Malo je filmova ove godine koji imaju toliko toga na kocki kao "Superman" James Gunna.
Pre svega, film pokušava da ponovo pokrene priču o Čoveku od čelika na velikom platnu nakon tmurnih i teških verzija Zack Snydera. Ali možda još važnije, ovaj film je i osveženje celog DC Comics sveta na filmu (u trenutku gotovo beskonačnih previranja u okviru Warner Bros. Discovery Inc., koji ima prava na te franšize). Gunn ima ozbiljan ulog - on nije samo scenarista i reditelj "Supermana", već i novi kopredsedavajući i kodirektor DC Studios, i javno lice resetovanja DC Universe.
Stoga ne čudi što intenzivno daje intervjue, objašnjavajući kako je film nastao, koje teme obrađuje i koja poruka stoji iza njega. "Superman je priča o Americi", rekao je nedavno za "London Times", "imigrant koji je došao iz drugih krajeva i naselio zemlju". Naizgled bezazlena izjava izazvala je očekivanu reakciju krajnje desnice. To je deo trenda u MAGA svetu, gde se svaki film, serija, knjiga ili spot koji ne odgovara njihovom uskom pogledu na svet smatra sumnjivim i politički pristrasnim - čak i kada je, kao u ovom slučaju, delo duboko ukorenjeno u decenijama kulture i mitologije.
Znak koji menja DC univerzum. Foto: Bloomberg
Upravo to ovu kontroverzu čini još više isforsiranom i namerno izazvanom nego što je to uobičajeno kod reakcija tipa "ovo je opet 'woke' propaganda!". Tvrdnja da je Superman do sada bio apolitičan lik koji je sada navodno otet od strane levice za potrebe kulturne indoktrinacije - potpuno je smešna. Autori lika, scenarista Jerry Siegel i crtač Joe Shuster, bili su deca jevrejskih imigranata. Još pre nego što su SAD ušle u Drugi svetski rat, napravili su priču na dve strane za "Look magazine" pod nazivom "How Superman Would End the War" ("Kako bi Supermen zaustavio rat"), u kojoj Superman doslovno hvata Adolpha Hitlera za grlo.
Nakon rata, radio-serija "Adventures of Superman" prikazala je 16 epizoda pod nazivom "Clan of the Fiery Cross", u kojima Superman vodi borbu protiv Kju-kluks-klana (poznatog i po akronimu KKK). Serija je koristila stvarne informacije o KKK koje je prikupio aktivista Stetson Kennedy, otkrivajući metode i tajne ove terorističke organizacije široj javnosti. Ovo nisu bili izolovani slučajevi; kroz čitavu istoriju, Superman je predstavljao "istinu, pravdu i američki način", kao i borbu za različitost i protiv rasizma.
Ali "anti-woke" publika ne mari mnogo za istoriju ili ideološku doslednost. Ovo čak nije ni prvi put u poslednjih nekoliko godina da se digla prašina baš oko ovog lika. Izdanje Action Comics iz 2017. godine, u kojem Superman spasava grupu nedokumentovanih imigranata od belog suprenaciste, izazvalo je podsmeh na Breitbartu, gde su ga nazvali "Social Justice Supes", dok je Fox Nation osudio korišćenje Supermana kao "propagandnog alata za odbranu ilegalnih imigranata".
Superheroj se kroz istoriju suprotstavljao Hitleru i Kju-kluks-klanu. Foto:Depositphotos
Gunn je znao u šta se upušta sa svojim Supermanom, predviđajući u intervjuu za "London Times": "Film govori o ljudskoj dobroti, i naravno da će biti idiota koji nisu dobri i kojima će sve to biti uvredljivo - samo zato što je o dobroti. Ali, neka ih".
Voditelji Fox Newsa su, očekivano, žestoko reagovali; u emisiji "The Five", voditelj Jesse Watters je sarkastično rekao: "Znate šta piše na njegovom plaštu? MS-13", aludirajući na kriminalnu bandu. Njegova koleginica Kellyanne Conway izjavila je: "Ne idemo u bioskop da nas neko drži predavanje i nameće nam svoju ideologiju".
Kulturni ratovi nisu novost u masovnim medijima - istorije institucija kao što su Hays Office, House Un-American Activities Committee i National Endowment for the Arts već su dobro dokumentovane.
Savremeni kulturni ratovi, po mišljenju mnogih, ukorenjeni su u javnim raspravama koje su počele oko reprezentacije u video-igrama, poznatije kao 'Gamergate', koji je počeo 2014. godine
Taj trenutak je postao neočekivana tačka okupljanja za subkulturu mladih, belih, cishet (cisrodnih i heteroseksualnih) muškaraca. Krenuli su putem foruma, YouTube kanala, društvenih mreža i podkasta, kako bi razotkrili i osudili svaki nagoveštaj "wokenessa" u popularnoj kulturi. Pojava likova koji nisu ličili na njih, ili umetničkih dela sa levičarskim idejama, pokrenula je beskrajne rasprave - čak i oko filmova koji su bili potpuno bezopasni, kao što su ženska verzija "Isterivača duhova" i raznolik glumački sastav u "Ratovi zvezda: Poslednji džedaj".
Ipak, mnogi konzervativci nemaju problem s tim da najglasniji kritičari umetnosti s "levičarskom" porukom sami otvoreno prave i distribuiraju eksplicitno desničarska dela. "The Daily Wire", na primer, proizvodi i prikazuje akcione filmove, komedije i dokumentarce sa jasno izraženim krajnje desničarskim pogledima. Krajnja levica kritikuje ta dela zbog njihove ideološke prirode, ali to nije isto: progresivci uglavnom kritikuju "Daily Wire" jer otvoreno pravi propagandne projekte za svoju publiku, dok se konzervativci uglavnom bune zbog - raznolikosti u glumačkoj postavi.
Film govori o ljudskoj dobroti, i naravno da će biti idiota koji nisu dobri i kojima će sve to biti uvredljivo - samo zato što je o dobroti", izjavio je reditelj James Gunn. Foto: Depositphotos
Kada neko poziva na "apolitičnu umetnost", pokazuje da ne razume kako umetnost funkcioniše. Umetnost je često politička, bilo kroz uključivanje ili isključivanje stvarnog sveta oko nas. Gunnov izbor da obradi savremenu demonizaciju imigranata je validan, odgovoran i neizbežan potez - jer Superman je upravo to: lik koji simbolizuje pravdu i integraciju.
Štaviše, "anti-woke" histerija možda donosi klikove, ali retko kad utiče na zaradu. Čak ni ogorčenje zbog "Poslednjeg džedaja" nije omelo njegovih 1,3 milijarde dolara na svetskom nivou, dok je "Barbie", koju je konzervativni komentator Ben Shapiro opisao kao "jedan od 'najwoke' filmova koje sam ikad gledao", zaradio 1,4 milijarde.
Na kraju krajeva, oni koji viču "woke Superman" možda bi trebalo da malo bolje pročitaju o tom liku - ne samo zbog njegove istorije, već i da razmisle u kakvom se društvu zapravo nalaze.
.webp){kind=icon}
