Da li biste pratili svoje stolice kao što pratite korake

Opremljeni senzorima i veštačkom inteligencijom, pametni toaleti pratiće hidrataciju, zdravlje creva pa čak i rizik od raka, ako korisnici uspeju da prevaziđu odbojnost prema ideji.

"Ovo je san", izjavljuje Will Bulsiewicz. Gastroenterolog nežno drži osušeni komad fecesa golim rukama i opušteno razgovara na podkastu The Diary of a CEO (Dnevnik jednog direktora). Pazeći da ne naruši njegov oblik, odlučuje da uzorak - sa distance podseća na preveliki Snickers - spada u Bristol 4 kategoriju.

"Ovo je prava kakica", ubacuje se voditelj Steven Bartlett.

"Divno je", odgovara Bulsiewicz, ne sklanjajući ruke. 'Bristol 4'", kaže, misleći na idealnu ocenu na Bristol Stool Form Scale, medicinskoj skali za procenu stolice, "klasičan je trenutak kada izlazim iz toaleta u usporenom snimku, svira rok muzika, golubovi lete usporeno, a ja sam totalni frajer."

Tokom njihovog višesatnog razgovora, dvojac je razmenjivao šale o navikama u kupatilu: prosečna osoba ide u WC 1,7 puta dnevno, i fascinirao se kako kratkolančane masne kiseline deluju kao lubrikant za stolicu. Iako nije tipična Bartlettova epizoda, ovakvo poštovanje prema ljudskim izmetima, kao da je svaki novootkriveni Rodin, više ne deluje marginalno. Fascinacija podacima o stolici daleko je izašla iz okvira biohakera i sledbenika Bryana Johnsona.

Ove godine, industrijski giganti Toto Ltd. i Kohler Co. predstavili su pametne toalete sposobne da analiziraju sadržaj šolje, pridružujući se nizu startapova koji se klade na istu ideju. Njihovo uverenje: ljudi doslovno sede na neiskorišćenom rezervoaru podataka koji bi mogli poboljšati zdravstvene ishode, pa čak i spasti živote.

Anish Sheth, šef gastroenterologije u Penn Medicine Princeton Health i koautor knjige What’s Your Poo Telling You? (Šta poručuje vaša stolica?), kaže da pametni toaleti mogu pomoći u otkrivanju problema "pre nego što se pretvore u šest ili osam labavih stolica dnevno sa krvlju."

"Možemo reagovati ranije, brže upravljati problemom, sprečiti odsustva sa posla ili škole, ili hospitalizaciju", objašnjava on.

Osim rešavanja ozbiljnih problema kao što je porast kancera debelog creva, pametni toalet predstavlja priliku u "plavom okeanu" - retku nepretrpanu teritoriju u oblasti potrošačkog zdravlja gde su lične navike često emotivno obojene.

To je deo kalkulacije kompanije Toto prilikom kreiranja linije Neorest koja skenira stolicu. "Dok rečnici definišu [toalet] jednostavno kao mesto za olakšanje, društveno je postao više od toga", kaže Satoshi Kawada, menadžer za razvoj proizvoda u japanskoj kompaniji za velnes i komunikacione sisteme. "U anketama neki su ispitanici rekli da je to jedino mesto u kući gde mogu da se opuste, ili čak jedini prostor gde mogu da se suoče sa sobom. Shvatili smo da bi toalet mogao biti optimalno mesto za ljude da se bave sopstvenim zdravljem."

Neorest linija firme Toto. Cena počinje od 3.200 dolara | Izvor: Toto

 

Najnoviji model linije Neorest, lansiran u avgustu, košta oko 3.200 dolara. Koristi LED svetlo i senzor za očitavanje oblika, boje, tvrdoće i volumena stolice, i šalje podatke na aplikaciju na telefonu za manje od minut. Svaki toalet može podržati do šest korisnika - dovoljno za većinu domaćinstava - dok su neke kompanije kupile više jedinica svojim zaposlenima. Toto planira da proda 7.300 jedinica godišnje do 2028. Zasad je linija Neorest dostupna samo u Japanu.

