Citat Džordža Orvela "Ko kontroliše prošlost, kontroliše sadašnjost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše budućnost" iz njegovog najpoznatijeg romana "1984" do sada je služio kao podsetnik dolazećim generacijama da budu na oprezu kako stvarnost romana ne bi postala i njihova realnost. Međutim, ni sam Orvel nije mogao da predvidi koliko će ta izjava biti važna u doba digitalizacije, naročito kada su u pitanju naši podaci koje svakodnevno, rado i bez promišljanja delimo na društvenim mrežama.
Dr Carl Öhman, vanredni profesor na Univerzitetu u Upsali u Švedskoj, koji godinama istražuje uticaj veštačke inteligencije na društvo, posebno u oblasti vizuelne političke komunikacije, objavio je knjigu "Zagrobni život podataka: Šta se dešava sa vašim informacijama kada umrete i zašto bi trebalo da vas to zanima" (The Afterlife of Data: What Happens to Your Information When You Die and Why You Should Care). Autor se pita šta se dešava sa našim podacima i onlajn identitetima kada nas više nema - i zašto je to važno pitanje za sve nas.
U eri digitalizacije, skoro svaki naš sledeći korak može da se predvidi ili je možda takav jer se naše navike menjaju pod uticajem algoritama. Na društvenim mrežama svakodnevno i bez razmišljanja ostavljamo pregršt podataka o sebi, pa one postaju mesta koja nas poznaju dublje i bolje od naših bližnjih , pa čak i nas samih. Međutim, šta se dešava sa tim informacijama kada neko umre? Kako se one mogu koristiti, a možda se već i koriste? Većina nas o tome ne razmišlja, a ova kratka (manje od 200 strana), ali veoma zanimljiva knjiga upravo se time bavi.
Opširnije
Slučaj Mark Twain - može li pisac biti i biznismen
U novoj biografiji pisac Ron Chernow otkriva razloge za tugu i niz neuspešnih investicija pred kraj života slavnog kreatora literarnih likova poput Toma Sojera i Haklberija Fina.
01.05.2025
Makedonka koja vraća svet za sto Balkana
Autorka Irina Janakievska čitaoce vodi na ukusno gastronomsko putovanje kroz Balkan. "The Balkan Kitchen" je kuvar vodič svima koji žele da otkriju kako hrana povezuje ljude i čuva nasleđe. Dobio je i priznanje British Library za najbolji kuvar ove godine.
14.06.2025
'Dnevnik jednog direktora' - vodič za lidere koji menjaju svet i sebe
Ako ste makar jednom pomislili da želite više vremena, smisla u onom što radite, samopouzdanja ili rezultata - Steven Bartlett ima šta da vam poruči kroz 33 lekcije dela 'Dnevnik jednog direktora'
06.06.2025
U nestabilnim vremenima, može li tarot poboljšati vaš dan
Tarot: Origins & Afterlives je hit izložba koja traje do kraja aprila u Londonu, s redovima koji se formiraju već rano ujutru. Retkost i vrednost nekih špilova tarot karata može ih učiniti zanimljivim investicionim predmetima. Zašto su sada popularnije nego ikada?
05.04.2025
Knjiga je podeljena u pet poglavlja, a svako počinje relevantnim citatima - od Cicerona do Slavoja Žižeka. Početak knjige vodi nas daleko u prošlost, u Natufijsku kulturu pre 12.500 godina, kada se po prvi put pojavljuju dokazi da se posmrtni ostaci sahranjuju u blizini naselja.
Autor podseća da je tema smrti i besmrtnosti u književnosti prisutna od samih početaka - od Epa o Gilgamešu, i poruke o prihvatanju smrtnosti. Profesor navodi i delo Danila Kiša 'Enciklopedija mrtvih', koja iz ove perspektive, smatra on, deluje kao preteča digitalne baze podataka o onima kojih više nema.
Öhman se osvrće na obe knjige i sagledava sadašnjost kroz tu prizmu, navodeći da će do 2070. godine na Fejsbuku biti više preminulih nego živih korisnika. Slični trendovi važe i za druge društvene mreže.
Kako bi izgledao svet da je Napoleon imao kompjuter? Foto: Depositphotos
Autor se pita kako bi danas izgledala istorija da su društvene mreže postojale u vreme Napoleona ili drugih značajnih ličnosti koje su menjale tok istorije.
U tom smislu ističe tezu da, na prvi pogled, društvene mreže izgledaju kao haotična arhiva nebitnih informacija, ali zapravo predstavljaju vrednu riznicu za buduće arheologe, etnografe, istoričare i političare. Najveće pitanje, međutim, jeste - ko ima pravo na te informacije?
Ko ima koristi od podataka preminulih? Šta bi trebalo da se dešava s njima? Da li njihovu sudbinu treba da odlučuju članovi porodice, društvene mreže, države ili neko četvrti? Ko god da ih kontroliše, taj će imati i moć nad kolektivnom digitalnom prošlošću, što može imati i ozbiljne političke i finansijske posledice.
Prema autoru, suočavanje s ovim izazovima zahteva kolektivno preispitivanje i tehnoloških i etičkih sistema, kako podaci preminulih ne bi postali samo profitabilna roba ili oružje za manipulaciju i zloupotrebu.
Važnost teme a i ovog dela prepoznali su i mediji - The Guardian i The Economist koji su svrstali knjigu među deset najznačajnijih izdanja prošle godine. Već je prevedena na osam jezika, uključujući kineski, španski i arapski.
Ali, ako ste očekivali konačne odgovore - nema ih. Vrednost dela je u tome što nas inspiriše da razmislimo: kako želimo da nas digitalni svet pamti i šta ostavljamo iza sebe?
Da li smo mi kao pojedinci ili kao društvo spremni da već sada o tome da povedemo diskusiju je drugo pitanje, ali nije na odmet razmisliti da li smo još u mogućnosti to da kontrolišemo; kao i šta će oni koji ostanu posle nas morati da odluče o našim profilima i podacima ako budu imali pristup, i kome zapravo sve to ostavljamo u amanet.
Topla preporuka za ovaj svojevrstan vodič koji nas tera da preuzmemo kontrolu nad našom digitalnom sadašnjošću, ali i prošlošću - dok nije prekasno.
.webp){kind=icon}
