Svetska istraživanja ukazuju na ubrzani rast globalnog tržišta minimalno invazivnih estetskih procedura, a njihova vrednost se do 2030. godine procenjuje na 37,4 milijarde dolara. No, brojke samo potvrđuju ono što dermatolozi i plastični hirurzi već znaju - umesto radikalnih liftinga i oporavka iza zatvorenih vrata, pacijenti žele osvežen i prirodan izgled koji ne odaje da je bilo intervencije.
Milenijalci i generacija Z, koji estetiku posmatraju kroz prizmu prevencije i investiranja u sopstvenu vitalnost, postali su ključni pokretači ove promene. Umesto dramatičnih rezultata, cilj im je koža koja izgleda odmorno, tonus koji je prirodno zategnut i lice koje zrači zdravljem. Najtraženiji tretmani više ne uključuju hirurški nož, već aparate koji kombinuju radiofrekvenciju, ultrazvuk i električnu stimulaciju mišića. Paralelno sa tim, rastu i inovacije u regenerativnoj medicini, od injekcija hijaluronskih skin boostera do nano fat transfera i postupaka matičnim ćelijama koji podstiču organizam da sam stvori novi kolagen. Botoks, i dalje neprikosnoveni klasik, dobija nove uloge: koristi se preventivno, u mikrodozama ili kao deo procedura koje osvežavaju crte bez gubitka izraza.
U tom kontekstu, estetska medicina sve više liči na "fino podešavanje", a ne na rekonstrukciju. Diskretnost je postala simbol estetskog prestiža, a ulaganje u prirodan izgled nova valuta samopouzdanja. A, kako taj globalni pomak izgleda na lokalnom terenu i koji su tretmani kod nas postali sinonim za "maksimalne rezultate uz minimalne intervencije", otkrivaju vodeći domaći stručnjaci estetske medicine.
Em Face efekat
Da se tendencija ka neinvazivnim i preventivnim metodama sve snažnije prepoznaje i na regionalnom tržištu, potvrđuje i iskustvo iz prakse specijaliste plastične, rekonstruktivne i estetske medicine dr Brankice Tepavčević koja ističe da pacijenti danas mnogo više cene prirodan izgled i individualnu lepotu nego pre desetak godina.
Dr Brankica Tepavčević | Dušan Milenković
"U poslednjih nekoliko godina i u Srbiji se vidi pomak ka suptilnim, preventivnim procedurama. Mlađa populacija više ne čeka da se znakovi starenja pojave - oni žele da ih spreče na vreme. To znači da ne traže promenu ličnog identiteta, već očuvanje svežine, tonusa i proporcija lica."
Jedan od tretmana koji najbolje oslikava ovu filozofiju je EmFace, inovativni pristup koji objedinjuje radiofrekventnu energiju i HIFES tehnologiju, odnosno visoko fokusiranu elektromagnetnu stimulaciju mišića. "Za razliku od klasičnih procedura koje deluju samo površinski, EmFace obnavlja strukturu lica iznutra, tonira mišiće, zateže kožu i vraća prirodne konture, bez igle i bez oporavka", objašnjava dr Tepavčević.
Neki tretmani podstiču aktivnost mišića što daje dugotrajnije rezutate | Bloomberg
Rezultati su, kaže, vidljivi već nakon četiri dolaska: obrazi i obrve deluju podignuto, tonus kože je čvršći, a crte lica mekše. "To nije drugo, već odmorno, sveže i mladalačkije lice. Efekat se ne gubi odmah, već se pojačava narednih meseci zahvaljujući stimulaciji kolagena."
Još jedna prednost EmFace-a je mogućnost kombinovanja sa drugim tehnikama. U praksi dr Tepavčević najlepše rezultate daje kada se upari sa metodama koji deluju na druge slojeve kože, poput lasera, skin boostera, PRP-a, Exiona, botoksa ili hijaluronskih filera. "Kada se pravilno kombinuju, dobijamo sinergiju: mišići su tonirani, koža zategnuta, a površina blistava i hidrirana."
Istu filozofiju "minimalnog zahvata, maksimalnog efekta" imaju i tretmani poput Exion RF microneedlinga koji podstiče regeneraciju kože, Aptos niti za podizanje lica bez ožiljaka, kao i skin boosteri i biostimulatori kolagena. Sve ove metode, ističe dr Tepavčević, dele zajednički cilj - da usporavaju biološki sat, a ne da menjaju fizionomiju.
Nano fat revolucija
Tendencije koji milenijalci i generacija Z diktiraju u svetu, a koji favorizuju suptilne promene i prevenciju umesto radikalnih zahvata, na domaćem tržištu zapaža i dr Tamara Ilić, specijalista estetske medicine.
