Srpski startap razvio ekspres rešenje za 'marketplace' biznise

Platforme za kupovinu i iznajmljivanje najrazličitijih proizvoda i usluga - od hrane, preko novih i polovnih stvari, do smeštaja i vožnje - ili pak za pronalazak određenog profila ljudi, nisu zanimljive samo pojedincima kao krajnjim korisnicima. Na njih se sve više oslanjaju i kompanije, dok istraživanja pokazuju da će se procenat kupovina i drugih aktivnosti koje firme obave "na klik" u skorijoj budućnosti samo uvećavati. Nadolazeću rastuću potrebu za pokretanjem i razvijanjem ovih platformi prepoznao je startap randevu.tech, koji je svojom inovativnom tehnologijom uspeo da značajno smanji količinu vremena i programera potrebnih da se jedna takva platforma - ili takozvani "marketplace" - napravi.

Kako objašnjava suosnivač i tehnički direktor tog startapa Filip Perišić, za kreiranje marketplacea potrebna je prilično kompleksna tehnologija, koja košta i u vremenu i u novcu, i koja zahteva tim ljudi koji će se tome posvetiti.

"Potrebno je minimum tri inženjera, koji će u proseku četiri do sedam meseci da sklapaju početnu verziju rešenja. To rešenje će, dakle, nekako da radi, to jest praktično će se održavati na staklenim nogama dovoljno da kompanija može da izađe sa tim na tržište", navodi naš sagovornik. "Sa biznis strane nije ni mudro praviti tehnički cakum-pakum rešenje, jer zahteva vreme i tim ljudi, a još nije poznato da li će taj marketplace biznis raditi."

Zbog toga se, dodaje, gleda da se tehnički što jeftinije izađe na tržište, kako bi se proverilo da li biznis uopšte funkcioniše. Pa ukoliko se pokaže da radi, onda se dalje investira u tehnologiju.

"Tada se obično vidi koje modifikacije i dorade treba napraviti i u projekat se ubacuje još inženjera koji treba da stabilizuju ceo sistem. Posle, nakon stabilizacije, kreće razvoj novih stvari na platformi i taj razvoj se uglavnom retko kad i završi. Međutim, ako neka izmena na platformi predugo traje, to može da veoma uspori, a nekad čak i ubije biznis momentum", priča jedan od osnivača startapa.

Tehnologija koju je razvio randevu.tech u srži je, kako kaže, "API uz pomoć workflow engine za platform biznise", a jednostavnije rečeno to znači da marketplace može da se izgradi sa jednim tehničkim čovekom i da, ukoliko je u pitanju neki jednostavan biznis, sve čak može da bude gotovo za dan. Takvi modeli ipak su retki i ovom startapu, sa sedištem u Berlinu i ćerkom firmom u Beogradu, uglavnom se obraćaju klijenti koji imaju kompleksnije modele na umu. Ali i tada je ušteda na vremenu i broju ljudi drastična.

Elisheva Marcus

 

"Recimo, najbolja ponuda koju je jedan od naših sadašnjih klijenata dobio kada je hteo da pokrene svoj marketplace bila je 11 do 13 meseci za prvu verziju platforme. Mi smo im za dve nedelje završili sve u pogledu core tehnologije, to jest uradili 70 odsto celokupnog projekta. Proizvod je bio gotov sa jednim developerom, za dva i po meseca, jer se posle te dve nedelje, još dva meseca radilo na estetici i korisničkom iskustvu", kaže Perišić.

Pojašnjenja radi, tehnologiju koja stoji iza biznisa baziranih na platformama možemo posmatrati kroz dva sloja – onaj površinski koji se odnosi na korisničko iskustvo i interfejs (takozvana klijentova strana) i onaj pozadinski koji postavlja samu strukturu i internu logiku sajta (server stana). U tom pogledu, randevu.tech je fokusiran na to da ovaj pozadinski deo sistema izgradi u što kraćem vremenskom periodu, nakon čega klijent preko toga ubacuje korisničko iskustvo i ono što bi mnogi nazvali "šminkom" kakvu on sam želi.

Manje vremena i ljudskih resursa koji su potrebni za izradu platforme znači uštedu na mesecima programiranja i brži izlazak na tržište, pa samim tim i bržu validaciju uspešnosti nekog marketplacea, naglašava Perišić.

Uspon B2B platformi

Treba reći je B2B (engl. business-to-business - termin koji se odnosi na korišćenje interneta za bolju saradnju poslovnih subjekata) marketplace još nov fenomen. Rast broja takvih platformi dolazi posle talasa popularizacije B2C (engl. business-to-consumer - internet prodaja proizvoda i usluga krajnjim potrošačima) platformi kao što su, na primer, Airbnb ili CarGo.

"Platforme su relativno nove u mejnstrimu. Mada su počele da se pojavljuju s kraja devedesetih godina, ljudi taj koncept dugo nisu prepoznavali kao 'platformu', nego kao, recimo 'bukiranje taksija' ili neku već drugu aktivnost. Rekao bih da je prekretnica u tom smislu došla oko 2015. godina i objavljivanja knjige 'Platform revolution', koju su napisali istraživači Masačusetskog instituta tehnologije", priča suosnivač randevu.tech.

 

Tendencija okretanja ka B2B marketplaceu se, kako kaže, već vidi u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok Evropa (pa i Srbija) zasad malo kaska u tom pogledu. Kod nas, recimo, ima par velikih kompanija koje trenutno razmišljaju o pokretanju svojih platform biznisa, ističe on.

"Rekao bih da se proizvodna industrija i sektor maloprodaje zasad možda u najvećoj meri prebacuju na B2B platforme. Opšti utisak je da su kompanije koje imaju svoje onlajn šopove bliže ideji da narastu u platformu, jer su već u tom digitalnom svetu", poručuje naš sagovornik.

Dodaje da pregršt izveštaja ukazuje na to da će ovaj model razmene dobara i usluga biti sve prisutniji. "Predviđanje McKinseya jeste da će u narednih pet-šest godina 30 odsto B2B poslovanja preći na platforme koje tek treba da budu osnovane."

Pomenuta konsultantska kuća u jednoj od svojih publikacija iz ove godine navodi da podaci prikupljeni iz 13 zemalja sveta pokazuju kontinuirani rast preferencije poslovnih kupaca u smeru onlajn naručivanja. To je, kako su naveli, naročito izraženo na tržištima zapadne Evrope i Australije, gde onlajn porudžbine čine 40 odsto od ukupnih porudžbina.

"Slično kao i prošle godine, oko 70 odsto donosilaca odluka spremno je da potroši do 500.000 dolara na jednu transakciju e-trgovine. Na najvišem kraju spektra, međutim, vidimo značajno pomeranje: broj donosilaca odluka koji su spremni da potroše čak 10 miliona dolara ili više porastao je za 83 procenta. Ovaj trend važi posebno u Kini, Indiji i SAD", zaključili su u McKinseyu.

Rezultati ankete koju je Deloitte sproveo sredinom prošle godine u SAD pokazali su da je "ogromnih 83 odsto B2B kupaca" reklo da su promenili svoj primarni način interakcije sa prodavcima sa ličnog na onaj digitalni.

BigCommerce, kompanija koja pruža softverska rešenja za onlajn prodavnice i listirana je na berzi Nasdaq, ranije ove godine objavila je zaključke o anketi koja se bavila tom temom, a koja je sprovedena u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) i Australiji. Tada je 60 procenata ispitanika reklo da koristi B2B marketplace za kupovinu. Među njima čak 51 odsto koristi Amazon Business, dok su značajno manje zastupljeniji Walmart (23 odsto) i Alibaba (19 odsto).

Međutim, specifičnije niše traže i specifičnije platforme. U tom pogledu, Perišić očekuje da ćemo prvo videti rast njihovog broja, a da je potom sledeći korak stvaranje celih digitalnim ekosistemima, gde platforme postaju centralni habovi industrija. "Verujem da će se paralelno sa tim ići ka primeni principa cirkularne ekonomije, već postoji jedna nemačka platforma iz domena takve ekonomije koja funkcioniše na našem rešenju. Pritom, cirkularna ekonomija ne znači nužno reciklažu, kako se često misli, već koncept da dobra kruže među kompanijama."

Depositphotos

 

Naglašava i da treba imati u vidu da kompanijama nije tako lako da skaču s platforme na platformu, kao što bi to krajnji korisnik učinio kada se, recimo, sa korišćenja Instagrama prebaci na upotrebu TikToka kao svoje primarne društvene mreže. Jednostavno, proces otvaranja naloga za privatno lice na nekoj platformi daleko je jednostavniji, brži i jeftiniji nego što je to slučaj sa poslovnim subjektima. Stoga će, smatra Perišić, oni koji budu pioniri u pokretanju uspešnih platformi za određene grane privrede steći veliku prednost i šansu da zadrže korisnike na svom marketplaceu.

Postoji potencijal da se u sistem uključe i dodatne usluge. "Na primer, na platformi se mogu ponuditi fintek komponente, može se ostvariti saradnja sa nekom fintek kompanijom koja će zainteresovanim kupcima nuditi različite vrste finansiranja njihove kupovine", pojašnjava.

Konkurencija

Randevu.tech je, kako nam govori njihov suosnivač, prvi investiciju prikupio od fonda rizičnog kapitala Antler, koji vodi Magnus Grimeland, inače kolega Marka Zuckerberga sa Harvarda. A sada su upravo zatvorili pre-seed investiciju koju su predvodili domaći igrači, pa je tako ulaganje od 325.000 evra stiglo od ICT Hub Venturea, TS Venturesa i Earlybird Vision Laba. "Novac će biti investiran u postojeći tim i stabilizaciju za neko novo finansiranje koje tražimo. Tim koji radi u randevu.tech čini ekipa ljudi koja je prošla kroz dosta toga, ima veliko poslovno iskustvo i viziju i moram reći da uživamo radeći zajedno", poručuje Perišić. Inače, idejni tvorac cele stvari je izvršni direktor startap kompanije Aleksandar Orlić, koji iza sebe već ima veći broj marketplace rešenja, dok je treći suosnivač i ujedno komercijalni direktor Shuhrat Ashurov.

Na pitanje kako bi opisao trenutno stanje sa konkurencijom, Perišić navodi da većina tehnoloških rešenja u njihovoj branši potpada u dve kategorije.

Jedna od njih su takozvana hobi rešenja, to jest ona koja targetiraju hobiste - ljude koji su na početku i žele da probaju da se bave industrijom marketplacea. "Takva rešenja su dosta limitirajuća, praktično se svode na to da možete da promenite boju platforme i ubacite svoj logo."

Druga vrsta rešenja je ono što naš sagovornik naziva prešminkanim onlajn šopovima. "Onlajn šop i marketplace mogu da izgledaju dosta slično, ali su suštinski, iz tehnološkog ugla dve jako različite stvari. Onlajn šopovi nisu arhitektonski dizajnirani za marketplace i čim želite nešto da promenite - udarite u zid. To je ujedno i najveća grupacija konkurencije".

Sem ove dve dominantne grupe rešenja, postoje i, kako kaže, enterprise rešenja. "Oni se baziraju na arhitektnoskim principima za marketplace, ali su ta rešenja veoma skupa i dosta spora za implementaciju. Takođe, potrebno vam je nekoliko inženjera koji su usko specijalizovani za ta enterprise rešenja, a njih je veoma teško naći."

Depositphotos

 

Imajući sve to u vidu, Perišić ocenjuje da ljudi koji su u potrazi za hobi rešenjima verovatno nisu oni koji će pokucati na vrata njihovog startapa, te ih stoga ne vidi kao ciljnu grupu. Trenutno se više takmiče sa predstavnicima druge pomenute kategorije, dok srednjoročno gledano misli je da njihov startap na odličnom putu da postane konkurencija i onima koji nude enterprise rešenja.

Priča o konkurenciji mogla bi se posmatrati i iz drugog ugla. Naime, oni koji žele da pokrenu marketplace pred sobom obično imaju dve opcije - ili da sami zaposle programere ili da angažuju neku IT firmu koja ima potreban tim da to uradi za njih. Budući da je Srbija poznata po autsorsingu u IT industriji, randevu.tech ovde vidi priliku i za sklapanje saradnje sa domaćim firmama.

U principu, tu su im, kako nam objašnjava, u igri dva modela saradnje. Prvi bi bio da pozovu neku kompaniju da im se priključi kao implementacioni partner. Drugi se odnosi na slučaj kada softverske kuća u Srbiji dobije upit da napravi marketplace za svog klijenta. Tada, umesto da razvijaju sve od nule za te klijente, te kuće mogu da koriste tehnologiju startapa za pravljenje platforme, kako bi brže i jednostavnije isporučile gotov marketplace i time bile konkurentnije. Takav model saradnje već su ostvarili sa jednom firmom iz Novog Sada.

Kada su u pitanju potencijalni domaći klijenti, nove platforme koje žele da budu nalik Ananasu ili KupujemProdajem za neku drugu granu ili neke nove koje bi bile u B2B svetu mogle bi napraviti dobar spoj za saradnju, ocenjuje naš sagovornik.

"Klijentno smo orijentisani, jer mi suštinski radimo na sprečavanju tehničkih 'glavobolja' koja idu uz marketplace biznis i gledamo da sve damo na validaciju i preispitivanje kod klijenata. Javljaju nam se zainteresovane kompanije sa raznih strana sveta, pa tako imamo klijente iz Nemačke, UK, Australije i SAD. Svaki marketplace je veoma jedinstven i svaka industrija ima svoja pravila, a naša prednost je upravo u tome što se tehnologija detaljno prilagođava specifičnostima industrije", zaključuje suosnivač.

(U tekstu korigovani navodi o poziciji Shuhrata Ashurova u 22. pasusu i o saradnji sa domaćim klijentima u 30. pasusu.)