Striming će do 2027. brojati 1,69 milijardi pretplata - može li da ugrozi bioskop?

Nekada davno, pre ere interneta, bioskopi su bili pogled u svet ne samo filmofilima već i ljudima željnim umetnosti, novih saznanja, kulturološkog učenja i umrežavanja kroz film, a Holivud je zauvek promenio pravac kretanja te industrije. Iz iste zemlje, Sjedinjenih Američkih Država, decenijama kasnije dolazi uragan zvan striming.

Doduše, malo smo ubrzali to preletanje, izostavljajući video-klubove i televiziju – kao dominantne medije koji, ipak, nisu u direktnom opozitu tradicionalnim bioskopima. Striming bi to mogao da bude.

U poslednjoj deceniji, američke striming platforme poput Netflixa, HBO Maxa i Disney+ transformisale su način na koji konzumiramo filmski i serijski sadržaj, o čemu govore i konkretni podaci:

• Netflix je u trećem kvartalu 2024. zabeležio 282,7 miliona pretplatnika (pet miliona ili 1,83 odsto više nego u drugom kvartalu iste godine);

• HBO, Max i Discovery+ su u istom posmatranom periodu imali više od 110 miliona globalnih pretplatnika;

• Disney+ je prema podacima dostupnim za drugi kvartal 2024. uspeo da privuče 153,6 miliona svetskih korisnika striminga.

• Amazon Prime je do juna tekuće godine imao 184 miliona pretplatnika.

 

 

Kompletnu studiju Digital TV Researcha možete pogledati na LINKU.

Iako Netflix značajno odskače u odnosu na ostale platforme, ovaj put ih ne treba posmatrati kao rivale već kao medijsku kategoriju koja zajedničkim snagama menja sliku filma, festivala, bioskopa i čitave industrije. Njihova popularnost drastično je porasla tokom pandemije kada bioskopi nisu radili i na njihovu sreću, nije opala nakon što su blokade popustile.

Bioskopi i dalje imaju posebno mesto u srcima filmofila zbog višeslojne konotacije – velikog platna, druženja, atmosfere, tradicije i rituala, ali je striming bez dileme postao dominantna sila. Uticaj striminga je istovremeno stvorio izazove, ali i otvorio nove mogućnosti za filmsku industriju.

Chris Ratcliffe/Bloomberg

 

Simon Murray, vodeći analitičar u Digital TV Researchu, rekao je sledeće: "Naše prognoze za Netflix za 2027. godinu niže su od februarske projekcije (za 29 miliona pretplata)  i iznose 253 miliona pretplata. Netflix treba da poboljša  sadržaj kako bi se suprotstavio svojim povoljnijim i 'mlađim' rivalima".

U izveštaju se navodi i da će Disney+ prestići Netflix po broju pretplatnika 2025. godine. Dok će pionir u strimingu dodati 31 milion pretplatnika između 2021. i 2027. godine, očekuje se da platforma imperije Disney u svoju bazu vernih korisnika uvrsti još 144 miliona pretplatnika.

U naredne tri godine, zasebna platforma Disney+ Hotstar trebalo bi da bude dostupna u 13 azijskih zemalja, što će joj, prema prognozama, doneti 114 miliona (42 odsto) od ukupnog broja Disney+ pretplatnika. Ali prihod neće biti pompezan: od Hostara se očekuje 1,58 milijardi dolara (11 odsto) prihoda do 2027, a na nivou cele grupe 14,7 milijardi dolara.

Zaključak je da će Disney+ prestići Netflix po broju pretplatnika, ali ne i po prihodu. Netflix ostaje pobednik na tom polju, sa 34 milijarde dolara do 2027. 

Brian Robbins, predsednik Paramount Picturesa i suizvršni direktor Paramount Globala, vodio je Paramount kroz pandemiju, dva štrajka i prodaju, a u kontekstu novog filmskog hita "Gladijator 2", dotakao se i teme striminga. "Kada sam došao u studio, fokus je bio na prioritetu za striming i skraćenim bioskopskim prozorima. Taj trend se sada menja", kaže on i dodaje: "Publiku ne treba naučiti da očekuje brzo dostupnost na strimingu".

