Da li će FIFA Financial Fair Play pokositi ili spasti fudbal

Fudbal danas sve više nalikuje velikim korporacijama nego sportskim klubovima kakve smo znali pre nekoliko decenija. Ključni razlog za to su ogromni novčani iznosi koji cirkulišu, a koji se kreću od vrtoglavih transfera igrača do astronomskih ugovora o TV pravima. Ali, što je najvažnije, fudbal je postao tržište koje želi kontrolu nad rastućim finansijskim neravnotežama. Upravo je tu ključna uloga regulacija FIFA Financial Fair Play (FFP), uvedenih kako bi sprečile divljanje troškova i preterane finansijske gubitke.

Iako je fudbal globalno najpopularniji sport, evropske lige već decenijama gledaju prema američkom tržištu kao modelu stabilnosti i ravnopravnosti. Američki sportovi i lige poput NFL-a, NBA i NHL-a implementirali su "salary cap" (gornja granica plata) i "luxury tax" sisteme koji osiguravaju konkurentnost i sprečavaju klubove da troše više nego što mogu da zarade.

U Evropi je situacija potpuno drugačija. Fudbal je tradicionalno organizovan na principu slobodnog tržišta, gde klubovi poput Real Madrida, Manchester Cityja ili PSG-a, uz podršku bogatih vlasnika ili država, mogu praktično bez ograničenja da ulažu milijarde u nove igrače. To je dovelo do značajnog jaza između najbogatijih klubova i ostalih, čime su nacionalna prvenstva postala predvidljiva i nekonkurentna.

Florentino Perez, prvi čovek Real Madrida/Bloomberg

Međutim, ono što je dobro za biznis nije uvek najbolje za sport. Sve češće čujemo komentare kako fudbal "gubi dušu" i postaje previše predvidljiv. Upravo zbog toga FIFA i UEFA nastoje da uvedu regulacije koje će osigurati održivost i konkurentnost, sličnu onoj kakva se viđa u američkim ligama.

Šta tačno FIFA Financial Fair Play reguliše

Regulative FIFA Financial Fair Play nisu novina. UEFA ih je prvi put uvela još 2010, kako bi sprečila klubove da troše van svojih mogućnosti, a FIFA ih je, potom, prihvatila kao globalni standard za finansijsku održivost fudbalskih klubova. 

Najvažnije odredbe FFP-a su vrlo jednostavne: klubovi ne smeju da troše znatno više nego što zarade. Cilj regulacije bio je da se smanji rizik od prezaduženosti, poboljša finansijska disciplina i poveća dugoročna održivost klubova.

Konkretno, klubovima je ograničeno da ne mogu imati kumulativne gubitke veće od 60 miliona evra kroz tri godine. Troškovi za igrače (uključujući plate i transfere) treba da budu proporcionalni prihodima koje klub ostvaruje, a ne smeju da zavise od neograničenog priliva novca koji dolazi od bogatih vlasnika.

Manchester City se suočavao sa brojnim optužbama, bio je kažnjavan, ali se posao i dalje nesmetano odvija /Depositphotos

FFP ima i kaznene mere, uključujući finansijske kazne, zabrane nastupanja u evropskim takmičenjima poput Lige prvaka, pa čak i zabrane transfera novih igrača u klubove koji krše pravila. Tako su svojevremeno kažnjeni velikani poput Manchester Cityja i PSG-a, iako su se te sankcije često pokazivale prilično blagim ili lako osporivim na sudu.

Finansijska disciplina ili samo birokratski teret

Iako je FFP doneo određene pozitivne rezultate, poput smanjenja enormnih gubitaka nekih klubova, mnogi su ga optužili za licemerstvo. Manji klubovi tvrde da FFP, zapravo, štiti samo bogate, jer omogućava velikim klubovima da zadrže postojeću prednost.

Primera radi, mali klubovi često nemaju mogućnosti da ostvaruju visoke prihode od TV prava ili sponzorstava, zbog čega su im ruke vezane kada je reč o takmičenju sa bogatijim rivalima. Kritičari tvrde da se FFP nije potpuno obračunao s izvorom problema - finansijskim dopingom, odnosno izdašnim finansiranjem klubova od vlasnika povezanih s državnim fondovima ili korporacijama.

Najviše kritika izaziva činjenica da klubovi poput PSG-a, Manchester Cityja ili Newcastle Uniteda i dalje mogu kroz razne pravne i finansijske manevre da zaobiđu FFP pravila. S druge strane, klubovi poput Barcelone ili Intera našli su se pod velikim pritiskom, boreći se s ogromnim dugovima, što sugeriše kako pravila ne funkcionišu jednako za sve.

Newcastle je trenutno omiljena meta FFP-a / Depositphotos

Iz FIFA poručuju kako je cilj ovih regulacija stvaranje održivog poslovnog okruženja i smanjenje rizika bankrota klubova, ali u praksi je jasno da pravila još uvek nisu savršena i da fudbal nije ni blizu američkog modela u kojem "salary cap" i "luxury tax" funkcionišu besprekorno.

Može li fudbal zaista biti finansijski ravnopravan

Pitanje koje se često postavlja u vezi s regulativama FIFA Financial Fair Play jeste da li će fudbal ikada moći da bude finansijski ravnopravan kao američki sportovi. Iako američki sportovi imaju svoje specifične probleme, model "salary cap" se pokazao vrlo uspešnim u osiguravanju konkurentnosti. Fudbal, međutim, funkcioniše na svetskom tržištu, što dodatno otežava sprovođenje jedinstvenih finansijskih pravila.

Veliki evropski klubovi sve glasnije zagovaraju superligaška nadmetanja koja bi im donela još veće prihode i smanjila uticaj FFP-a. Manji klubovi, istovremeno, pokušavaju da pronađu način da prežive u sve zahtevnijim ekonomskim uslovima.

Stoga, ključni izazov za FIFA i UEFA u sledećoj deceniji biće balansiranje između potreba globalnog tržišta i očuvanja sportske konkurentnosti. Iako FFP korak ide u pravom smeru, jasno je da je evropski fudbal daleko od idealnog modela kakav postoji u Americi. Između finansijskog realizma i sportskog idealizma, fudbal još uvek traži savršenu formulu. Hoće li je pronaći, ostaje da se vidi.