Ovi Rolex satovi izgledaju identično. Zašto zlatni košta 17.000 dolara manje?

Ako je cinik neko ko zna cenu svega, ali ne zna šta zaista vredi, onda je ljubitelj luksuza osoba koja može da vidi gde se prava vrednost zapravo nalazi. Dobrodošli u kolumnu u kojoj tražimo pravu vrednost u širokom spektru proizvoda i usluga. Ponekad je ta vrednost funkcija finog rasuđivanja i kritičke procene. Ovog meseca pratimo tržište sirovina i gledamo na vrednost plemenitih metala koji stoje iza horološkog majstorstva.

Sa leve strane je Rolex Day-Date od belog zlata, prečnika 40 mm, model 228239, čija je maloprodajna cena 51.600 dolara. Sa desne strane je Rolex Day-Date od platine, takođe prečnika 40 mm, model 228236, sa maloprodajnom cenom od 68.800 dolara.

Ova razlika u ceni prisutna je i na sekundarnom tržištu, gde se oba sata prodaju približno po svojoj maloprodajnoj vrednosti.

U efikasnom tržištu, sat od zlata trebao bi da bude vredniji, jer je zlato po gramima vrednije od platine. Međutim, činjenica da se prodaje po znatno nižoj ceni čini ga očigledno boljom kupovinom.

Ne brinite ako ne možete odmah razlikovati ova dva sata. Na prvi pogled, posebno kada nisu jedno pored drugog, funkcionalno su identični. Mehanizam sata je potpuno isti u oba modela; isto važi za brojčanik, kazaljke, i, pa, sve osim metala od kojeg su kućište i narukvica. Obe verzije su masivne, srebrne boje i napravljene od plemenitog metala. Zapravo, oba sata imaju funkciju diskretne demonstracije bogatstva: neupućeni mogu misliti da je čelik, ali ljubitelji Rolex-a znaju da se Day-Date proizvodi samo od plemenitih metala.

Razlika u ceni između ova dva sata ne odražava neku otkrivenu preferenciju na širem tržištu nakita, gde je zlato i dalje znatno poželjnije od platine. U horologiji, platina ima svoje pristalice: čista je, dok belo zlato predstavlja leguru koja uključuje značajne količine nikla, rodijuma i drugih metala. Nekima to čini belo zlato luksuznim ekvivalentom bele čokolade. I zbog toga što metali u belom zlatu teže manje od zlata ili platine, sat od čiste platine je teži. Dok mnogi cene laganost u satovima, drugi cene težinu. Ako sve to uzmemo u obzir, premija platine znak je neverovatne sposobnosti Rolexa da stvori želju jednostavno - kroz retkost i cenovni signal.

To je takođe donekle istorijski artefakt. Danas je platinasti sat poželjan zato što je skup. Ali još 1950-ih, kada je Day-Date prvi put predstavljen, razlika u ceni je imala smisla. Cena zlata bila je fiksirana na 35 dolara po unci po postratnom Bretton Woods sistemu, dok je cena platine bila barem duplo veća a ponekad i mnogo više. Krajem 1960-ih, platina je kratko trgovala za više od šest puta vrednosti zlata, pre nego što su SAD napustile zlatni standard 1971. godine i taj odnos pao.

Platina je i dalje mnogo ređa od zlata - godišnje se izrudari oko šest miliona unci platine, naspram 108 miliona unci zlata, a metal je vremenom stekao reputaciju simbola prestiža: od platinastih kreditnih kartica i rekorda do platinastog statusa lojalnosti. Ali, možda je vreme da brendovi i potrošači prilagode svoja očekivanja: ideja da je platina vrednija od zlata već više od decenije ne reflektuje se i na tržištu. Danas platina kotira oko 2.100 dolara po unci, dok je zlato znatno iznad 4.300 dolara. Zbog toga, čak i kada se uzme u obzir da belo zlato sadrži samo 75 odsto zlata, stvarna vrednost metala u belom zlatnom Day-Date-u znatno nadmašuje vrednost platine u skupljem modelu.

Zapravo, zlato je sada toliko vredno da može podržati vrednost luksuznog sata poput Day-Date-a, koji se proizvodi u dovoljno velikim količinama da ima likvidno sekundarno tržište. Podaci iz Subdial-a pokazuju da je vrednost sekundarnog tržišta Day-Date-a uglavnom vrlo bliska maloprodajnoj ceni i ne menja se mnogo. Kao takav, sat funkcioniše i kao način kupovine značajne količine zlata - oko 5,3 unci čistog metala, vrednih oko 23.000 dolara po trenutnim cenama. To je znatno više od 15.000 dolara vrednosti sedam unci platine u skupljem modelu, čak i nakon rasta cene platine od 135 odsto u poslednjih godinu dana.

Drugim rečima, kada kupujete zlatni Day-Date, plaćate 23.000 dolara za metal i 28.600 dolara za Rolex vrednost, dok platinasta verzija daje 15.000 dolara vrednosti metala, a plaćate 53.800 dolara - otprilike duplo više za inače identičan Rolex. Naravno, platinasti satovi su ređi, pa imaju nešto veću vrednost zbog retkosti, ali nisu teško dostupni. Zlatni Rolex je investicija, slično zlatu, ali manje volatilna. Platinasti Rolex je takođe investicija, ali se prodaje uz znatno veću premiju u odnosu na osnovnu vrednost metala.

Nakit od platine je cenjen još od kada je Cartier počeo da pravi nakit od platine 1890. godine zbog njene čvrstoće i obradivosti: može se oblikovati u lagane i delikatne komade, savršene za dijamante i druge dragulje.

 

 

Zlato, s druge strane, zahvaljujući svojoj karakterističnoj boji, uvek je privlačno - ljudi ga koriste hiljadama godina. Žuto zlato je standard luksuza širom sveta; belo zlato i platina uvek će biti nišni izbor i na mnogim tržištima gotovo nepoznati. Ipak, postoje razlozi zbog kojih opstaju.

"Neki ljudi jednostavno ne podnose boju zlata," kaže Vincent Gladu, izvršni direktor Mené Inc., kompanije koja pravi investicioni nakit od čistog zlata i platine. "Oni su više ‘platinasti tip’ ljudi." Ali ljubitelji satova kupuju satove, ne čist metal - i u smislu boje gotovo da nema razlike između platine i belog zlata. Jedina prava razlika je u količini "teške vrednosti" koju nosite na zglobu, a ona je značajno veća kod jeftinijeg sata.

Za sada, beli zlatni Day-Date jednostavno ima više smisla kao investicija. Košta manje, vrednost metala je veća, a udeo koji plaćate za nematerijalnu vrednost brenda niža. Naravno, pod pretpostavkom da uopšte želite Day-Date. Čelični Rolex satovi takođe su dostupni u velikom broju i još su povoljniji.