Selfi turizam: zašto bi zbog fotografisanja putovanje moglo skuplje da vas košta?

Flamingosi nisu autohtoni na Arubi, ali to ne sprečava brojne turiste da svake godine hrle na ostrvo kako bi pozirali sa njima. Privatna Flamingo plaža veštački je naseljena tim ružičastim pticama, a jedini način da joj pristupite jeste da odsednete u Marriottovom rizortu Renaissance Wind Creek Resort ili da kupite jednu od svega nekoliko desetina dnevnih ulaznica po ceni od 125 dolara, koje se rasprodaju gotovo jednako brzo kao karte za koncerte svetskih zvezda. 

Putopisna blogerka Shalin Vukich je posetila Arubu u novembru 2020. godine upravo zbog te kultne fotografije sa flamingosom, čak je spakovala i kupaći kostim u boji okeana kako bi se uklopio sa čuvenim tirkiznim morem. Slično tome, marketing menadžerka iz Safolka u Velikoj Britaniji Connie Cardy spakovala je odgovarajuće roze odevne kombinacije za sebe i svoje ćerke pre njihovog putovanja inspirisanog selfijima sa flamingosima u oktobru 2025.

Flamingosi su na Arubu stigli početkom 2000-ih kako bi se stvorila jedinstvena turistička atrakcija | Depositphotos

"Jedan me je nekoliko puta kljucnuo", kaže Vukich. Sve je delovalo "kao zoološki vrt, ili možda čak i gore", dodaje ona. Cardy je ovo mesto opisala kao prenatrpano i haotično. (Predstavnik rizorta navodi da se vodi računa da atmosfera bude bezbedna i odgovorna kako za životinje, tako i za ljude, uz nadzor lokalnih veterinara.)

Ne samo Aruba

Ali Aruba nije jedino mesto gde turisti traže savršenu fotografiju, pretvarajući najveličanstvenije svetske lokacije u kulise za društvene mreže.

"To vidite svuda", kaže Leigh Barnes, predsednik za Ameriku u kompaniji Intrepid Travel. "Ljudi prolete kroz znamenitosti, čekiraju ih sa liste i propuste stvarne priče koje stoje iza njih."

Takvo ponašanje je staro koliko i sam turizam, smatra Daniel Herszberg, doktorand socio-pravnih studija na Univerzitetu Oksford, koji se bavi istraživanjem turizma.

Još od prvih dana kada su pokrenuta putovanja iz zadovoljstva tokom 19. veka, kada je Grand Tour postao popularan, plakati brodskih kompanija reklamirali su destinacije zajedno sa njihovim najpoznatijim spomenicima. Isto se nastavilo i sa prvim reklamama avio-kompanija pedesetih godina prošlog veka: idite u London da vidite Big Ben, ili u Indiju da vidite Tadž Mahal.

"Tako se putovanja prodaju već godinama", kaže Herszberg. "Samo najvažnije atrakcije."

Ni vrućina ne odbija posetioce da čekaju na ulaz u Luvr | Brandon Presser/Bloomberg

Tu pojavu ne podstiču dodatno samo društvene mreže i ponuda turističke industrije, već i ograničeno vreme koje ljudi imaju za odmor. Katy Rockett, regionalna direktorka za Severnu Ameriku u turističkoj kompaniji Explore Worldwide, kaže da su putnici koji najčešće planiraju putovanja po principu "liste za čekiranje" upravo Amerikanci, kojima su plaćeni slobodni dani ograničeni resurs.

Ima smisla, kaže ona, što pokušavaju da uguraju što je više moguće sadržaja u svoje putovanje. Ona primećuje da postaju sve popularniji itinereri zasnovani na brzim prilikama za fotografisanje, bilo da je reč o Parizu ili Baliju, čak i dok svest o prenatrpanosti i prekomernom turizmu raste.

"Nema ničeg pogrešnog u tome što želite tu magičnu fotografiju Ajfelovog tornja", kaže Herszberg. Međutim, kada se čitavo putovanje pretvori u čekiranje neke lokacije sa liste tako što se napravi jedna unapred pripremljena fotografija za društvene mreže, putovanje postaje "mnogo manje povezano sa onim što mnoge ljude zapravo privlači kod putovanja: radoznalošću i istraživanjem", kaže on.

Bolne tačke

Takav turizam usmeren na fotografisanje može biti donekle štetan za destinacije.

U turskoj oblasti Kapadokija, veliki broj ljudi koji lete balonima na vruć vazduh, nezadovoljni fotografijama koje naprave iz vazduha, ulazi na privatna lokalna imanja i gazi osetljive vulkanske stene kako bi napravili fotografije pejzaža sa takozvane "stene ljubavnika" ili u "dolini ljubavnika".

'Dolina ljubavnika' u Kapadokiji u Turskoj | Depositphotos

Prečest prolazak posetilaca dovodi do pucanja i pomeranja obližnjih spomenika. (Regionalna turistička uprava Kapadokije odgovorila je u avgustu 2025. godine uvođenjem strožih pravila za tu lokaciju, uključujući ograničavanje vožnje ATV vozilima i jahanja konja u tom području.)

Mnoga mala preduzeća na grčkom ostrvu Santorini prijavljuju da su blokirana redovima posetilaca koji čekaju da naprave fotografije zalaska sunca s jedne jedine tačke sa belim kupolama.

Na Islandu, nakon što je Justin Bieber prikazao kanjon Fjaðrárgljúfur u jednom od svojih muzičkih spotova 2015. godine, broj turista koji su posećivali tu lokaciju porastao je za približno 80 odsto u naredne tri godine. Ekosistem je toliko oštećen zbog ljudi koji su dolazili u potrazi za savršenim selfijem da je Island morao da zatvori lokaciju 2019. godine, sve dok nisu izgrađene odgovarajuće staze i vidikovci. Od tada je ponovo otvorena.

Bieber je bio "fatalan" za kanjon Fjaðrárgljúfur na Islandu| Depositphotos

"Mnoštvo ljudi koji se brzo kreću kroz neki prostor ubrzava eroziju pejzaža i istorijskih lokaliteta. Količina otpada raste, a infrastruktura se opterećuje preko granica održivosti", kaže Lisa Chen, izvršna direktorka kompanije ToursByLocals, platforme koja proverava i prodaje ture koje vode nezavisni vodiči.

Videla sam razliku između turizma po principu čekiranja liste i dubljeg iskustva putovanja.

Tokom putovanja u Petru u Jordanu u aprilu 2025. godine, moj vodič Muhamed Ajashrah rekao mi je da većina njegovih gostiju ne može da zamisli odlazak bez određene fotografije - one koja se pravi sa tačke na obodu litice, odakle se Riznica (Al-Khazneh) vidi sa oko 300 metara visine.

Zar nisam i ja želela isto?

Riznica (Al-Khazneh) je najpoznatija građevina u drevnom gradu Petra u Jordanu. Uprkos nazivu, nije poznato da je zaista služila za čuvanje blaga. Naziv potiče iz legende prema kojoj je egipatski faraon navodno sakrio blago u kamenoj urni na vrhu fasade. Ali, arheolozi veruju da je građevina bila grobnica ili monumentalni hram koji su u 1. veku nove ere izgradili Nabatejci, drevni arapski narod koji je od Petre napravio važno trgovačko središte | Depositphotos

Imajući u vidu zadivljujuće fotografije koje su preplavile moje društvene mreže (mnoge od njih prikazuju žene u dugim lepršavim haljinama koje sede na beduinskim tepisima), rekla sam Ajashrahu da bih volela fotografiju sa ivice planine, ali bez promene odeće u kostim.

Ponudio mi je prečicu: zašto ne bih preskočila dvosatno pešačenje i platila beduinu deset dolara da mi omogući kraći put?

"Neki ljudi dolaze ovde samo zbog fotografija", rekao je.

Tudor Morgan, vođa ekspedicija u kompaniji HX Expeditions, avanturističkoj kruzing liniji, video je to i u najudaljenijim delovima sveta.

"Neki putnici Antarktik vide kao krajnju stavku koju treba čekirati na listi", kaže on.

Prema njegovom iskustvu, neki putnici biraju kompaniju HX upravo zbog njenog fokusa na obrazovanje i nauku, dok su drugi skloni da preskoče predavanja naučnika, klimatologa ili stručnjaka za divlje životinje, koja su deo standardne ponude kruzera.

Umesto toga, kaže Morgan, oni daju prednost savršenom selfiju ispred ledenog brega ili kolonije pingvina.

Za ovakav prizor ni Antarktik nije daleko | Depositphotos

Pronalaženje rešenja

Vlade takođe razmišljaju o tome kako da podstaknu putnike da se prema vrednim lokalitetima odnose sa više poštovanja.

Poslednjih godina pokušavaju da ograniče turizam zasnovan na čekiranju lista, od slavnih havajskih plaža do Maču Pikčua u Peruu.

Turistička industrija Egipta dostigla je istorijski maksimum u aprilu 2025. godine, kada je vlada promenila način na koji posetioci doživljavaju Velike piramide u Gizi.

Okruženje oko piramida postalo je haotično, a kako bi odgovorila na pitanja održivosti i zabrinutosti zbog nehumanog odnosa prema životinjama, vlada je povećala cene ulaznica za međunarodne posetioce za čak 50 odsto, izgradila veći centar za posetioce, zabranila privatna vozila i zamenila ih električnim autobusima, kao i ograničila većinu uličnih prodavaca.

I muzeji su krenuli sličnim putem.

Ove institucije se već godinama suočavaju sa dvostrukim efektom društvenih mreža, pa su postale mesta za razvoj novih rešenja.

Kada je Cecilie Hollberg 2020. godine preuzela mesto direktorke Galleria dell’Accademia u Firenci u Italiji, želela je da produbi način na koji posetioci doživljavaju jedno od najpoznatijih umetničkih dela: Mikelanđelovog Davida.

Za one koji nisu želeli da čekaju u redu ispred Galerije Akademije u Firenci, alternativa su bile replike Davida postavljene na otvorenom, među kojima je najpoznatija ona na Piazza della Signoria | Depositphotos

 

(Više od tri miliona ljudi danas godišnje posećuje muzej, većina njih u potrazi za njegovom čuvenom isklesanom golom figurom; Hollberg je pisala o tome kako su prodavnice koje nude erotske suvenire sa likom Davida preplavile istorijski centar Firence, na veliko nezadovoljstvo 366.000 stanovnika grada.)

Kako bi podstakla posetioce muzeja da nakon selfija ostanu duže i zaista posvete pažnju umetničkom delu, ona je produžila radno vreme, ograničila veličinu grupa, pozvala stanovnike Firence na besplatne događaje za zajednicu i unapredila sistem osvetljenja kako bi se bolje istakli manji detalji na skulpturi.

Do trenutka kada je broj posetilaca dostigao rekordnih dva miliona u 2023. godini, kaže ona, gužve su zapravo delovale manje, a više ljudi moglo je da zaista posmatra i uživa u umetnosti.

Za Bevin Savage Yamazaki, koja radi na projektima kulture i muzeja u dizajnerskoj kompaniji Gensler, promene u ovom muzeju su bile očigledne tokom njenog poslednjeg porodičnog putovanja 2025. godine.

(Ni ona ni kompanija Gensler nisu učestvovale u unapređenju galerije.)

"Kontrolisani ulazak po vremenskim terminima, jasnije rute kretanja i promišljeniji način predstavljanja sadržaja stvorili su primetno mirniji ritam u galerijama", kaže ona.

"Umesto da nas 'nosi' masa ljudi, mogli smo zajedno da usporimo, da zaista upijemo prostor, svetlost i proporcije, pre nego što bismo stigli do same skulpture."

Razlika u odnosu na prethodne posete bila je ogromna.

"Emocionalni uticaj se vraća", kaže ona. "Imate manje osećaj da samo konzumirate, a više da ste u razgovoru sa remek-delom."

Ista logika je iza odluke da Mona Liza do 2031. godine dobije sopstvenu prostoriju u Luvru. Francuski predsednik Emmanuel Macron  je izjavio u januaru 2025. godine da će ova promena pomoći u upravljanju sve većim brojem posetilaca i rešavanju problema gužvi, koji se posebno oseća ispred Da Vinchijevog remek-dela. Posetioci često navode da čekaju satima kako bi pred slikom proveli jedva minut, zbog guranja i velike grupe ljudi.

Ali postoji i caka: kada nova prostorija bude otvorena, moraćete dodatno da platite za privilegiju da gledate u oči Mona Lizi i pokušate da proniknete u njene misterije. Ili, kako bi se moglo ispostaviti, za privilegiju da napravite selfi s njom.