Što se tiče "Gladijatora 2", nije objavljeno kada će novi hit biti dostupan na striming platformama, ali je Netflix, u nameri da zaplovi na delu marketinškog talasa oko nastavka, krenuo da prikazuje prvi deo, odnosno film "Gladijator".

 

 

Srđan Jokanović, urednik kulture u listu Ilustrovana Politika, koji godinama ciljano prati filmsku industriju i obilazi brojne festivale, kaže za Bloomberg Adriju da se industrija odlično prilagodila novim platformama gledanja sadržaja, jer je dobila i sentiment zabave i biznisa. "Bioskopi, takođe, svoj repertoar prilagođavaju potrebama gledalaca koje se odnose na druženje i zabavu kakvu nije moguće postići u kućnim uslovima. Tako je cena bioskopske ulaznice, zapravo, nadoknada za nešto mnogo više od gledanja samog filma. Ako žele da budu relevantan rival strimingu, bioskopi treba da svaku projekciju posmatraju kao događaj za sebe, vredan plaćene ulaznice."

Slično mišljenje ima i Milan Mažić, šef marketinškog sektora u Cineplexxu za tržište Srbije i Crne Gore, koji za Bloomberg Adriju kaže da je pandemija dovela do nagle popularnosti platformi koje nude filmske sadržaje. Dodatno, kablovski operateri su oformili svoje video klubove, koji su takođe svojevrsne platforme.

"Međutim, sadržaji na platformama su poprilično ograničeni i po kvalitetu daleko ispod onih koji se prikazuju u bioskopima. Pre svega mislim na daleko lošiju produkciju materijala, uslovljenu potrebom za velikom količinom sadržaja. Dok su bioskopi bili zatvoreni - svi smo bili osuđeni na platforme, ali sada je situacija drugačija. Fimofili znaju da će dobar i kvalitetan film čekati dugo, ako žele da ga pogledaju na platformi (neke nikada neće ni dočekati). Ključno je da platforme služe samo za gledanje filma, a bioskop daje iskustvo događaja/doživljaja, odnosno iventa."

Na koje sve načine striming 'izaziva' bioskop?

Možda glavna prednost striminga jeste dostupnost sadržaja u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, ali ne treba zanemariti ni cenu: iako je najveća platforma, Netflix, u poslednje vreme povećala cene – one su i dalje pristupačne većini. U Srbiji, cena varira od 4,99 do 9,99 evra zavisno od paketa (skuplji je onaj bez reklama) i još jedan dokaz digitalnog umrežavanja je saradnja sa mobilnim operaterima.

Sa druge strane, bioskopska karta trenutno košta od 600 dinara za 2D prikaz (na „specijalni dan“ u sedmici) do 750 dinara za 3D, odnosno između 800 i 1.000 dinara vikendom i ostalim danima. Mada smo podvukli čari odlaska u bioskop, dosta ljudi danas ceni gledanje filmova iz udobnosti svoga doma, tako da je u tom smislu presudan subjektivni osećaj. Takođe, publika kod striminga ima slobodu izbora kada će i koliko puta pogledati neki sadržaj, što posebno odgovara mlađim generacijama koje preferiraju fleksibilnost.

Dakle, ulaznice za bioskop su često skuplje od mesečnih pretplata na striming servise, što mnoge gledaoce navodi da biraju ekonomičniju opciju.

 

 

"Pandemija je umnogome uticala na bioskopsku industriju, verovatno više nego na bilo koju drugu. Bioskopi su tada, shodno svim propisanim merama, bili potpuno zatvoreni, a nakon otvaranja uslovi definisani raznim pravilima bili su takvi da smo ubrzo morali opet da zatvorimo sale. Cineplexx je kroz pandemiju prošao hrabro, ulažući ogromne resurse da niko od zaposlenih ne bude otpušten, ali posledice toga se i danas osećaju  kroz rate kredita koji otplaćujemo", priča Mažić i primećuje promenu koju je donela pandemija, a koja je mogla biti "slamka spasa" za bioskope u momentu kada se mlađi više okreću strimingu.

