Kuda za vikend: Mako - termalni gradić koji čuva priču o Pulitzeru

Po procenama Global Wellness instituta, širom sveta aktivno je preko 31.000 termalnih i mineralnih izvora u 130 zemalja.  Među njima, Mađarska zauzima izuzetno visoko mesto: nalazi se među prvih pet zemalja na svetu po bogatstvu termalnih banja i lečilišta i preko 1.300 zvanično registrovanih termalnih izvora.

Od toga, samo u Budimpešti ima više od 100 prirodnih izvora koji snabdevaju više od desetak istorijskih kupatila i banja, uključujući i najpoznatiju banju Szécheny, najveće evropsko lekovito kupalište, kao i termalno kupatilo Rudas, tursko kupatilo iz 16. veka sa kupolom od staklenog mozaika i panoramskim bazenom na krovu sa pogledom na Dunav.

U ostatku zemlje možete posetiti termalno jezero Hévíz, u blizini grada Keszthely, oko dva sata jugozapadno od Budimpešte. Ovo jezero, najveće prirodno termalno jezero sa biološki aktivnom vodom na svetu, deluje vizuelno upečatljivo – površina mu je prekrivena plutajućim crvenim lokvanjima, a iz dubine ga greje stalni tok tople vulkanske vode.

Depositphotos

Međutim, moj predlog za banju u Mađarskoj je Mako, koji se nalazi blizu rumunske granice u južnom delu zemlje. Tu se nalazi termalno kupalište Hagymatikum, smešteno u ispupčenoj hali u obliku pečurke. Otvoreno 2012. godine, ovo kupalište izgrađeno je prema projektu Imre Makovecza, tvorca specifičnog arhitektonskog stila, inspirisanog prirodom i mađarskim predanjima, gde preovladavaju motivi drveta, zemlje, neba, i zaobljene forme koje podsećaju na tradicionalne mađarske seoske kuće.

Termalno kupalište Hagymatikum | Depositphotos

U banji Makó postoji nekoliko termalnih bazena različitih temperatura, odeljenja za velnes i medicinske tretmane, prostrane saune, dečiji kutak, restoran, kao i čitav niz opcija za ulepšavanje i prirodnu medicinu.  Zbog široke ponude sadržaja, ovaj kompleks je praktičan izbor za porodični odmor - dovoljno miran za opuštanje, a istovremeno dovoljno raznovrstan da svako pronađe nešto za sebe.

Ovde je vrlo lako provesti ceo dan, naročito tokom leta kada su otvoreni svi spoljašnji bazeni. Posebno se izdvaja sauna-centar, koji pruža snažan osećaj opuštenosti zahvaljujući prigušenom osvetljenju i tihoj muzici. U ponudi se nalazi i autentična finska sauna na otvorenom, kao i više vrsta suvih i parnih sauna u zatvorenom prostoru. Dostupna je i staza za senzornu stimulaciju sa kamenjem kroz toplu i hladnu vodu, kao i bazen sa hladnom vodom za rashlađivanje, što boravak u ovom kompleksu čini potpunim velnes iskustvom.

Obala reke Maros u blizini grada | Depositphotos

Mako je idealno mesto i za gurmane, naročito za one koji vole karakteristične mađarske ukuse, jer je ponuda bogata: od jednostavnih jela sa paprikom u lokalnim čardama do bogatog izbora u restoranima, gde možete naručiti gulaš poslužen u dubokim keramičkim činijama, ili pečenu patku sa dinstanim ili karamelizovanim crvenim kupusom. Na ulicama možete da probate i lokalni specijalitet - langoš, koji stiže vruć i mastan, sa pavlakom i belim lukom, kao i "odžak", slatki spiralni kolač koji se jede dok je još topao. 

Langoš ili u originalu Lángos je pljosnato testo sa kvascem koje se prži u dubokom ulju dok ne postane hrskavo i zlatno. Najčešće se premazuje belim lukom, a zatim dodaju kisela pavlaka, rendani sir i slaninica | Depositphotos

Do banje se najlakše stiže automobilom, za samo nekoliko sati. Ta dostupnost čini Mako idealnim izborom za kratko, ali sadržajno putovanje, dovoljno blizu da se lako uklopi u vikend, a dovoljno drugačije da ostavi utisak malog, osvežavajućeg bekstva koje se pamti.

Od Makoa do svetske nagrade

Mako nosi i jednu neočekivanu kulturnu priču: on nije poznat samo po termalnim vodama i neobičnoj arhitekturi, već i po tome što je rodni grad Josepha Pulitzera, jednog od najuticajnijih novinara u istoriji novinarstva. Rođen 1847. godine u imućnoj mađarsko jevrejskoj porodici, Pulitzer je detinjstvo proveo u Makou i Budimpešti, pre nego što je kao sedamnaestogodišnjak napustio Evropu i otišao u SAD, gde je izgradio karijeru koja je oblikovala moderno novinarstvo.

 Joseph Pulitzer | Depositphotos

Ubrzo nakon njegove smrti 1912. godine osnovana je Pulitzerova škola novinarstva - Columbia School of Journalism. U skladu sa njegovom željom iz testamenta iz 1904. godine, Pulitzerove nagrade prvi put su dodeljene 1917. godine, i do danas predstavljaju najviši standard profesionalne izuzetnosti.   

Među dobitnicima Pulitzerove nagrade nalaze se i autori sa naših prostora. Mihajlo Pupin, rođen u Idvoru 1858. godine, osvojio je Pulitzerovu nagradu za biografiju 1924. godine za svoju knjigu From Immigrant to Inventor ("Sa pašnjaka do naučenjaka"), u kojoj je opisao svoj put od skromnog porekla do jednog od najznačajnijih američkih naučnika.

Delfi knjižare

Charles Simić, rođen u Beogradu 1938. godine, emigrirao je u SAD i postao jedan od najcenjenijih američkih pesnika; Pulitzerovu nagradu za poeziju dobio je 1990. godine za zbirku The World Doesn’t End, a kasnije je obavljao i dužnost američkog pesničkog laureata. Damir Šagolj, rođen u Sarajevu 1969. godine, kao deo Reutersovog foto-tima osvojio je Pulitzerovu nagradu za reportažnu fotografiju 2018. godine, za dokumentovanje krize Rohingya izbeglica.

Zatim, Volter Bogdanić, američki novinar srpskog porekla, trostruki je dobitnik Pulitzerove nagrade (1988, 2005, 2008) za istraživačko novinarstvo, i Goran Tomašević, beogradski fotograf Reutersa, koji je kao deo tima osvojio nagradu 2019. godine za vizuelno izveštavanje o migrantskim karavanima u Centralnoj Americi.

Stambena zgrada u neobarok stilu u centru grada | Depositphotos

Zato boravak u Makou dobija i jednu nenametljivu kulturnu dimenziju. Dok se opuštate u termalnim bazenima ili razgledate zaobljene linije Hagymatikuma, lako je zaboraviti da ste u mestu koje je oblikovalo detinjstvo čoveka čije ime danas predstavlja najviši standard novinarske etike. A meni je, uz sve arhitektonske, istorijske i kulturne slojeve, najjači utisak ipak ostavila hrana, naročito patka sa crvenim kupusom i langoš, ali i odličan izbor hleba i kiflica, kao i meni omiljene doboš i žerbo torte u malim pekarama i poslastičarnicama. Štrudla sa makom ili orasima je obavezna čak iako su bakine bile najbolje!

Prvo štrudla pa tek ona na put... | Depositphotos

Upravo ti ukusi daju Makou toplinu koja ostaje u sećanju. U spoju gastronomije, termalnih voda i priče o Pulitzeru, moje putovanje ostalo je urezano kao simboličan podsetnik da i mali gradovi imaju velike priče - i velike ljude čiji životi odjekuju daleko izvan granica njihove domovine.