Google u borbi za opstanak - hoće li Trump zaustaviti 'razbijanje' tehnološkog giganta

Prema neimenovanim izvorima, Google poziva zvaničnike ministarstva pravde da se suzdrže od pokušaja razbijanja kompanije, ističući zabrinutost zbog uticaja na nacionalnu sigurnost.

Predstavnici Alphabeta su na sastanku apelovali na predstavnike vlasti da zauzmu manje agresivan stav, s obzirom na to da SAD nastoje da sprovedu određene mere, nakon što je Vrhovni sud nedavno utvrdio da je firma monopolizovala tržište onlajn pretrage, izjavili su izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Bidenova administracija je u novembru zahtevala od Googlea da proda svoj veb-pretraživač Chrome, te da uvede dodatne izmene u svoje poslovanje, uključujući obustavu plaćanja iznosa vrednih milijarde dolara Appleu i drugim kompanijama.

Uprkos tome što je Google odbijao predloge iz vremena Bidenove uprave, aktuelni razgovori nagoveštavaju drugačiji pristup kompanije istom problemu, odnosno antimonopolskom procesu koji se sada odvija tokom Trumpove administracije. Nakon saslušanja zakazanih za sledeći mesec, sudija će doneti odluku o neophodnim promenama u poslovanju Googlea. Očekuje se da obe strane podnesu svoje konačne predloge sudiji u petak.

Predstavnik Googlea Peter Schottenfels izjavio je: "Održavamo redovne sastanke sa regulatorima, uključujući i ministarstvo pravde, kako bismo diskutovali o tom predmetu. Kao što smo javno saopštili, zabrinuti smo da bi trenutni predlozi mogli naneti štetu američkoj ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti".

Portparol ministarstva pravde nije želeo da komentariše slučaj.

Strategija Googlea da se poziva na potencijalne rizike po nacionalnu bezbednost nije nova, budući da je kompanija i ranije koristila ovaj argument kao protivtežu antimonopolskim inicijativama regulatornih tela i zakonodavaca. Međutim, kompanija ponovo pokreće isto pitanje i tokom razgovora sa zvaničnicima Trumpove administracije, jer se slučaj nalazi u drugoj fazi, poznatoj kao faza "pravnih lekova", tokom koje sud može zahtevati opsežne promene u poslovanju Googlea.

Nakon što je ministarstvo pravde u novembru predložilo svoji pravni lek, Kent Walker, glavni pravni zastupnik Googlea, izjavio je da ministarstvo teži radikalnoj i intervencionističkoj agendi koja bi naštetila Amerikancima i američkom globalnom tehnološkom liderstvu. U drugoj objavi u januaru, koja nije bila povezana sa slučajem ministarstva, Walker je istakao saradnju kompanije sa vladom na polju primene veštačke inteligencije za nadzor nad sajber-pretnjama.

 

Nezakoniti monopol

Federalni sudija je tokom avgusta prošle godine doneo ključnu presudu kojom je ustanovio da je Google uspostavio nezakoniti monopol nad onlajn pretragom i oglašavanjem u vezi s tim. Inicijativa Bidenove administracije da razdeli kompaniju predstavlja prvi takav pokušaj, nakon što su pre dvadeset godina propali napori da se razdvoji Microsoft.

Zvaničnici Googlea su na sastanku prošle sedmice naveli da kompanija ima strateški značaj za ekonomski razvoj i bezbednost SAD, što, prema njihovom mišljenju, zahteva blaže regulatorne mere. Međutim, nisu precizirali kakve bi konkretne bezbednosne pretnje mogle nastati usled promena koje predlaže američko ministarstvo pravde.

Ministarstvo je u novembru podnelo zahtev federalnom sudiji Amitu Mehti u Vašingtonu da naloži Googleu prodaju Chromea, ustupanje licencnih podataka konkurenciji, zabranu plaćanja Appleu i drugim kompanijama kako bi osigurao prvenstvo na pretraživačima na uređajima, kao i ograničavanje investicija na polju veštačke inteligencije.

Googleovi argumenti o nacionalnoj bezbednosti su u skladu s nedavnim izjavama predsednika Donalda Trumpa i potpredsednika JD Vancea, koji pozivaju regulatore Evropske unije da promene pristup prema američkim tehnološkim gigantima. U saopštenju je Bela kuća posebno istakla dva sporna zakona Evropske unije - Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama, uz komentar da "američka ekonomija neće biti izvor prihoda za države koje nisu uspele da ostvare sopstveni ekonomski napredak".

Google i druge vodeće tehnološke kompanije, uključujući Metu, Amazon i Apple, 2022. moćno su se suprotstavile antimonopolskom zakonu koji bi od njih zahtevao da svoje usluge i uređaje učine dostupnim za konkurenciju, delimično argumentujući da bi američki tehnološki sektor bio "podređen" Kini.

Damian Lemanski/Bloomberg

 

Investicije u veštačku inteligenciju

Vršilac dužnosti pomoćnika generalnog državnog tužioca za antimonopolsku politiku Omeed Assefi krajem nedelje će doneti konačnu odluku o tome šta će biti preporuka ministarstva pravde. Asefi će voditi antimonopolsko odeljenje dok Trumpova kandidatkinja Gail Slater ne bude imenovana. Odbor Senata za pravosuđe je prošle nedelje glasao sa 20 prema dva, međutim glasanje u Kongresu još uvek nije zakazano.

Promene koje razmatra ministarstvo pravde podrazumevaju pitanje da li ograničenja Googleovih investicija u veštačku inteligenciju treba da budu retroaktivna ili usmerena samo na buduća ulaganja. Prema trenutnom predlogu, Google bi morao da povuče svoje investicije iz kompanija, uključujući Anthropic.

Pored toga, obe strane su se tokom poslednjih nedelja pripremale za aprilska saslušanja, kao što je i svedočenje izvršnog direktora Googlea Sundara Pichaija. Očekuje se da će Liz Reid, rukovodilac odeljenja za veb-pretraživače u kompaniji, biti saslušana ove nedelje. Zaposleni u Microsoftu, OpenAIju i Perplexity AIju su takođe davali izjave tokom proteklih nekoliko nedelja.

 

- Tekst napisan uz pomoć Lie Nylen.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar