.webp){kind=icon}
Robotika je jedna od najbrže rastućih industrija na svetu. Pronašala je svoje mesto od domaćinstava i pametnih usisivača do industrijskih robota koji umesto ljudi obavljaju najteže i najpreciznije zadatke. Međutim, dok je u razvijenim zemljama robotika zastupljena u svim aspektima života, u Bosni i Hercegovini to nije slučaj.
Bosna i Hercegovina ima tek nekoliko primera industrijske robotike, ali prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije, stanje na tržištu se sve više popravlja, pa ovaj sektor više nije nepoznat bosanskohercegovačkim kompanijama. Međutim, potrebno je još mnogo rada da bi se dostigao nivo svakodnevne primene.
Prema podacima Međunarodne federacije robotike (International Federation of Robotics - IFR) za 2021. godinu, prodaja robota za uslužni sektor širom sveta u odnosu na 2020. povećana je za 37 odsto, odnosno za 517.385 novih industrijskih robota. Broj premašuje rekord instaliranja robota pre pandemije iz 2018. godine za 22 odsto, tako da zaliha operativnih robota širom sveta danas iznosi oko 3,5 miliona jedinica.
Robotika je u Bosni i Hercegovini prisutna od vremena Energoinvesta. Ovaj privredni gigant i centar naučno-istraživačkog rada bivše države proizvodio je i industrijske robote.
Nasleđe Emerika Bluma oživelo je 2017. godine osnivanjem Blum Laba - inkubatora koji kombinuje softver, hardver i praktične edukativne radionice i omogućava mladima direktan pristup najnovijim tehnologijama i znanjima iz oblasti robotike, dronova, pametnih zgrada i gradovi, precizna poljoprivreda, veštačka inteligencija i srodna savremena tehnologija.
Depositphotos
Ovaj sektor ponovo nalazi svoje mesto u Bosni i Hercegovini. Miralem Bulić, šef poslovnog razvoja u Nemačkom centru za robotiku iz Tuzle (Deutsche Kompetenzzentrum fur Robotik - DKR), objašnjava za Bloomberg Adriju kako industrijska robotika na tržištu BiH napreduje godinama.
"Mi se kao država uopšte ne pojavljujemo u analizama razvoja robotike u svetu, tako da ne postoji registar broja instaliranih robotskih ćelija u Bosni i Hercegovini", kaže Bulić.
U Bosni i Hercegovini se ne proizvode roboti, ali je primetan drugačiji odnos klijenata i sve veća otvorenost prema industrijskoj robotici, kaže Bulić i navodi primer bijeljinskog preduzeća Megadrvo koje je u DKR-u ugradilo gotovo industrijsko robotsko rešenje razvijeno u svoju biljku.
"Rešenje podrazumeva slaganje eko-briketa u procesu proizvodnje drvenih eko-briketa. Generalno, takve kompanije koje dolaze iz metalskog, drvnog, prehrambenog i hemijskog sektora su uglavnom korisnici industrijskih robotskih rešenja u BiH", kaže Bulić.
Kako navodi, period krize izazvan pandemijom virusa korona pozitivno se odrazio na sektor robotike jer su roboti bili adekvatno rešenje za probleme izazvane nedostatkom radne snage u proizvodnji.
Niska implementacija u proizvodnim procesima BiH
Isak Karabegović, profesor i član Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, kaže da je BiH poslednjih godina ostvarila vrlo nisku implementaciju industrijskih robota na IFC listi od manje od 100 jedinica godišnje.
Slična situacija je i u zemljama Adria regiona, a Slovenija je jedina koja iskače zbog kompanije Reno koja u svoje poslovanje implementira robote.
Prema Karabegovićevim rečima, problemi koji ometaju automatizaciju i robotizaciju proizvodnih procesa u Bosni i Hercegovini su pre svega neznanje, visoke cene robota, te nedovoljna obučenost kadrova koji bi mogli implementirati i održavati takve tehnologije.
"Razvoj kolaborativnih robota daje mogućnost malim i srednjim preduzećima da implementiraju robote jer je i za njih cena implementacije prihvatljiva. Njihovo programiranje je pojednostavljeno. Država mora da stimuliše kompanije da krenu u punu automatizaciju i digitalizaciju kako bi bile konkurentne na globalnom tržištu", kaže Karabegović za Bloomberg Adriju.
Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine ranije je sprovela istraživanje o zastupljenosti robota u proizvodnim procesima među 176 preduzeća u Bosni i Hercegovini.
"Na pitanje da li koristite industrijske robote u proizvodnji, 73 odsto je odgovorilo 'ne', 21 odsto je odgovorilo 'da', a šest odsto je odgovorilo 'ne znam'. To nam ukazuje da je primena industrijskih robota u proizvodnim procesima Bosne i Hercegovine je veoma nizak", objašnjava Karabegović.
U Bosni i Hercegovini uvozni roboti se najviše koriste u drvnoj i metaloprerađivačkoj industriji, ali robotika polako ulazi u obrazovni sistem Bosne i Hercegovine, kaže Anes Hadžiomerović, predsednik i menadžer za edukaciju i obuku mostarskog Centra za edukaciju, robotiku, inovacije i tehnologiju.
Prema njegovim rečima, za razvoj robotike u Bosni i Hercegovini potrebno je ulagati u obrazovanje.
"Polagano se kroz vannastavne aktivnosti uvodi u osnovne i srednje škole, a neke škole su uspele i da to uvedu u svoje nastavne planove i programe tokom redovne nastave. (...) Dovoljan je primer da smo na Međunarodnoj olimpijadi iz robotike učestvovali prošle godine i osvojili prvo mesto u svetu u konkurenciji 177 zemalja učesnica", rekao je Hadžiomerović za Bloomberg Adriju.
Svi mladi takmičari koristili su isti robotski komplet bez spoljnih delova i time pokazali da su najbolji na svetu. "Zamislite sad da imaju adekvatne uslove za rad i učenje – gde bi nam bio kraj!"
Prema IFR-u, prošle godine je u svetu prodato oko 121.000 profesionalnih servisnih robota, od kojih je svaki treći bio namenjen za transport robe ili tereta. Više od 20.000 prodatih robota namenjeno je upotrebi u ugostiteljstvu za, između ostalog, pripremu hrane i pića.
Period pandemije virusa korona doprineo je prodaji 14.823 jedinice medicinskih robota, što je povećanje od 23 odsto. Najviše je prodato hirurških robota i robota za rehabilitaciju i neinvazivnu terapiju, dok je udeo dijagnostičkih robota i dalje relativno nizak.
Potražnja za profesionalnim robotima za čišćenje porasla je za 31 odsto, dok je više od 8.000 jedinica prodato za digitalizaciju poljoprivrede.
Iako je industrija uslužne robotike mlada i raste, 87 odsto proizvođača je osnovano pre 2017. Udeo novoosnovanih preduzeća se poslednjih godina smanjuje pošto se fokus industrije pomerio na razvoj softvera i aplikacija.
