Uticajni korisnici društvenih mreža maskiraju štetan sadržaj koristeći bezazlene izraze o zdravlju kako bi dosegli širu publiku.
TikTok tvrdi da je #SkinnyTok mrtav - ali roditelji tinejdžera ne bi trebalo da se opuste. Iako je TikTok nedavno zabranio ovaj haštag zbog promovisanja ekstremne mršavosti, armija influensera nastavlja da održava ovaj trend u životu, izlažući mlade ozbiljnom riziku.
Danas je veoma lako prerušiti poremećaje u ishrani kao deo "zdravog načina života". Taj stil života se potom unovčava kroz aplikacije za praćenje navika, grupne četove i izazove od 30 dana – i deli sa znatno širom publikom.
Uspon #SkinnyToka predstavlja savremenu verziju sadržaja koji su u prošlosti otvoreno promovisali poremećaje u ishrani. Devedesetih je to bila Kate Moss i "heroinski šik". U ranim dvehiljaditim Tumblr je bio prepun objava koje su veličali "Anu" i "Miju", fiktivne personifikacije anoreksije i bulimije. Danas, 23-godišnja influenserka Liv Schmidt poručuje svojim pratiocima: "Jedite pametno, izgubite veličinu".
Kate Moss, muza "heroinskog šika", danas ima 51 godinu i mnogo više kilograma nego devedesetih. Foto: Depositphotos
Schmidt, jedna od najpoznatijih #SkinnyTok figura, koja je poznata po tome što je izmenila reč "skinny" u "skinni", osnovala je zatvorenu grupu pod nazivom "Skinni Société". U septembru prošle godine njen nalog je zabranjen na TikToku nakon istraživanja "Wall Street Journala".
To što se i nekoliko meseci kasnije o njoj i dalje piše, pokazuje koliko je borba regulatora protiv štetnog sadržaja neprestana i iscrpljujuća. Nakon zabrane na TikToku, Schmidt je jednostavno prešla na Instagram, gde je broj njenih pratilaca porastao sa 67.000 na više od 320.000. Donedavno je naplaćivala 20 dolara mesečno za pristup "motivacionom" grupnom četu, ali kada je "The Cut" otkrio da su među korisnicima i srednjoškolci, Meta joj je u maju ukinula monetizaciju.
Ipak, njen Instagram nalog i dalje postoji, a ona redovno objavljuje i na YouTubeu. Video pod nazivom "Kako imati skinni telo sa malim budžetom" je za nedelju dana pregledan skoro 50.000 puta, iako podstiče gledaoce da unose manje od 1.000 kalorija dnevno, što je daleko ispod preporuka stručnjaka za zdravu ishranu.
Dvehiljadite su izbacile u prvi plan fiktivne personifikacije anoreksije i bulimije. Foto: Depositphotos
Na svom Instagram profilu, Schmidt i dalje reklamira aplikaciju za pristup "Skinni Société". Dok je članarina ranije koštala 20 dolara mesečno, skrinšotovi sugerišu da nova verzija može koštati i do 2.900 dolara, što pokazuje koliko je njen model poslovanja zapravo nedostupna crna kutija. Bez obzira na cenu, i dalje koristi javne platforme da regrutuje ljude u privatne grupe u kojima se poremećaji u ishrani promovišu bez ikakve kontrole, i pri tom zarađuje novac. Bloomberg Opinion je više puta pokušao da stupi u kontakt sa njom, ali bez odgovora.
Takav sadržaj nanosi stvarnu štetu. Johanna Kandel, osnivač Nacionalne alijanse za poremećaje u ishrani, izjavila je da su pozivi njihovoj liniji pomoći sa referencama na #SkinnyTok počeli da se pojačavaju još prošle zime. U poslednjih nekoliko nedelja, čak jedna od pet osoba koja je kontaktirala sa organizacijom pomenula je ovaj haštag.
Neki od tih poziva došli su od ljudi koji su već ranije imali poremećaje u ishrani, a sadržaj ih je ponovo pokrenuo. Drugi su počeli da prate #SkinnyTok kako bi "poboljšali zdravlje", ali su završili u opasnom mentalnom prostoru, kaže Kendel.
Sadržaji na mrežama podstiču gledaoce da unose manje od 1.000 kalorija dnevno – što je daleko ispod preporuka stručnjaka za zdravu ishranu. Foto: Depositphotos
Bombardovanje slikama "idealne mršavosti" ima i šire posledice. Nekada je takav sadržaj bio sakriven u mračnim ćoškovima interneta i trebalo ga je namerno tražiti. Danas ga algoritmi serviraju direktno, i to na perfidan način. Dok je retorika Schmidtove očigledna, drugi influenseri promovišu slične poruke kroz disciplinovani način života koji zamagljuje granicu između zdravlja i restriktivne ishrane. Hodajte 15.000 koraka dnevno, pijte čaj, "nahranite" telo – rečenice koje same po sebi ne deluju alarmantno, ali lako mogu da prevare roditelje.
TikTok trendovi koji zvuče ekstremno, kao što je bio "legging legs", brzo bivaju uklonjeni. Ali šta je sa nečim što deluje bezopasno, poput popularnih videa u stilu "šta jedem u toku dana"? Kako očekivati da platforme efikasno uklanjaju sadržaj koji je maskiran rečima poput "wellness" i 'samopomoć'?
To pitanje muči i one kreatore koji se bore protiv toksičnog sadržaja. Kate Glavan, influenserka koja ima 26 godina, javno je govorila o svojoj borbi sa poremećajima u ishrani:
"Ne poznajem nijednu ženu koja nije imala neki problem sa telom ili ishranom", kaže ona. "Jedino što me izvuklo iz poremećaja bila je spoznaja da uništavam svoje zdravlje. Sa 17 godina, doktor mi je rekao da imam gustinu kostiju kao sedamdesetogodišnja žena."
Mladi imaju nepoverenje prema stručnjacima i autoritetima, pa se okreću influenserima. Foto: Depositphotos
Ali da li bi ista poruka stigla do današnjih 17-godišnjaka?
"Mnogi pripadnici mlađe gen Z generacije veruju da je ceo sistem namešten – škole, doktori, vlada. Ta paranoja je stvorila nepoverenje prema stručnjacima", kaže Glavan. "Zato se okreću influenserima – što je izuzetno opasno."
Koliko opasno? Amanda Raffoul, profesorka na Univerzitetu u Torontu koja istražuje poremećaje u ishrani, kaže da postoje "jasni dokazi da što više vremena mladi provode na društvenim mrežama, to češće razvijaju negativnu sliku o sebi, osećaj nedovoljnosti i štetno ponašanje u ishrani."
Studija iz 2023. godine koja je obuhvatila 50 istraživanja pokazala je da društvene mreže podstiču poređenja sa drugima i usvajanje ideala mršavosti, što vodi ka anksioznosti, lošem mentalnom zdravlju i poremećajima u ishrani – naročito kod devojaka sa povišenim BMI ili predispozicijom za ovakve probleme.
Opasnost je posebno izražena kod adolescentkinja. U tom uzrastu, kada još nemaju kapacitet da razlikuju stvarnost od fikcije, ideal mršavosti izaziva snažne emocije i osećaj manje vrednosti. Ali i dečaci u periodu adolescencije sve češće postaju meta "fitfluenserskih" poruka o opsesivnim treninzima, suplementima i restriktivnim dijetama.
Nakon što je "Wall Street Journal" 2021. otkrio da je Meta bila svesna uticaja Instagrama na samopouzdanje devojčica, društvene mreže su uvele neka ograničenja. Kandel kaže da kada njena organizacija primećuje da se više poziva odnosi na određene haštagove, obaveštava kompanije, koje ih potom brzo brišu.
Ali to deluje kao minimalna zaštita. Istraživači i dalje nemaju pristup internim podacima koji bi im pomogli da identifikuju rizične korisnike i dizajniraju bolju prevenciju.
Za adolescente bi najefikasnije bilo da smanje vreme provedeno na mrežama. Studije pokazuju da manje vremena na internetu poboljšava sliku o telu kod mladih koji se bore sa samopouzdanjem. Ako to nije realno, roditelji i nastavnici bi mogli da ih nauče kako da kritički razmišljaju o onome što gledaju – i kako influenseri poput Schmidtove zarađuju tako što podrivaju njihovo samopoštovanje.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...