Da li je došao kraj influenserima? Kreatori na mrežama okreću leđa konzumerizmu

Iako na društvenim mrežama već godinama dominira kultura hiperkonzumerizma, a influenseri romantizuju preteranu potrošnju, poslednjih meseci na popularnom TikToku sve više se zagovaraju minimalizam i svesna potrošnja. Deo influensera počeo je da promoviše održivost i podstiče pratioce da preispitaju svoje navike trošenja, što se brzo pretvorilo u trend nazvan "underconsumption core".

Glavna ideja trenda je da se, umesto za reklamiranje novih proizvoda i snimanje raznih "haulova", društvene mreže koriste za suprotstavljanje kulturi preterane kupovine, ali i kulturi luksuza koja često odskače od mogućnosti većine korisnika mreža.

O tome da je trend zaživeo govori i to da je haštag #underconsumptioncore prikupio više od 2,3 miliona pregleda.

Šta je "underconsumption core"

Korisnicima je očigledno dosta toga što je TikTok stalno pun sadržaja koji ih podstiče da kupuju stvari koje im, kad malo bolje razmisle, ne trebaju. Osim toga, društvene mreže su već godinama alat za predstavljanje lažnih života koji, pokazuju brojna istraživanja, korisnike bacaju u depresiju. Zbog toga ovaj trend, između ostalih, zagovara ono što se nekad smatralo normalnim životom.

Bloomberg

Zato je drugo ime ovog trenda trend normalne potrošnje, a glavna misao iza njega - manje je više. Naime, njegovi zagovornici promovišu stav da je u redu biti zadovoljan manjim i da u tome nema ništa loše. Zagovaraju minimalizam i štedljivost i podstiču ljude da maksimalno povećaju korisnost svoje kupovine i da kupuju samo ono što im je zaista potrebno i ono što je kvalitetno. 

Iako je glavni fokus na odeći, trend se odnosi na sve sfere života. Promoviše se manje korišćenja šminke, pa onda i manje kupovanja takvih proizvoda, manje putovanja, zatim i manje odeće, pa čak i manje hrane u frižiderima koji često budu prepuni.

Pa umesto da svojim pratiocima predstavljaju nove proizvode i bezobzirno pričaju o tome kako u svojim ormarima imaju komade koje nikada nisu obukli, neki influenseri sada podstiču pratioce da poprave ili prenamene stvari koje su hteli da bace. Na primer, ističu da nije potrebno kupovati posebnu odeću za treninge, kada majice "za po kući" mogu da se koriste za takve aktivnosti.

Najvažniji elementi trenda

Inače, neki smatraju da je ovo nastavak trendova kao što su "defluencing" i "defashioning", koji već neko vreme upućuju na promenu u načinu razmišljanja potrošača i koji slave minimalizam kao oblik aktivizma.

A za sve koji žele da budu deo tih trendova, važno je da uspostave ravnotežu između štedljivosti i kvaliteta života. Istraživanja pokazuju da kombinacija iskusne potrošnje i kupovine može da dovede do veće sreće i zadovoljstva.

Osim toga, ovaj pristup se više usredsređuje na svesnu konzumaciju, a ne na opšta ograničenja. Korisnicima trenda sugeriše se da obrate pažnju i na agresivni marketing i trikove koji nas podstiču na kupovinu. 

Takođe, u poslednje vreme postaju sve popularnije onlajn platforme za prodavanje i kupovinu korišćene odeće kao i kupovina u "second hand" radnjama, što je odlična alternativa za bacanje odeće ili kupovinu novih stvari. 

Depositphotos

Zašto je trend zaživeo

Kada se malo bolje prouči situacija u svetu, nije neobično da je ovaj trend zaživeo, i to posebno među mladima.

Nakon što su ih mreže godinama "terale" da dokazuju da imaju novca ili ih uverile, na primer, da ne mogu da se  fotografišu dva puta u istoj odeći, loše ekonomske prilike promenile su situaciju. Generacija Z i mlađi milenijalci posebno su pogođeni ovim pitanjem, zbog čega su i prigrlili ovaj trend.

 

 

Osim toga, mlađe generacije su sve svesnije zagađenja životne sredine. Masovni konzumerizam stvorio je značajne ekološke probleme, kao što je stvaranje velikih količina otpada.

Ipak, treba imati na umu i eru Temua i Sheina, gde se nova odeća i predmeti za kuću mogu pronaći po neverovatno niskim cenama. Zbog toga su kineske platforme ozbiljna konkurencija ovom trendu.