"Starija populacija, inače najviše pogođena virusom u toku pandemije, potpuno je izgubila naviku da nas posećuje, pa je taj neki strah, verujem, ostao do danas. Međutim, to nema veze sa strimingom. Dobra vest je da godine nakon krize pokazuju konstantni rast broja gledalaca u bioskopima, te se nadamo da će 2025. biti rekordna i da ćemo premašiti nivo posete u odnosu na 2019. Mlađa populacija je tu, što nas posebno raduje, sa blago promenjenim interesovanjima za određene filmove."

Blitz CineStar

 

Zanimljivo je i da filmski distributeri sve češće biraju da premijerno prikazuju filmove na striming platformama, a ne u bioskopima, jer smatraju da će im to doneti bolji učinak, gledanost, uspeh. Uticaj striminga na bioskope osećaju i producenti. Oni su se ranije primarno oslanjali na bioskopski model, gde je bilo potrebno privući što veći broj gledalaca tokom prvih nedelja prikazivanja, a danas - zahvaljujući strimingu - imaju priliku da kreiraju sadržaj za specifične ciljne grupe. Ukratko, fokus nije na masovnoj bioskopskoj publici. Pored toga, striming omogućava više slobode u pogledu trajanja, formata i žanra sadržaja.

Unapređeno tehnološko iskustvo bioskopa

 Bioskopi su počeli da uzvraćaju konkurenciji pružajući novo iskustvo gledanja filmova, poput IMAX i 4DX projekcija - u visokoj rezoluciji i sa dodatnim efektima koji nadmašuju kvalitet kućnog gledanja. Širom sveta, pa i u Srbiji i regionu, uveliko su formirane VIP sale ili, makar, VIP sedišta, a tu je i koncept "bioskopa na otvorenom". Zatim, projekcije se prikazuju u sklopu specijalizovanih festivala, što bioskope približava publici na inovativan način. I, kao što smo već rekli, ne može im se osporiti određena kulturna i društvena uloga.

Podsetimo da u Beogradu postoji jedina IMAX sala u ovom delu Evrope, sa dvanaestokanalnim zvukom i digitalnim projektorom, te kapacitetom od 500 mesta. Većina Cineplexx sala je opremljena digitalnim laserskim projektorima, najsavremenijim ozvučenjem i udobnim sedištima, što je, prema rečima Milana Mažića, jedan od važnih strateških ciljeva kompanije u pokušaju da se izdvoji od konkurencije. Dodatno, organizuju se tematski događaji: Family day, Ladies night, Commic night, Anime night, Horor night, gde posetioci uobičajeno dobijaju piće dobrodošlice, jednočasovni događaj pre projekcije filma (u skladu sa temom večeri) i poklone.

 

Warner Bros.

 

Neki kritičari su stava da će se budućnost filmske industrije sastojati od kompromisa između ova dva medija. Filmske kompanije sve češće primenjuju strategiju "hibridnog izdanja", gde se film istovremeno prikazuje u bioskopima i na striming servisima. Tako se postiže balans između digitalne dostupnosti i jedinstvenog doživljaja bioskopa.

"Mislim da Cineplexx i bioskopi uopšte, ne treba da se prilagođavaju platformama, niti da se takmiče sa njima. Ako se vratimo u period pre skoro 90 godina kada je televizija uvedena u domove (da podsetim da su ljudi išli u bioskop da čuju vesti), svi su rekli da će bioskopi biti zatvoreni, a sada su vesti dostupne u svakom domu preko malog ekrana. Naravno da se to nije desilo, pa ne verujem da će se to desiti ni sada kada je ekspanzija platformi u toku"ističe Mažić za Bloomberg Adriju.

Jednostavno, filmovi koji se prave za bioskope mogu kasnije, kada im prođe 'bioskopski život', da se spuste na platforme (na TV), ali je obrnut proces nemoguć; filmovi koji se prave za platforme jednostavno nisu na dovoljno visokom produkcijskom nivou da bi postali deo bioskopskih repertoara.

"Cineplexx kao perjanica u bioskopskoj industriji u ovom delu Evrope, a posebno u Srbiji, lider je i u tehnološkim inovacijama i trudimo se da permanentno unapređujemo sve što dovodi do boljeg iskustva naših posetilaca. Na primer, kako bismo pokušali da približimo i druge teme osim filmova našim posetiocima, često imamo direktne prenose koncerata, snimke baletskih predstava iz najpoznatijih svetskih teatara ili operske predstave. Ne bih rekao da je ovo prilagođavanje, već pre želja da našim posetiocima pružimo više različitog sadržaja, ali naravno, na dovoljno visokom nivou koji je u skladu sa našim standardima", 

 

 

 

Uticaj na filmske festivale i producente

S jedne strane, festivali zbog pojave striminga postaju otvoreniji za digitalne formate, a producenti dobijaju šansu da kreiraju inovativan sadržaj i plasiraju ga globalno, što menja tradicionalni, često ograničavajući model. Opet, iako se u teoriji teži kompromisu, u praksi ostaje izazov pronaći ravnotežu između striminga i bioskopa. Tradicionalno, filmski festivali poput Kanskog, Venecijanskog ili Sundancea, bili su (a i dalje su) ključna mesta za premijere filmova, budući da okupljaju brojne profesionalce iz industrije, distributere i kritičare, i imaju zavidan renome. Međutim, sa rastom striming platformi – došlo je i do njihove promene.

• Tokom pandemije, mnogi festivali su se prebacili na digitalne formate, što je dovelo do proširenja publike i shvatanja da to može biti bolja opcija za njihovu popularnost. Iako se festivali vraćaju na događaje uživo, onlajn prikazivanje nije zamrlo, što automatski menja strukturu festivala, festivalske publike i sam način pristupa ovakvim manifestacijama;

• Premijere su ponekad manje ekskluzivne. Striming platforme sve češće samostalno finansiraju filmove i odlučuju o njihovim premijerama. Na primer, Netflix i Amazon Prime mahom izbegavaju premijere u bioskopima i direktno prikazuju sadržaj na svojim platformama, zbog čega neki festivali sada i striming platformama omogućavaju učešće u festivalskoj konkurenciji. To ranije nije bio slučaj. Ipak, ostaje dilema da li filmovi koji nisu prikazani u bioskopima mogu ući u takmičarsku selekciju na vodećim festivalima?

• Pojedini festivali su razvili posebne programe i kolaboracije sa striming platformama, pružajući im prostor za prikazivanje filmova koji ne slede tradicionalni bioskopski model. Tako su festivali postali mesto na kojem striming servisi mogu da predstave svoje projekte široj publici i da, istovremeno, izgrade imidž ozbiljnih producenata koji podržavaju autorsku kinematografiju.

 

Filmski festival u Kanu / Depositphotos

Budući da Jokanovićne propušta nijedan regionalni ili evropski filmski festival, pitali smo ga uviđa li neke promene na događajima uživo - zbog posledica pandemije, ali i naleta striminga.

"Lično nisam primetio nikakvu promenu, sve ide svojim tokom. Kinematografija se menja kao i celo društvo i način konzumacije bilo kog proizvoda nije isti kao pre dvadeset godina. Ali, to kako su se festivali promenili ili se menjaju nema mnogo veze sa strimingom. Pre bih rekao da ove platforme, koje generišu mnogo novca i iziskuju mnogo sadržaja u kratkom roku, utiču na film kao umetnost. Konkretno, upadamo u zamku mašinerije: manje se obraća pažnja na detalje i kvalitet, jer se nema vremena za to, važno je popuniti sadržaj platforme i glad tržišta. Po principu, 'dajte ljudima hleba i igara'. Svi koji učestvuju u pravljenju tih 'igara' postaju bogatiji, osim najvećeg broja gledalaca kojima se smanjuje i materijalno i duhovno bogatstvo."