Aplikacija analizira stolicu prema Bristol skali, koja se često koristi za dijagnostikovanje zatvora, upala ili dijareje, i nudi jednostavne preporuke poput unošenja više vlakana i vode, ili čak predloge za jela, poput supe od povrća.

"Naši ciljni korisnici su ljudi koji imaju neke probavne probleme ili su zainteresovani za zdravlje, ali im je teško da naprave prvi korak" u praćenju stolice, kaže Kawada. Dozvoljavajući toaletu da prati i analizira, uklanja se prepreka pridržavanja.

Kompanija Kohler je u oktobru predstavila Dekoda - senzor od 599 dolara koji se montira na bočnu stranu postojećeg toaleta. Dok je hardver relativno pristupačan, kompanija naplaćuje godišnju naknadu od 70 dolara za jednog korisnika, ili 130 dolara za domaćinstvo do pet osoba.

Kohler, sa sedištem u Viskonsinu, navodi da uređaj koji je opremljen optičkim senzorima koji prenose podatke u aplikaciju može da analizira hidrataciju i zdravlje creva, ali i da otkrije tragove krvi. Dizajniran je da pomogne korisnicima da donose informisanije odluke o ishrani, što poboljšava varenje, apsorpciju nutrijenata, mentalnu jasnoću i opšte blagostanje.

Tehnologija pametnih toaleta, obično optički senzori ili spektroskopija, koja meri kako svetlost apsorbuje, reflektuje ili emituje supstanca - postoji još od 1970-ih, kaže Park Seung-min, vanredni profesor na School of Chemistry, Chemical Engineering and Biotechnology na Nanyang Technological Univerzitetu u Singapuru. Ali zbog tabua i troškova, do sada nije imala zamah.

Park je pionir u ovoj oblasti, izumeo je sistem toaleta koji analizira urin i stolicu. Za to je dobio Ig Nobelovu nagradu 2023. godine - priznanje za dostignuća koja "prvo nasmeju ljude, a potom ih nateraju na razmišljanje". Prethodni dobitnici su japanski naučnici koji su otkrili da mnogi sisari, uključujući svinje, mogu apsorbovati kiseonik kroz anus.

Kohlerova Dekoda opremljena je optičkim senzorima koji prenose podatke aplikaciji | Izvor: Kohler

 

Dok Kohler koristi prepoznavanje otiska prsta za razlikovanje korisnika, Parkov izum je koristio "senzor analnog otiska" i kameru za identifikaciju po jedinstvenim naborima analne kože. To je poslužilo kao rani prototip za komercijalni model pod brendom Kanaria Health, referenca na izraz "canary in the coal mine" (značenje: prvi znak upozorenja).

Park želi da pametni toalet funkcioniše kao sistem ranog upozorenja za zdravlje gastrointestinalnog trakta. Analizom krvi i urina, njegova primena mogla bi se proširiti na praćenje ili pomoć u dijagnostikovanju ovulacije, menopauze, bubrežnih kamenaca i disfunkcije karličnog dna, kao i na testiranje alkohola i nedozvoljenih droga.

Ali detaljna analiza podiže pitanja privatnosti, što odbija neke investitore, prema Parku. "Veruju da će pametni toalet doći na tržište, ali nisu sigurni da li je pravo vreme", kaže on.

Biometrijski podaci iz kupatila toliko su vredni da predsednik Severne Koreje Kim Jong Un ima privatni toalet u svom oklopnom vozu kako bi sprečio curenje podataka, dok Vladimir Putin navodno naređuje telohraniteljima da prikupe njegov izmet tokom putovanja u inostranstvo, prema medijskim izveštajima. U SAD, neke žene su oprezne oko snimanja zdravstvenih podataka nakon ukidanja Roe v. Wade u određenim državama pa neke brišu aplikacije za praćenje menstruacije u slučaju da se podaci koriste protiv njih. Pametni toalet koji analizira krv i urin pružio bi ogromnu količinu ličnih informacija ako bi podaci bili hakovani ili zatraženi od suda.

"Tražimo od ljudi da se odreknu privatnosti u zamenu za zdravstvene koristi", kaže Park, koji je uklonio funkciju "analnog otiska" prilikom prelaska sa prototipa na komercijalni model. "Moramo da pokažemo da je to kompenzovano ogromnom zdravstvenom koristi."

Dok je njegov pristup izazovan za privatne investitore, vlade mogu biti otvorenije. Kanaria je prikupila 500.000 dolara, uglavnom iz južnokorejskog tehnološkog inkubatora, a Park je aplicirao za osam miliona dolara istraživačkog budžeta iz Singapura za još jedan projekat pametnog toaleta.

U međuvremenu, Toi Labs Inc., kompanija iz San Franciska koja je razvila TrueLoo pametni WC sedište za praćenje zdravlja starijih, obezbedila je 13,5 miliona dolara, uključujući podršku od američkih Nacionalnih instituta za zdravlje i AARP.

Poput Kanarie, Toi Labs se fokusira na bolnice i staračke domove. U tom svetu, svaki osećaj tabua brzo nestaje. "Sve se svodi na edukaciju", kaže osnivač Vik Kashyap. Kada ljudi shvate da tehnologija može spasti živote, posebno kod rizičnih grupa poput starijih, "faktor odbojnosti nestaje".

 

Sheth, gastroenterolog koji savetuje Toi Labs i ima udeo u kompaniji - vidi tržište pametnih toaleta podeljeno na dve grupe: hronične bolesnike koji pate od gastrointestinalnih bolesti i entuzijaste svakodnevnog velnesa.

Vrednost je jasna za prvu grupu. Na primer, osobe sa sindromom nervoznih creva čekaju prosečno oko tri godine od prvog simptoma do prve gastroenterološke posete, napominje Sheth. Sindrom proporcionalno pogađa žene, u odnosu dva prema jedan, a mnogi odlažu traženje pomoći zbog stigme u vezi sa ljudskim izmetom.

Za prosečnu zdravu osobu, bogatstvo podataka koje pružaju pametni toaleti može biti "previše", prema Shethu. On ih upoređuje sa velnes uređajima poput Fitbita ili Apple Watcha, koji, za razliku od medicinskih uređaja, ne moraju prolaziti duge regulatorne procedure. Kao kod korišćenja Oura prstena ili Whoop fitnes nosivog dodatka, "ako zaista svakodnevno proučavate podatke", kaže Sheth, "mislim da ćete samo juriti sopstveni rep".

Ali vidi vrednost u praćenju podataka tokom nedelje ili meseca kako bi se uspostavila osnovna linija, posebno kada se poveže sa ishranom. Šta, kada i koliko jedete, uključujući masti, vlakna, proteine i vodu, kao i koliko vežbate, sve utiče na "zdravlje creva i stolicu", kaže Sheth. "Voleo bih da imam ogromnu bazu podataka."

Park tvrdi da čak i osnovni uvidi dobijeni pametnim toaletima mogu biti vredni. Starije osobe koje imaju problema sa pamćenjem mogu preskočiti obroke, na primer. Merenje aktivnosti u toaletu, ili njenog nedostatka, može upozoriti decu ili negovatelje na potencijalne probleme.

Takođe može pomoći da ljudi ne provode previše vremena na toaletu. Dok neki vide kupatilo kao "moje vreme", ili uživaju u onome što Generacija Z zove "kampovanje u kupatilu" - skrolovanje ili čitanje dugo nakon završetka - zdravstveni stručnjaci upozoravaju da ne treba sedeti više od deset minuta. Dugotrajno sedenje, posebno pri naprezanju, može izazvati hemoroide, oslabiti karlično dno ili dovesti do zatvora.

Savremeni život je ionako previše sedelački. Toalet koji meri vreme vaših poseta mogao bi biti upravo podsticaj koji je potreban da ljudi ustanu sa šolje.