a Terin fond je akumulirao udeo koji je dostigao 26 odsto imovine pod upravljanjem. Akcija je skočila za više od 4.700 odsto od inicijalne javne ponude (IPO) po ceni od 46,98 lira po akciji, što je Destek učinilo trećom najvećom kompanijom na Istanbulskoj berzi, sa tržišnom vrednošću od 18,8 milijardi dolara.

Udeo Terinog fonda sada čini 18 odsto slobodnog opticaja akcija. Predstavnik Destek Finansa naveo je u imejlu da je kretanje akcije vođeno "principima slobodnog tržišta i da kompanija nema nikakav uticaj na to".

 

Još jedna akcija u vlasništvu Tere koja je zabeležila relativno ekstremne pomake bila je rudarska kompanija Visne Madencilik Uretim Sanayi ve Ticaret AS. U februaru 2025. godine Terina brokerska kuća organizovala je mali IPO za Visne, kojim je samo 21 odsto akcija kompanije stavljeno u javni opticaj.

Akcija je odmah počela naglo da raste i do kraja jula porasla je za više od 2.100 odsto. Istog meseca, Terin glavni fond i brokerska kuća prodali su akcije Visnea koje su kupili u IPO-u, pokazuju izveštaji. Sledećeg meseca akcija se srušila. Samo u avgustu izgubila je 75 odsto vrednosti, a sada je 89 odsto ispod svog vrhunca. Predstavnik kompanije Visne odbio je komentar.

Terino trgovanje Visneom naišlo je na otpor regulatora. U oktobru je Odbor za tržišta kapitala kaznio dvojicu upravitelja fondova te kompanije sa po 8,9 miliona lira (199.000 dolara) zbog transakcija povezanih sa tom akcijom. Stvorili su "obmanjujuću percepciju o ceni, ponudi i tražnji" za akcije, naveo je regulator bez detaljnijeg objašnjenja. Tera nije odgovorila na upit za komentar o kaznama.

Takvi divlji pomaci akcija više su od puke neobičnosti. Oni nisu retkost na nekim manje razvijenim tržištima i mogu imati stvarne posledice, potencijalno dovodeći u pitanje integritet tržišta i terajući velike investitore.

Za Kamila Dimmicha iz North of South Capital LLP u Londonu, ovi su pomaci slični onima koji su se poslednjih godina odvijali na drugom tržištu u nastajanju, u Indoneziji. Ta zemlja je doživela procvat spekulativnog trgovanja malih ulagača, pri čemu su neobjašnjive promene cena akcija od preko 1.000 odsto postale sve češće. Neki od najvećih dobitaka ostvareni su u kompanijama sa malim obimom trgovanja i koncentrisanim vlasništvom.

Takav spekulativni višak izazvao je zabrinutost sastavljača indeksa MSCI Inc., koji je upozorio na investibilnost indonezijskog tržišta i potencijalno snižavanje statusa na nivo graničnog tržišta (frontier market). To upozorenje izazvalo je oštar pad koji je izbrisao 19 odsto vrednosti najvećeg tržišta akcija u jugoistočnoj Aziji. Operater indonežanske berze izjavio je ove nedelje da će, u sklopu tržišnih reformi, iz nekih ključnih indeksa ukloniti kompanije sa visokom koncentracijom akcionara.

Kretanja akcija povezanih sa Terom odražavaju "besmislena istiskivanja i valuacije" podstaknute malim slobodnim prometom akcija i "divljom bazom malih akcionara", izjavio je Dimmich, koji učestvuje u upravljanju sa više od osam milijardi dolara u fondu za tržišta u razvoju.

 

Zvaničnici u Turskoj nedavno su priznali zabrinutost zbog neuobičajenih tržišnih kretanja, ne pominjući Teru. Ministar trezora i finansija Mehmet Simsek izjavio je u novembru da su vlasti svesne rizika od manipulacije u nekim investicionim fondovima i da će ojačati regulatorni okvir. Predsednik Odbor za tržišta kapitala, Omer Gonul, takođe je obećao strože kazne za zloupotrebu tržišta.

Tera je prošle godine koristila ogromne iznose zaduživanja, pokazuju izveštaji. Zaduženost brokerske kuće skočila je na 59,8 milijardi lira, odnosno oko 1,3 milijarde dolara, krajem 2025. godine, u poređenju sa 132 miliona lira, odnosno oko 2,9 miliona dolara, godinu ranije, prema izveštaju o dobiti kompanije. Hartije od vrednosti date kao kolateral porasle su na 32,6 milijardi lira u 2025, u odnosu na 121,3 miliona u prethodnoj godini.

Tezmen je izjavio da je Tera sada smanjila korišćenje takvih zajmova, bez daljeg obrazlaganja brojki. Korišćenje kratkoročnog zaduživanja može imati smisla kada kamatne stope padaju, a to je strategija koju koriste mnoge banke, rekao je.

Upitan o zabrinutosti u vezi sa držanjem udela u kompanijama sa malim slobodnim opticajem akcija uz istovremeno korišćenje kratkoročnog duga, Tezmen je odbacio ideju da se cene akcija mogu kontrolisati. Odbio je da komentariše valuaciju Destek Finansa ili drugih kompanija koje je Tera izvela na berzu ili u koje je investirala.

"Na tržištu ne možete kontrolisati ništa 100 odsto", rekao je. "Da je to slučaj, cene bi samo rasle. Ne postoji način na koji možete kontrolisati tržište."