Zašto art deko nakit i posle sto godina vredi milione

Kada se prošlog novembra na aukciji u Christie’su pojavila veličanstvena kolekcija nakita, bilo je jasno da će to biti pravi spektakl. Očaravajući niz dijamanata, rubina i smaragda, izrađenih po narudžbini u Cartierovoj radnji na Bond Streetu u Londonu tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, ostao je u vlasništvu porodice Sassoon, istaknute bagdadske jevrejske dinastije, čitav jedan vek. Kolekcija je čak preživela i bombardovanje banke u kojoj je bila uskladištena tokom Drugog svetskog rata. Zvezda aukcije, izuzetna indo-persijska art deko dijamantska ogrlica težine između 130 i 140 karata, predstavljala je retko očuvanu dragocenost iz epohe u kojoj su se najvažniji komadi nakita najčešće prodavali ili prepravljali. Cena je bila u skladu s tim, s procenjenom vrednosti do 1,3 miliona švajcarskih franaka (1,63 miliona dolara).

Prodata je za 4,4 miliona franaka, što je još jedan dokaz trajne privlačnosti art deko stila, koji ove godine slavi svoj stoti rođendan.

 

Sassoon Cartier ogrlica, iz otprilike 1935, prodata je prošle godine za 4,4 miliona švajcarskih franaka. Izvor: CHRISTIE’S IMAGES LTD. 2025

 

Ova estetika, koja je oblikovala modu, arhitekturu, umetnost i nakit, započela je 1910, procvetala u burnim dvadesetim i izgubila na značaju tokom Velike depresije. Iako je trajao svega dve decenije, pokret je ostavio dubok trag na dizajn tokom narednih decenija, a savremeni nezavisni dizajneri i dalje pronalaze inspiraciju u njegovim čistim linijama i smelim oblicima. "Art deko ostaje najpopularniji period među kolekcionarima", kaže Benoît Repellin, globalni šef sektora za nakit u aukcijskoj kući Phillips.

Stil je zvanično stupio na međunarodnu scenu 1925. godine, kada je održana Exposition Internationale des Arts Décoratifs et Industriels Modernes. (Odakle potiče i naziv art deko). Izložbu je organizovala francuska vlada kako bi promovisala savremeni dizajn; prvobitno je trebalo da se održi 1915, ali je odložena zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Kada je konačno otvorena deset godina kasnije, s izlagačima iz 21 zemlje, posetilo ju je više od 16 miliona ljudi, koji su razgledali oko 15.000 izložbenih primeraka od najpoznatijih imena tog doba, kao što su René Lalique, Le Corbusier i Jeanne Lanvin. Le Pavillon de l’Élégance Émile‑Jacquesa Ruhlmanna postao je simbol art deko enterijera.

 

Art deko broš od kolumbijskog smaragda i dijamanata iz 1930. iz privatne kolekcije porodice Sassoon bio je na istoj aukciji. Izvor: Christies

Izložena dela bila su pravo otkriće. Na kraju surovog rata, svet se brzo menjao zahvaljujući napretku u avijaciji, automobilima i elektrifikaciji. Avangardna umetnost i književnost su cvetale, pa je bilo logično da se i dekorativna umetnost transformiše. "Art deko je bio odgovor na vreme ispunjeno nadom i uzbuđenjem zbog savremenog sveta",  kaže Briony Raymond, dizajnerka i kustos nakita iz vintidž perioda. "Bilo je mnogo raskoši u burnim dvadesetim."

 

Cartier stoni sat u art deko stilu, izrađen od srebra, nefrita i lapis lazulija, prodavan u Gübelinu, oko 1990. godine prodat je na aukciji u aprilu za skoro 50.000 evra (431.800 HKD). Izvor: Sotheby's

 

Novi geometrijski motivi predstavljali su raskid sa bujnim, prirodom inspirisanim formama koje su definisale predratnu estetiku: "organski, vijugavi svet art nouveau perioda", kaže Raymond. Alexandrine Maviel-Sonet, direktorka zadužbine i izložbi u Van Cleef & Arpels, potvrđuje: "Art nouveau je bio nežan, s pastelnim bojama i zaobljenim, kompleksnim formama. Art deko je bio potpuno drugačiji: jednostavan, geometrijski i fokusiran na kontrast boja."

Već sredinom druge decenije 20. veka, dizajneri, uključujući Van Cleef, počeli su da izrađuju komade koji su istraživali te ideje. Bihromatski komadi spajali su oniks sa dijamantima ili dragim kamenjem, najčešće smaragdom, rubinom ili safirom, uz odvažne šare koje su isticale kontrast. Kasnije, 1919, u modu je ušla i treća boja, a kombinacije dijamanata, oniksa i jednog dragog kamena postale su zaštitni znak art deko nakita.

Graff ogrlica od rubina i belih dijamanata u belom zlatu (3021 karata zlato, ukupno karata u dijamantima: 3487). Foto: Graff

 

Ipak, art deko ne definiše jedan stil ili motiv. "Obuhvatao je mnogo različitih dizajnerskih pravaca tog vremena", kaže Raymond. "Ako bih morala da ga uprostim, rekla bih: manje organski, više geometrijski, manje slobodno, mnogo smelije i arhitektonski."

Art deko nakit mogao je biti potpuno ravan ili pun volumena, s rezbarenim draguljima i kabošonima. Platina je postala obeležje, ali se koristilo i zlato. Upravo ta raznovrsnost čini art deko i danas tako privlačnim. "Zovemo ga pokretom, ali naziv je nastao tek šezdesetih, kada se retrospektivno osvrnulo na period dvadesetih i tridesetih", kaže Repellin iz Phillipsa. "U stvari, to je veoma širok pojam."

Motivi iz istočne Azije i Indije uticali su na dizajn nakita, kaže on, što je dovelo do nastanka Cartierovih Tutti Frutti komada, suštine art deko stila, iako sadrže drago kamenje urezano u obliku lišća, pupoljaka i bobica, ukrašeno dijamantima i oniksom ili crnim emajlom. Ovi maksimalistički komadi i dalje dostižu visoke cene, jedna Tutti Frutti ogrlica prodata je prošle godine za 8,7 miliona dolara.

 

 

Cartier Rajasthan Tutti Frutti ogrlica sastavljena od niza smaragdnih perli iz Avganistana, ukupne težine 343,68 karata, ima rubine, safire i  dijamante. U centralnom delu dominira smaragd iz Kolumbije od 136,97 karata, na kojem su u poznatim radionicama Džajpura u Indiji urezani cvetni motivi. Izvor: Cartier

 

Nakit je bio nesumnjiva zvezda izložbe iz 1925. Osim Cartiera, Boucheron je predstavio 232 komada, a Van Cleef više desetina, uključujući narukvicu Entwined Flowers, Red and White Roses, koja je osvojila glavnu nagradu. Kolekcionari su odmah prihvatili novi stil. Godine 1928, maharadža iz Patiale u severnoj Indiji doneo je nekoliko kovčega punih dragulja u Boucheronovu radnju na Place Vendôme u Parizu i dao najveću narudžbinu u istoriji kuće.

"Većina tih komada bila je tipična za art deko stil", kaže Hélène Poulit-Duquesne, izvršna direktorka Boucherona. "Svi su bili opsednuti novim stilom." Među njima su bili i vojvoda od Vindzora i Wallis Simpson, porodica Rothschild i naslednica lanca Woolworth Barbara Hutton.

 

Graff dijamantske naušnice u belom i žutom zlatu, 2335 karata. Foto: Graff

 

Art deko nakit osvojio je i Holivud. Zvezde poput Mae West i Jean Harlow nosile su geometrijski nakit u filmovima, bez obzira na to u kom se vremenskom periodu radnja dešavala. Cleopatra iz 1934. godine je, prema rečima Jaci Rohr, bivše arhivistkinje za nakit i kostime u Paramount Pictures, "najistaknutiji art deko film svih vremena", uprkos drevnoj temi.

Godine 1935. Claudette Colbert je u filmu "The Gilded Lily" nosila značajnu art deko ogrlicu američkog juvelira Trabert & Hoeffer, što se smatra jednim od prvih primera plasiranja nakita u filmskoj industriji. Ipak, možda najraskošniji komad na velikom platnu bio je lična narukvica Jarretière od rubina i dijamanata Marlene Dietrich iz Van Cleefa, koju je nosila u filmu "Stage Fright" iz 1950. (Prodata je za 4,53 miliona dolara na Christie’s aukciji 2023.)

 

Art deko futrola za karte od lapis lazulija sa ukrasima od dragog i emajliranog zlata i dragog kamena, Cartier Pariz, oko 1925. godine. Prodata za oko 30.000 evra (27.900 CHF) u maju ove godine. Izvor: Sotheby's

 

Arhitektura je sledila s prirodno dužim tempom: njujorški Chrysler Building iz tridesetih, Rockefeller Center, hoteli duž Collins Avenue u Miami Beachu iz dvadesetih do četrdesetih, Griffith Observatory u Los Anđelesu, Battersea Power Station iz 1933. u Londonu, Palais de Tokyo i Folies Bergère u Parizu, kao i čitavi kvartovi u Mumbaiju i Napieru na Novom Zelandu, svedoče o snazi ovog pokreta. Čak i danas mnogi poslovni liftovi imaju jasne linije i formalne oblike pod uticajem art dekoa.

 

Battersea Power Station koja postoji od 1933. u Londonu primer je uticaja art dekoa u arhitekturi. Foto: Depositphotos

 

Kada je izbila Velika depresija, došlo je do kraja ere raskoši, oslobođena devojka iz džez ere (takozvane flapper devojke) i masivnih dijamanata. Art deko dizajn se sve više oslanjao na poludrago kamenje poput kristala, lapisa, ahata i ćilibara, sve dok pred sam Drugi svetski rat nije zavladalo ozbiljnije raspoloženje. Britanski novinar Bevis Hillier zaslužan je za njegovo moderno vaskrsnuće (i za davanje današnjeg naziva umetničkom pokretu) nakon što je 1968. objavio knjigu u kojoj je istakao njegovu lepotu.

Art deko nakit ima jedinstvenu vizuelnu prepoznatljivost koja često deluje modernije nego dizajn iz kasnijih decenija. "Kada klijenti počnu da se zanimaju za nakit, lepo je imati nešto prepoznatljivo, tipično za jedan istorijski period", kaže Repellin.

Ova nezasita glad i dalje oblikuje savremeni dizajn nakita. Kreativni direktori velikih kuća oslanjaju se na svoje arhive, a inkorporiranje art deko elemenata često pomaže kupcima da se odluče na milionsku investiciju. Ne moraju da brinu da će stil izaći iz mode, a mogu ga nositi u mnogim prilikama. "Brendovi znaju da će, ako uključe art deko notu, imati kupce za svoje komade visoke umetničke vrednosti", kaže Repellin.

 

Karakterističan stil flapper devojke. Foto: Depositphotos

 

Pre nekoliko godina, Poulit-Duquesne je želela da istakne bogatu art deko istoriju kuće Boucheron, pa je predstavljena kolekcija visokog nakita Histoire de Style, Art Deco, inspirisana njihovim najvrednijim komadima. Kreativna direktorka Claire Choisne koristila je strogu paletu boja (smaragdi, dijamanti, kristal i oniks), igrajući se motivima epohe. Naredne godine, Boucheron je predstavio kolekciju inspirisanu narudžbinama maharadže iz Patiale i drugih kraljevskih kolekcionara iz Indije.

Ni muzeji ne propuštaju priliku da proslave trajnu privlačnost art dekoa. Cartier trenutno ima veliku izložbu u Victoria and Albert Museum u Londonu, otvorenu do 16. novembra, koja uključuje brojna art deko remek-dela. U oktobru, Musée des Arts Décoratifs u Parizu otvara izložbu "1925–2025. One Hundred Years of Art Deco", ambicioznu retrospektivu koja će obuhvatiti početke stila iz 1910-ih pa sve do njegovog preporoda sedamdesetih, uključujući nove stalne postavke. Posetioci će imati priliku da stanu pred originalne kreacije i zamisle trenutak kada je nastao jedan pokret: vreme radosti, lepote i beskonačnih mogućnosti.