Zovemo ih "manchildren" (muškarci deca). Žive u podrumima, na Redditu, igraju video-igre umesto da učestvuju na tržištu rada. Njihove zajednice su onlajn, u najboljem slučaju prolazne, u najgorem zlonamerne. Prevladavajuća priča o njima, o određenoj, naglašeno onlajn grupi milenijalaca i generacije Z muškaraca, jeste priča o izgubljenom plemenu, problematičnom, privilegovanom od strane patrijarhata, ali nesposobnom da odraste.
Podaci podržavaju ovu priču. Od 2011. do 2022. broj Amerikanaca koji pohađaju fakultet pao je za 1,2 miliona, prema podacima Pew Research Centra. Većinu tog trenda čine muškarci; oni takođe decenijama napuštaju radnu snagu, bez obzira na obrazovni nivo. Izveštaj State of American Men 2023, nevladine organizacije za socijalnu pravdu Equimundo, otkrio je da skoro dve trećine mladih muškaraca smatra da "niko zapravo ne zna ko sam ja". Takođe je pokazao da je jedan od tri ispitanika proveo prethodnu nedelju bez fizičkog kontakta s nekim van svog domaćinstva. Skoro polovina je rekla da im život onlajn deluje zanimljivije i više zadovoljavajuće nego stvarni svet.
Borba, konflikt, usamljenost i promena. To su materijali za sjajne knjige. A muškarci već dugo pišu memoare zasnovane na svojim iskustvima. Ne morate se ni vraćati do Barack Obame i njegove knjige Dreams From My Father iz 1995. da biste našli snažne, relativno novije primere u ovom žanru: tu su The Tender Bar J.R. Moehringera, rani radovi Augusten Burroughsa, The Beautiful Struggle Ta-Nehisi Coatesa, Hillbilly Elegy JD Vancea.
Ipak, upečatljivo je koliko malo savremenih nefikcionalnih dela postoji o problematičnom stanju mladih muškaraca ove decenije. Naravno, postoji mnogo knjiga na listama bestselera koje su napisali muškarci. Memoari poznatih muzičara, političara koji iznose svoje nezadovoljstvo, pa čak i glumca Matthew McConaugheya sa Poems & Prayers, koji već nedeljama drži visoke pozicije na top-listama. Ali svakodnevni muški glasovi uglavnom su prepušteni digitalnim zajednicama na podkastima, Discord kanalima i njuzleterima koje sada nazivamo manosferom.
Depositphotos
Novinar Alexander Hurst se izdvaja sa Generation Desperation: How I Made - and Lost - a Million Dollars (Hodder & Stoughton; 29. januar). To je obećavajući debi sa oštrim uvidima u izazove odrastanja u 21. veku. Šteta što naslov mora biti toliko opširan i drzak - iako je očigledno da je ovo vrsta naslova koji bi marketing odeljenje izdavačke kuće "poguralo" i bez čitanja rukopisa. Ispod imena (da, ovo je priča o Redditu, WallStreetBets i milenijalcima, ali nemojte da vas to odbije) krije se poučna priča o pametnom mladom čoveku koji pokušava da odraste u neizvesnosti našeg vremena.
Hurstovo putovanje vodi ga od tople, mada ekscentrične zajednice u Klivlendu do hladnoće života kao kopirajtera u Parizu, gde pokušava da ostvari karijeru vođenu strašću, o kojoj se govornici na dan početka karijere hvale na liberalnim umetničkim fakultetima. Hurst je studirao na Amherstu i, prateći put mnogih drugih milenijalaca, i postdiplomske studije. Okidač za knjigu je pandemija, koja ga tera da se upusti u dnevno trgovanje. Uskoro zarađuje više novca nego što je ikada mogao da zamisli u svom "labavom" radnom okruženju: više od milion dolara - dok, priznaje, postaje "pomalo kreten".
Uprkos dramatično velikom broju u naslovu, sve o zarađivanju i gubljenju velikih suma novca zapravo je prilično dosadno. Hurst uključuje razgovore prijatelja i Reddit korisnika prepune emotikona i psovki, dijaloge koji već deluju zastarelo, posebno imajući u vidu da je The Antisocial Network Ben Mezricha o WallStreetBets objavljen pre skoro pet godina. Bolji delovi dolaze kada Hurst otkriva emotivne oportunističke troškove ambicioznog mladog čoveka koji je ispunio sve kriterijume koje je američki establišment ohrabrivao, a ipak oseća da nije ušao u svet odraslih, i možda nikada neće.
"Godinama sam osećao sveprisutni, mada oscilirajući, osećaj da sam izgubljen", piše on. Egzistencijalno frustrirani, milenijalci sa ogromnim dugovima mogu se lako poistovetiti. "Drugi su živeli nesigurnije od mene, ali to nije značilo da nisam svestan tankih niti koje su činile da sve deluje povezano i koje su me odvajale od potpune zavisnosti adolescencije."
Možda deluje ironično što se Hurst ponekad oslanja na izraze koji bi mogli biti preuzeti sa laptopa Carrie Bradshaw iz Seks i grada. To se posebno dešava u trenucima samorefleksije. "Te noći", piše, "pitao sam se, doduše, samo nakratko - da li će mi novac zaista doneti ono što sam mislio da hoće." Priznaje: "Bio sam srećan zbog prijatelja, ali sam takođe neprestano razmišljao kako bi moj život izgledao da sam preuzeo više rizika." I nastavlja kasnije: "Dok sam je gledao kako silazi stepenicama u metro, pitao sam se da li je trebao da je poljubim."
Postoji nesklad između očekivanja odraslih muškaraca kao samostalnih hranitelja i realnosti tržišta rada | Depositphotos
Hurstova najotvorenija, najiskrenija proza bavi se muškom ljubomorom. "Taj bogati kreten", psuje u sebi dok ide na žurku u impresivan stan koji samo tech-bro neprijatelj može sebi da priušti. Priznaje da postoji takmičarski duh u muškim prijateljstvima; zavidi njihovim platama i uspesima. Tražeći pomoć od terapeuta, Hurst je rezervisan kada govori o sopstvenoj zaradi, misleći da bi njegov terapeut mogao da mu zavidi.
Put do zrelosti postao je kulturno i ekonomski sve neuhvatljiviji. Postoji nesklad između očekivanja odraslih muškaraca kao samostalnih hranitelja i realnosti tržišta rada.
I sviđalo nam se to ili ne, zapleti mladalačkih bildungsromana često uključuju zaranjanje u divljinu muških internet zajednica. Najradikalizovaniji od ovih svetova su alarmantni. U najavljivanoj knjizi The Madness of Believing, Josh Owens, bivši student filmske škole opisuje njegova iskustva u svetu teorija zavere na platformi Infowars Alex Jonesa. Ali većina onlajn zajednica je iznijansirana, animirana kompleksnostima muških emocija, i mnogo dublja od priglupih emotikona ili zlih mimova.
Moramo ove zajednice shvatiti ozbiljno jer one sve više predstavljaju prozor u razumevanje kako muškarci shvataju svoje mesto u svetu i kako se u njemu prikazuju. Nekada se mnogo diskutovalo u baru ili sa momcima iz sportskog tima; sada je mnogo dosadnog, iritantnog komentarisanja na Redditu, Discordu i drugim onlajn mestima. Učenje da ih protumačimo može nam pomoći da razumemo šta polovina društva sada želi i potrebuje.
U Generation Desperation, tek gubitak čini da Hurst ima odraslu svest, i on ponovo razmatra vrednost stvarnih zajednica svog doma u Clevelandu i one koju je izgradio u Francuskoj. Pokazuje čitaocu kako ranjivost donosi rast, na način koji bi mogao ohrabriti druge muškarce da prestanu da se ponašaju kao deca.
.webp){kind=icon}