Ako govorimo o producentima, ključnim figurama u svetu filma za pribavljanje sredstava za snimanje i kvalitet samog ostvarenja, jasno je da im se mora posvetiti posebna pažnja u ovom „ratu“. I tu su striming platforme pustile korenje tako što redefinišu industriju u nekoliko ključnih aspekata:

• Producenti sada direktno sarađuju sa striming platformama, što im neretko omogućava veće budžete i kreativnu slobodu. Za razliku od bioskopa, striming servisi su otvoreniji za eksperimentalne sadržaje, serijale i projekte koji, možda, ne bi bili prihvaćeni u bioskopima. Na primer, Netflix i Amazon omogućavaju producentima da razvijaju projekte za nišne grupe, bez obzira na potencijal bioskopskih prihoda.

• Producenti koji sarađuju sa striming platformama svoje filmove i serije mogu da lansiraju globalno u istom trenutku, što značajno ubrzava proces distribucije. Taj pristup im omogućava da dopru do ogromnog broja gledalaca iz celog sveta sveta, i to bez dodatnih marketinških troškova u svakoj zemlji ponaosob. Ipak, šira dostupnost može biti mač sa dve oštrice: s jedne strane poboljšava vidljivost projekata, a sa druge strane povećava konkurenciju, što može otežati održivost popularnosti.

• Striming platforme obezbeđuju unapred fiksne budžete za projekte, što producentima omogućava sigurnost, ali im i oduzima deo zarade koji bi mogli da ostvare kroz tradicionalni model bioskopske distribucije. Pored toga, producenti sve više rade projekte koji podrazumevaju „kratke rokove“, kako bi zadovoljili rastuću potrebu platformi za novim sadržajem, što može dovesti do kreativnih blokada i pritisaka na produkciju.

 

 

 

 

"Ima festivala koji nisu toliko moćni da se odupiru striming platformama, ali i tu sve više vlada parola 'ako ne možeš da ih
pobediš, pridruži im se'. Dugo je festival u Kanu bio jedini među najvećim smotrama koji je odbijao da prikazuje filmove Netflixa, Amazona i drugih platformi, jer su ga one uslovljavale: tražile su da odmah nakon završetka događaja puste filmove na striming. Međutim, nije tu bila reč samo o inatu čelnika Kanskog festivala, već i o zakonu u Francuskoj koji je propisivao da film nakon premijere mora da se pola godine prikazuje u bioskopima, pa da ide na video (DVD) i tako redom, sve do televizije. Ideja je da filmski radnici u Francuskoj imaju od čega da žive, da se očuvaju bioskopi i da se sa filmom, kao umetničkim delom, postupa dostojanstveno", kaže Jokanović za Bloomberg Adriju i dodaje da je festival u Kanu, ipak, na kraju napravio nekakav kompromis.

Sada prikazuje izdanja Netflixa, Amazona, HBO-a i Hulua, ali ne u takmičarskom programu. Trenutno, to važi samo za one filmove koje je proizvela određena platforma, a drugi i dalje mogu da biraju kada će i gde "ići" sa filmom. "Mnoge kuće čak imaju svoj jednogodišnji plan prikazivanja po festivalima ili čekanja sezone nagrada (od Cezara do Oskara), a to su jesen i zima, kako bi ih posle toga pustile u bioskope. Jedino je drugačije što se znatno skratio period od prikazivanja u bioskopima do pojavljivanja na platformama", zaključuje Jokanović za Bloomberg Adriju.

"Bioskopi nisu ugroženi zbog ekspanzije platformi i ne treba da strepe za svoju budućnost. Kvalitetni filmski naslovi koji izlaze iz velikih holivudskih studija svoje premijere doživljavaju isključivo na bioskopskom filmskom platnu. Platforme, takođe, vode svoje borbe pokušavajući da permanentno obezbede dovoljnu količinu zanimljivog sadržaja i da troškove produkcije pokriju mesečnim pretplatama korisnika, što je prilično kompleksno.", naglašava Mažić.

Ali svi koji od filma traže nešto više od samog sadržaja filma, znaju da za to iskustvo moraju doći u bioskop. Za bioskop se pripremaju, planiraju, dogovaraju, spremaju i doteruju, u bioskopu osećaju mirise kokica, 'ogreše se' o svoje uobičajene navike i oslade se naćosima, pićem, provode vreme sa sebi dragim ljudima. U bioskopu ne mogu premotati ili pauzirati film da bi se javili na telefonski poziv ili porazgovarali sa ukućanima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar