Silver lining: zašto bi trebalo da čuvate srebrni nakit

Nije zlato sve što sija! Nije, jer srebro, kada je ispolirano, reflektuje čak 95 odsto vidljivog spektra svetlosti, što ga čini najreflektivnijim metalom. Zbog toga su, recimo, mnoga ogledala prekrivena srebrom, a i u pogledu drugih predmeta i nakita srebro nalazi široku primenu. Setimo se samo izreke: "Rođen sa srebrnom kašikom u ustima".

Proizvodnja srebrnog nakita skočila je za 29 odsto prošle godine na 234,1 milion unci (7,280 tona), što je rekordan nivo od 2010. godine. Ovo je, uglavnom, rezultat proizvodnje u Indiji. Tamo je velika potražnja nakon pandemije, usled masivnih stvaranja zaliha velikih brendova nakita i prelaska na više čistoće, rezultirala udvostručenjem obima u poređenju sa godinom pre (povećanje od 60 odsto u odnosu na nivoe pre kovida 19), navodi se u Svetskom izveštaju o srebru koji svake godine objavljuje Silver Institut. Nadmašujući nakit u procentima, potražnja za srebrnim posuđem u 2022. godini zabeležila je neverovatan rast od 80 odsto.

Srebro i zlato su bili različiti metali, ali u smislu "standarda vrednosti", bili su gotovo identični vekovima, a neki izvori navode da su u doba starog Egipta bili i isti po vrednosti. Zapravo, nije postojala reč koja bi ih razlikovala, već su nazivani "beli metal", što se i danas nekada koristi za srebro. Tek nakon što je prvi put vrednost srebra odvojena od vrednosti zlata u 1870. godinama, vlade država više nisu mogle da ih tretiraju kao zamenjive. Od tada do danas, srebro obično bude jeftinije od zlata, što ga čini dostupnijim malim investitorima koji žele da poseduju plemenite metale kao fizičku imovinu.

Bloomberg Chartmaker

 

Srebro ima još jednu investicionu prednost u odnosu na svog skupljeg "rođaka". Nalazi primenu i u raznim drugim industrijama. Polovina svog srebra koristi se u teškoj industriji i visokim tehnologijama, uključujući pametne telefone, tablete, električne sisteme automobila, ćelije solarnih panela i mnoge druge proizvode i primene, prema Svetskom izveštaju o srebru.

Pod vođstvom krajnjih korisnika u zelenoj ekonomiji, predviđa se da će industrijska potražnja ponovo porasti, za četiri odsto, dostižući novi rekord ove godine. Pokretači ovog rasta, između ostalog, uključuju investicije u fotonaponske panele, elektroenergetske i 5G mreže, povratak rasta potražnje za potrošačkom elektronikom i povećanje proizvodnje vozila, navodi se u pomenutoj studiji.

 

 

 

Kako investirati

Investiranje u fizičko srebro je možda najtradicionalniji i najdirektniji pristup strategijama investiranja u srebro. Ako naiđete na termin srebrni "bullion", on se odnosi na bilo koji oblik fizičkog srebra koji se stiče u investicione svrhe i obuhvata kako novčiće, tako i poluge. Srebrne poluge dolaze u različitim veličinama, a njihova vrednost se određuje na osnovu težine i čistoće.

Cena se kreće oko 109 hiljada dinara za polugu od pola kilograma (Srbija), 581 evro za polugu od pola kilograma (Hrvatska) i 580 evra za polugu od pola kilograma (Slovenija).

Wei Leng Tay/Bloomberg

 

Kupovina konkretnih srebrnih novčića koje kuju ovlašćene državne kovnice jedan je najrasprostranjenijih oblika jer se često plasira na tržištu i kao poklon za srebrne jubileje i druge proslave. Najlukrativniji primeri su: Bečki filharmoničar, Kanadski javorov list i Velika Britanija.

Najpopularniji u Evropi je Bečki filharmoničar (nem. Wiener Philharmoniker), koji je proizvela Austrijska kovnica (Münze Österreich). Novčić koji je 2008. godine pušten u opticaj dobio je ime po Bečkom filharmonijskom orkestru, koji je inspirisao dizajn na obe strane. Inače, za više od 800 godina dugu istoriju kovanja srebrnih novčića u Austriji zaslužan je engleski vladar Ričard Lavlje Srce, koji je u povratku iz Krstaškog rata, 1194. godine, zarobljen u Austriji zbog ranije uvrede upućene vojvodi Leopoldu Petom. Ričard je svoju otkupninu platio s 15 tona srebra. Leopold je odlučio da od tog srebra iskuje novčiće, čime je pokrenuta istorija kovnice u Beču.

Andrey Rudakov/Bloomberg

 

Bečki filharmoničar je trenutno jedini evropski bulionski novčić sa nominalnom vrednošću u evrima. Iako je zakonsko sredstvo plaćanja samo u Austriji, čini 35 do 40 odsto prodaje u Evropi. Trenutna cena jednog novčića je 38,78 evra i 41,78 evra, ukoliko želite da bude u kutiji za poklon.

Na sajtu kovnice možete naći ko su ovlašćeni distributeri po državama.

Ukoliko se opredelite za opcije ulaganja u fizičko srebro, stručnjaci savetuju da uzmete u obzir i troškove iznajmljivanja sefova, odnosno osiguranja.

Ulaganje u ETF

Ukoliko niste od onih koji moraju da svoje investicije i fizički poseduju, finansijski savetnici ukazuju na berzanske fondove (engl. Exchange-Traded Funds - ETF) kao popularan način za investitore u srebro, bez obaveze čuvanja fizičke imovine. Možete kupiti deonice i čuvati ih na tradicionalnom brokerskom računu. U ovom scenariju, operator fonda odgovoran je za troškove držanja fizičke zalihe srebra i naplaćuje naknadu za upravljanje vašim fondom.

Kada investitori kupuju ETF-ove, oslanjaju se na finansijske institucije da ispune svoje obaveze. Važno je naglasiti da ulaganjem u ETF vi, zapravo, ne posedujete predmetni metal. Takođe, neki ETF-ovi koji se odnose na plemenite metale oporezuju se kao kolekcionarski predmeti i ne koriste nižu stopu poreza na dugoročne kapitalne dobitke, objašnjavaju finansijski savetnici iz Morgan Stanleyja.

Neki prodavci u svetu nude privatnim investitorima otvaranje naloga preko kojeg mogu da kupe, prodaju i takođe čuvaju svoje investicije uz niske troškove skladištenja i osiguranja. Poluge se čuvaju, recimo, u profesionalnim trezorima u Cirihu, Londonu, Torontu, Singapuru ili Njujorku.

BullionVault, jedna od onlajn usluga za investiranje koja brine o 4,1 milijardi dolara za više od 100.000 korisnika na svetu, kako se ističe na njihovom sajtu, obećava efikasnu prodaju u okviru koje do novca dolazite već sledećeg dana. Evo kako, recimo, izgleda njihova tabela sa različitim investicionim opcijama i navedenim prednostima u odnosu na druge oblike.

 

 

 

“Mnogi propuste srebrnu nit jer očekuju zlato”

Još jedna opcija je ulaganje u rudarske kompanije za plemenite metale. Ponovo postoji niz fondova - od aktivno upravljanih do pasivnih berzanskih fondova - koje možete koristiti u tu svrhu (iako nećete dobiti čistu investiciju u srebro, jer je ono uglavnom nusproizvod rudarenja drugih metala). Slično srebru, rudarske kompanije za plemenite metale su volatilne i njihova istorijska uspešnost je bila slaba, izveštava John Stepek za Bloomberg.

Tako je, recimo, nedavno, Gabriel Resources Ltd., kanadski razvojni projekat koji je imao za cilj da izgradi jedan od najvećih zlatnih i srebrnih rudnika u Evropi u Rumuniji, izgubio zahtev za naknadu štete od te države zbog obustavljanja projekta. Naime, Gabriel je više od decenije pokušavao da izgradi rudnik u Rosia Montani, u zapadnom delu Rumunije i bili su blizu dobijanja zelenog svetla za projekat 2013. godine. Međutim, kako je glasanje za parlamentarnu podršku bilo sve bliže, protestanti su izašli na ulice u Bukureštu zbog potencijalnih ekoloških posledica projekta, što je tadašnjeg premijera Viktora Pontau navelo da pozove zakonodavce da odbiju plan.

Međunarodna arbitražna institucija Svetske banke dodelila je Rumuniji oko 10 miliona dolara za troškove pravnih usluga i izdatke, navodi se u saopštenju ove kompanije. Cena akcije kompanije je dan pre ove odluke, 8. marta ove godine, iznosila 0,87 kanadskih dolara, što je apsolutni rekord za poslednjih pet godina, da bi se odmah potom survala na 0,02 kanadskih dolara, koliko iznosi i danas.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar