Kako je veštačka inteligencija uspela da nas ubedi da ne mislimo svojom glavom

Život u doba digitalne revolucije i transformacije doneo nam je mnogo toga pozitivnog - od uštede vremena do brže komunikacije; svet je posto bliži i pristupačniji, a obavljanje mnogih poslova je jednostavnije i efikasnije. Uticaj veštačke inteligencije i digitalne tehnologije na naše živote je višestruk, i to ne samo na ekonomske, već i na društvene i kulturne aspekte.

Međutim, sve su češći glasovi onih koji ukazuju na negativan uticaj na mentalno zdravlje, ekonomske i socijalne nejednakosti, i gubitak privatnosti i sigurnosti ličnih podataka. Ovo su neke od glavnih tema dr Susie Alegre u njenoj  knjizi Freedom to Think; Protecting a Fundamental Human Right in the Digital Age (Atlantic Books).

Dr Alegre veruje da su privatnost i zaštita ličnih podataka osnovna ljudska prava, a ova knjiga nas kroz 14 poglavlja vodi na putovanje kroz istoriju ljudskih prava, a u vezi sa slobodom mišljenja, sve do sadašnjeg trenutka.

Autorka ima odlične kvalifikacije da se bavi ovom temom -  advokat je za međunarodna ljudska prava i stručnjak u oblasti ljudskih prava i tehnologije, posebno u vezi sa novom primenom prava na slobodu mišljenja u digitalnom kontekstu.

Tehnološki prasak

Dr Alegre kaže da je temom počela ozbiljnije da se bavi zbog Bregzita i njegovog  procesa tokom kojeg je imala lažni osećaj sigurnosti zbog algoritama koji su joj "dokazivali" da će preovladati glasovi koji su želeli ostanak u EU. Ona napominje da su sve vesti i ankete kojima je bila izložena u tom periodu, kao i njeni prijatelji na mrežama, ukazivali na taj ishod. Rezultati su joj uzdrmali poimanje realnosti i razumevanje manipulacije mišljenja.

Ne dozvolite da vam se misli razbeže poput leptira. Efekat leptira je pojam iz teorije haosa koji opisuje kako mali uzroci mogu dovesti do velikih i nepredvidivih posledica. Ime dolazi od metafore da bi mahanje krila leptira u Brazilu moglo izazvati tornado u Teksasu, ilustrujući kako sitne promene u početnim uslovima sistema mogu imati ogroman uticaj na njegov ishod | Depositphotos

Primer manipulacije koji je obrađen u knjizi ne mora nužno da bude kroz propagandu da se nešto direktno nametne, već, napominje autorka, to može da bude kroz jednostavno odvraćanje pažnje - da vam se misli i pažnja preusmere sa važnih stvari na trivijalne ili potpuno drugačije od onih koje biste očekivali.

Autorka se osvrće i na sam početak interneta i kako se njegov uticaj na nas nije desio iznenada kao veliki prasak, već se godinama uvlačio u svaku poru naše egzistencije, pa smo se sa njim saživljavali kao sa vazduhom koji dišemo, a kada smo shvatili da on može da ima i loše posledice po nas, već je bilo prekasno.

Naši stavovi, mišljenja, pa čak i kako se osećamo generalno su krojeni i oblikovani okolinom i ljudima sa kojima smo okruženi, smatra ona. Uticaj društvenih mreža je to uzdigao na mnogo viši nivo gde nevidljivi algoritmi oblikuju novu stvarnost, a da toga nismo ni svesni, niti to dovoljno često preispitujemo ili o tome diskutujemo. Pod maskom praktičnosti tehnologija je normalizovala ideju da se naši životi mogu prodavati i manupulisati, a autorka nas i dodatno upozorava da je kroz istoriju uvek postojala želja ljudi da kontrolišu misli drugih.

 

Izazovi mentalnog zdravlja u digitalnom dobu

Digitalna era donosi sa sobom razne izazove kada je mentalno zdravlje u pitanju. Mnogi od tih izazova su proizvod specifičnih fenomena i trendova koji su nastali sa pojavom interneta i društvenih mreža.

Psiholog prof. dr Žarko Trebješanin ukazao mi je na svoju studiju koja sagledava neprimereno korišćenje digitalne tehnologije, kao i rizike i neželjene uticaje na emocionalni i socijalni razvoj dece i mladih, iako to može da se primeni na sve uzraste.

