Srbija slabije rangirana prema GII, ali ima i dobrih vesti

Nedavno objavljeni Globalni indeks inovativnosti (GII) pozicionirao je Srbiju na 55. mesto od ukupno 132 listirane države sveta, što je pad za jednu poziciju u odnosu na prošlu godinu. Gledano samo u okvirima Evrope, od 39 zemalja naša se nalazi na 32. mestu. Ipak, kako napominje izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić, treba imati u vidu da govorimo o delu sveta sa najvećom koncentracijom zemalja sa visokorazvijenim inovacionim ekosistemima - 15 globalnih inovacionih lidera dolazi odavde.

"Zapravo, to uopšte nije tako loš skor", ocenjuje on.

GII je, kako objašnjava, važan alat za utvrđivanje inovacionog potencijala zemalja, merenje njihovog napretka i ocenjivanje njihove konkurentnosti, i to veoma osetjiv i precizan alat. "Parametri su egzaktni, merljivi i sveobuhvatni, ali i promenljivi - prilagođavaju se promenama samog razvoja i značajnim izazovima, pa se povremeno menjaju indikatori."

Rangiranje se vrši kroz analizu stanja u okviru sedam kategorija:

• institucije;

• humani kapital, istraživanja i razvoj;

• infrastruktura;

• tržišna sofisticiranost;

• poslovna sofisticiranost;

• tehnološki rezultati i autputi zasnovani na znanju;

• kreativni autputi.

Koliki je značaj indeksa, pojašnjava Andrić, govori i podatak da se 70 odsto izlistanih zemalja ozbiljno oslanja na tu analizu kada razmišlja o razvoju i strategijama, gleda kako da unapredi inovacioni ekosistem ili odlučuje o investicijama ili podsticajima. "GII lepo pokazuje da li je neka zemlja napredovala ili stagnirala - ukupno i po pojedinim domenima. Takođe govori i o trendovima, efektima kriznih perioda na tržišta, da li je neko uspeo da ih iskoristi..."

Prvi put se pominje naš S&T klaster

Analiza ovogodišnjeg GII-ja (urađena u sklopu USAID-ovog projekta "Srbija inovira", koji implementira pomenuti ICT Hub) pokazuje da od 36 zemalja sa srednjim višim nivoom dohotka - što bi bila naša kategorija - Srbija je u top 10 zemalja (zajedno sa Kinom, Brazilom, Južnom Afrikom...).

Direktor haba ističe da je posebno značajna novost to što se ove godine prvi put pominje srpski S&T (Science & Technology) klaster. "Nije u prvih 100 na svetu, ali je vidljiv, tu je. To je baš dobra, odlična vest."

Kakvi smo u poređenju s komšilukom

Bloomberg

 

Analiza kao relevantne zemlje za poređenje sa Srbijom izdvaja Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju. Ovako s njima stojimo u pomenutih sedam domena.

1) Institucionalno okruženje je nazadovalo u svim pomenutim državama, ali kod nas i u Mađarskoj najmanje. "Značajno smo bolji od ostale tri zemlje u regionu", kaže Andrić.

2) Humani kapital, istraživanja i razvoj su oblasti gde u poslednje tri godine beležimo konstantan rast, ali još nismo stigli Mađarsku i Hrvatsku. Veliki napredak ostvarili smo u domenu osnovnog i srednjeg obrazovanja.

3) Kada je reč o infrastrukturi, Hrvatska ubedljivo vodi. Srbija, ipak, smanjuje zaostatak. "Ovo je jedini domen gde smo u top 40 privreda na svetu. Ubedljivi lider u ovom segmentu, koji je i najviše uticao na rast vrednosti indeksa jeste broj ISO 14001 ekoloških sertifikata per capita - rangirani smo na drugom mestu globalno", navodi.

4) Tržišna sofisticiranost nam je slaba tačka, tvrdi Andrić. Međutim, dodaje da to važi i za ceo region.

Slabijem rezultatu u odnosu na prošlu godinu, pojašnjava, doprinela je izmena sistema parametara koji se koriste prilikom ocenjivanja u ovoj kategoriji. "Prošle godine, ovde smo bili najbolje rangirani od svih zemalja regiona, a sada smo pali za 25 mesta. To verovatno ne oslikava pravo stanje."

U segmentu trgovine, diverzifikacije privrede i veličine tržišta smo na solidnom 39. mestu, a naročito smo dobri u diverzifikaciji domaće industrije.

5) Kada je u pitanju poslovna sofisticiranost, zabeležili smo manji rast. "Hrvatska i Rumunija nam beže i do 14 odsto, dok nam Mađarska deluje nedostižno. Da li su drugi baš brzi ili smo mi baš spori, treba videti, ali ovde smo na 65. mestu."

6) U okviru tehnološkog autputa i performansi zasnovanih na znanju, nakon prošlogodišnjeg pada, sada beležimo rast. "Jedino Mađarska konstantno napreduje, dok se Hrvatska i Rumunija, kao i mi, dižu nakon pada. Kod Bugarske je obrnuto", kaže Andrić.

7) Kreativni rezultati još su nam slaba tačka - na 76. smo mestu. "Lako je objasniti. U ovoj oblasti nemamo mnogo angažovanih resursa. Jednostavno, naša privreda i poslovni ambijent više pogoduju poslovima i projektima koji ne rezultiraju kreativnošću. Deluje kao da se ovde i ne trudimo."

Uz to, dodaje, nismo deo Evropske unije, koja ovakvim projektima nudi veće mogućnosti i olakšice. "Uprkos svemu tome, zanimljivo je reći, u segmentu kreiranja mobilnih aplikacija imamo skoro pa dvostruko bolji rezultat od Mađarske."

Šta može samo pet odsto

Depositphotos

 

Prema rečima direktora ICT Huba, potrebno je da se strateški usmerimo na sve ono na šta je moguće uticati, a posebno na one kriterijume i segmente koje je moguće relativno brzo unaprediti i na one koji vuku druge.

"Procene su da na trenutnom nivou razvoja inovacionog ekosistema u Srbiji, unapređenjem od pet odsto u zamišljenom periodu od četiri godine (optimističan scenario) može se ostvariti veliki skok, pomeranje za čak 11 pozicija", navodi on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar