Sve je to zbog zlata - novi kriminalni trend iza krađe nakita u muzeju Luvr

Vatrogasni kamion sa merdevinama, ugaona brusilica, maksi-skuter i sedam minuta. Čini se da je to sve što je bilo potrebno lopovima da ukradu neprocenjivi nakit iz Luvra, najposećenijeg muzeja na svetu. Ranjivost ovog simbola francuske "meke moći" dodatno pojačava osećaj nelagode u zemlji, a prstom se upire u očigledne propuste u bezbednosti.
Ali ovaj incident ukazuje i na nešto mnogo šire: nezasitu pohlepu kriminalaca za zlatom, dragim metalima i draguljima, a ne za umetničkim delima, dok vrednost ovih sirovina vrtoglavo raste.

 

Bloomberg

Grafikon iznad pokazuje kako muzejske pljačke postaju sve smelije, dok je cena zlata udvostručena za samo godinu dana i porasla deset puta tokom dve decenije. Navala investitora koji beže od nekada sigurnih ulaganja, poput državnih obveznica, čini fizičku imovinu koju možete čuvati u sefovima izuzetno privlačnom.

Pljačkaši to primećuju. Samo prošlog meseca lopovi su pomoću let-lampe i ugaone brusilice ukrali zlatne grumene vredne 600.000 evra iz Prirodnjačkog muzeja u Parizu.

U novembru su četvorica maskiranih muškaraca drsko razbila vitrine u Muzeju Cognacq-Jay u francuskoj prestonici i odnela sedam burmutica iz 18. veka. Pet od sedam predmeta je pronađeno, navodi pariska muzejska asocijacija, ali ljudi koji rade u tom delu umetničkog sveta žive u trajnoj zabrinutosti.

 

Neki lopovi počinju da tope ukradeno zlato još u kombiju za beg, kako bi ga odmah pripremili za prelivanje | Akos Stiller/Bloomberg

 

Da li je Francuska laka meta? Tri pljačke u toku jedne godine zaista deluju nemarno. Zaposleni u Luvru su već ranije upozoravali na manjak osoblja i štrajkovali u junu. Ali nigde nije potpuno sigurno - u januaru su razbojnici razneli vrata Muzeja Drents u Holandiji i ukrali artefakte, među kojima i zlatnu kacigu iz oko 450. godine p. n. e.

Prema izveštajima iz sveta trgovine umetninama, neki lopovi počinju da tope ukradeno zlato još u kombiju za beg, kako bi ga odmah pripremili za prelivanje. Zlatna WC šolja vredna šest miliona dolara iščupana je iz Blenheim Palacea u Engleskoj pre nekoliko godina, navodno samo zbog vrednosti metala.

 

Mašna za korset koja je pripadala carici Eugénie | Jb Reed/Bloomberg

Neorganizovana priroda pljačke u Luvru ukazuje na novi nivo drskosti čak i nižih slojeva organizovanog kriminala, koji traže deo procvata tržišta ilegalne umetnosti i antikviteta, procenjenog na između dve i šest milijardi dolara.

Poput sajber-kriminala i digitalnih prevara s kriptovalutama, ovo je tužna posledica našeg sveta koji je sve više bez gotovine. Sa sve manje banaka za pljačku i manje gotovine u kasama prodavnica, lopovi koji preferiraju "stvarni svet" sada ciljaju bogate kripto-preduzetnike ili lako prenosive predmete poput luksuznih satova. Umetničke izložbe sada se nalaze na elitnijem, ali i opasnijem kraju ovog trenda.

 

To će dodatno pogoršati situaciju malih muzeja - tri od pet kažu da brinu za svoju budućnost dok broj posetilaca opada, a troškovi rastu. Kako u takvim uslovima finansirati dodatnu bezbednost? Ono što čini pljačku Luvra "šamarom za sve muzeje", kako kaže umetnički detektiv Christopher Marinello, jeste činjenica da, ako se to može dogoditi velikoj dami među muzejima, šta onda da očekuju ostali. Luvr je već planiran za luksuznu obnovu vrednu 800 miliona evra, ali manje poznate institucije neće biti te sreće.

 

Pljačku Luvra "šamar za sve muzeje" | Bloomberg

Šta sledi? Cela francuska država se pokrenula u potrazi za počiniocima. Tijare, broševi, ogrlice i minđuše iz kolekcije carice Eugénie i drugih članova kraljevskih porodica biće teško preprodati čak i ako se rastave na delove i ponude u teško prepoznatljivom obliku. Mere bezbednosti biće pojačane, a umetnička zajednica je u stanju pune pripravnosti.

Ali šta se može učiniti da se spreči sledeća banda oportunista? Muzeji će morati da budu mnogo pažljiviji u reklamiranju svojih izložbi kroz vrednost eksponata, kao i privatni kolekcionari. Sudije će biti pod pritiskom da izriču strože kazne kako bi obeshrabrile imitacije.

A spoljašnje pretnje nisu jedine. British Museum je 2023. otpustio zaposlenog nakon što je prijavljen nestanak, krađa ili oštećenje oko 2.000 artefakata. Sve je to daleko od krađe Mona Lise iz Luvra pre jednog veka, koja je obeležila epohu i uvećala njen mit. Današnji Arsen Lupini, međutim, više su zagledani u bleštavo zlato nego u Da Vincije, pa izgleda da je zlatna groznica od nas svih napravila - ćifte.