Profesor ukazuje da kritika nove tehnologije nije kritika njenih realnih moći i dometa koji su impresivni, nego je kritika nas, ljudi, koji tražimo od nje više nego što ona realno može da pruži. Osim toga, umesto da kompjuteri rade za nas, šta mi hoćemo, mi radimo za njih, ono što njihovi programeri žele. Oni nas čine stalno privezanim i uposlenim da nešto na njima radimo - gledamo poruke, slike, vesti, lajkujemo, komentarišemo, itd. 

Sloboda mišljenja uključuje pravo na promenu i razvoj. Šta o tome misli AI? | Depositphotos

Tu je važno razumeti i generacijski jaz onih koji su rođeni pre i onih koji su rođeni tokom, tačnije, nakon digitalne ere, jer se te dve grupe ne razlikuju samo po shvatanju sveta već i po svojim mozgovima. Profesor Trebješanin je u tom smislu uočio da mladima nedostaje emocionalna, a starijima digitalna pismenost, što je teza kojoj je naklonjena i dr Alegre.

 

Delo dr Alegre je do sada osvojilo zapažena priznanja - izabrana je za jednu od najboljih knjiga 2022. godine od strane The Finacial Times i The Telgraph, a bila je i u užem izboru za nagradu Kraljevskog književnog društva Christopher Bland za 2023. godinu.

 

Oboje ukazuju da se tehnologija razvija takvom brzinom da se zakonodavstvo bori i praktično juri da obezbedi norme zaštite kako za pojedince tako i za društvo. Nalazimo se na prekretnici tehnološke revolucije gde, ako se više ljudi ne obrazuje i informiše o rizicima ovog napretka, možemo otkriti da je naša sloboda mišljenja još više narušena.

Autorka se oprezno osvrće i na važnost saglasnosti, tj. pristanka, naročito u situacijama kada nismo svesni kako će se naše informacije koje delimo iskoristiti, i kakve posledice to može da ima na pojedince. Zato se kroz knjigu kao glavna tema prožima teza da sloboda mišljenja uključuje pravo na promenu i razvoj, ali je pitanje koliko je to moguće uz konstantno uslovljavanje, odnosno kondicioniranje naših navika.

Ovo nije uslovljeno mašinama. Ili jeste? | Depositphotos

 

Šta kaže statistika

Bojazan je da smo sve bliži realnosti kada više nećemo biti u mogućnosti da sami rasuđujemo i preispitujemo situacije, već ćemo se oslanjati na razne aplikacije i programe i da će nam mašine nametati kako i o čemu da razmišljamo. Autorka  ukazuje da je na nama da se suočimo sa tim i odlučimo kako ćemo se izboriti da ne postanemo potpuno zavisnici od interneta i uređaja (telefona, laptopova…).  Međutim, problem nije samo zavisnost od uređaja, već kako potencijalno ugrožavamo zdravlje - vreme provedeno na telefonu je povezano sa povećanim naprezanjem očiju, lošim snom, glavoboljama i većim rizikom od depresije i anksioznosti. Ali kako?

Prošlogodišnje statistike ukazuju na zabrinjavajuće trendove - prosečna osoba provodi otprilike četiri do pet sati dnevno na pametnom telefonu, a neke studije ukazuju na korišćenje i preko pet sati. Mlađi korisnici često prijavljuju najveću upotrebu, ponekad i preko sedam sati dnevno. To je otprilike 17 odsto do 28 odsto nečijeg dana, pri čemu korisnici često proveravaju svoje uređaje čak 96 puta dnevno!

To znači da godišnje provedemo 88 dana na svojim telefonima.

Postoji bojazan da naše osnovno ljudsko pravo da mislimo i razmišljamo može da se izgubi i da ako se to desi, možda nećemo moći da ga povratimo, upozorava Alegre, ali smatra da još uvek nije kasno da preuzmemo kontrolu i promenimo tok dešavanja kako bi iskoristili tehnologiju da oslobodimo, a ne da potčinimo svoje umove i mogućnost slobodnog rasuđivanja. 

Prvi korak u tome bi mogla biti ova knjiga, u kojoj smela i radikalna dr Alegre zaključuje da samo preoblikovanjem ljudskih prava za digitalno doba možemo zaštititi našu budućnost.