Dr Tamara Ilić, specijalista estetske medicine | Privatna arhiva
"Raduje me što primećujem da trend istinskog negovanja lica i suptilnih promena dolazi i kod nas. U razgovoru sa pacijentima, sve češće čujem da žele da izgledaju zdravo i negovano, bez želje za velikim korekcijama", kaže ona. "Upravo to je i razlog što se na kongresima sve više govori o preventivnim metodama, korišćenju vlastitih bioloških resursa za regeneraciju i dužem očuvanju svih komponenti u organizmu koje daju prirodan i zdrav, a samim tim i lep izgled".
U njenoj praksi posebno mesto zauzimaju tretmani matičnim ćelijama i nano fat transfer.
Klijenti prednost daju procedurama koje mogu obaviti i u pauzi za ručak | Depositphotos
"Matične ćelije su poput plastelina, mogu da se modeluju prema okruženju u kojem se nalaze, a to objašnjava i njihovu ulogu u regeneraciji kože. Kada se masno tkivo obrađuje posebnim postupkom - usitnjavanjem i enzimskim tretmanom - i prenese u površinske i duboke slojeve kože i potkože, ne daje volumen kao hijaluronski filer ili transfer masti, već stimuliše stvaranje novih ćelija kože, kolagena, elastina i hijaluronske kiseline čime se nadoknađuje njihov gubitak u prirodnom procesu starenja", objašnjava dr Ilić.
Već u prvim nedeljama pacijent primećuje bolju hidriranost, efekat zategnutosti i svež izgled lica, a rezultati mogu da traju i preko godinu dana.
Dr Ilić napominje da ovakve metode savršeno odgovaraju zahtevima savremenih pacijenata: "Oni žele brze i efikasne procedure sa minimalnim periodom oporavka". Tretman matičnim ćelijama ne zahteva posebnu pripremu, traje oko sat vremena, potpuno je komforan i dozvoljava vraćanje svakodnevnim obavezama.
Nova era botoksa
Na pitanje kako veća potražnja za preventivnim estetskim metodama menja praksu u Srbiji, dr Dejan Antonić ističe da usvajanje ovog pristupa ima pozitivan efekat i pomera estetsku medicinu ka prirodnijim i lepšim ishodima. Dodaje i da ga posebno raduje što ovaj trend uspeva da prevaziđe loše estetske prakse iz prošlosti kada su preterane korekcije i prenaglašeni, neprirodni rezultati bili češći. "Na sreću, a verovatno zahvaljujući i društvenim mrežama, mlađe generacije mnogo brže usvajaju novitete koji dolaze iz sveta", zapaža.
Dr Dejan Antonić | Marija Aničić
O botoksu, koji je više od 20 godina najtraženija neinvazivna estetska procedura, dr Antonić kaže: "Više nije rezervisan samo za bore na čelu i oko očiju. Danas ga koristimo i za podizanje spuštenog vrha nosa, uglova usana, ublažavanje akni i crvenila kod rozacee, smanjenje aktivnosti mišića kod bruksizma, prekomernog znojenja, a ponekad i za sprečavanje opadanja kose ili u lečenju migrene". Navodi i da je ovaj postupak finansijski pristupačan, te dostupan svima koji žele da usporе proces starenja kože, da je bezbolan, potpuno bezbedan po zdravlje i da traje svega desetak minuta.
Botoks nije samo za bore | Bloomberg
U njegovoj ordinaciji sve su popularniji i kombinovani pristupi, koji spajaju botoks sa skin boosterima, laserima ili drugim procedurama. "Lepota savremene estetske medicine je u mogućnosti kombinovanja, ali samo kada se svaki plan individualno prilagodi pacijentu i njegovoj koži. To je put do prirodnog, svežeg i zdravog izgleda koji pacijenti danas traže."
Budućnost bez fil(t)era?
Sagovornici se slažu u oceni da i estetski tretmani koji podrazumevaju minimalan period oporavka, zahtevaju visoku stručnost i iskustvo osobe koja ih izvodi. "Detaljan razgovor, personalizovan pregled i pravi izbor preparata jednako su važni kao i sama tehnika izvođenja", dodaje dr Antonić. Podjednako su saglasni i kada je reč o tome u kom pravcu se estetska medicina kreće. Kako ocenjuju, sve veći akcenat biće na regenerativnim procedurama. 'Budućnost pripada metodama koje stimulišu sopstvene regenerativne procese, a ne onima koji ih zamenjuju ", napominje dr Tepavčević, dok dr Ilić dodaje da "prirodni resursi organizma daju dugotrajnije i autentičnije rezultate". Upravo taj povratak prirodnim mehanizmima obnove kože, uz oslonac na sopstvene biološke resurse, otvara novo poglavlje u estetskoj praksi, ono u kojem je cilj ne samo lepši, već i zdraviji, autentičniji izgled.
.webp){kind=icon}
