Film "Pripravnik" kroz lične stilske transformacije prati Trumpov uspon

Film koji je svoju, nekoliko puta odlaganu premijeru, zbog pokušaja Trumpovog pravnog tima, da spreči distribuciju po bioskopima širom Amerike, ipak imao 11. oktobra, je ste priča o poslovnom usponu bivšeg predsednika Amerike i trenutnog kandidata za istu funkciju, Donalda Trampa.

Radnja prati razvoj od početaka karijere advokatskog pripravnika Trumpa (kojeg glumi Sebastian Stan) u poslovima sa nekretninama do uspona na najviše lestvice američkog biznis i društvenog miljea. Njegovog mentora, kontroverznog i harizmatičnog advokata, Roya M. Cohna, koji ga uvodi u tajne visokog društva Njujorka, ali i savetuje oko kontroverznih pravnih rešenja, glumi Jeremy Strong iz TV serije "Succession".

Na početku filma, režiser iranskog porekla Ali Ababasi, nas vodi u period kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, kada Donald Trump počinje da radi za kompaniju u vlasništvu njegovog oca Freda, prikupljajući neplaćene kirije od stanara socijalnih stambenih projekata u Njujorku. Najviše uči o struci, ali i životu od iskusnog advokata Cohna. Gledaoci će videti kako je Tramp gradio svoje carstvo nekretnina na Menhetnu, ali i detalje iz privatnog života, kao što je ženidba sa atraktivnom strankinjom, čehoslovačkom manekenkom Ivanom Zelničkovom i njegov proboj na kompetitivnu društvenu scenu Njujorka.

U to vreme  i sam grad ubrzano izlazi iz perioda stagnacije, privlačeći svetsku elitu kao grad koji nikada ne spava, mesto opijeno moći, novcem i ekscesima. Radnja filma se završava 1983. godine, kada Trump počinje da piše knjigu "Umetnost dogovora", koja bi trebala da zacementira njegovu reputaciju uticajnog milijardera koji je svoje bogatstvo stvorio sam.

U svemu tome, odeća i lični stil igraju važnu ulogu, i genealogija Trampovog uspona je u filmu centrirana oko te teme Jedna od ključnih scena dešava se upravo u krojačkom salonu. U toj otmenoj radnji advokat Cohn ratoborni, dominantni predstavnik njujorškog sudskog sistema, pokazuje svom mladom štićeniku kako treba da se oblači, ako želi da se uklopi u izuzetno zahtevno njujorško visoko društvo.

Nathan Laine/Bloomberg

 

Scena se odvija na početku filma, dok Cohn pomaže Trumpu da dobije poresku olakšicu za zgradu. Tada počinje da podučava ambicioznog i gladnog moći Trampa, a jedna od njegovih najvažnijih lekcija je: stil često može nadmašiti suštinu.

"Izgleda skupo," kaže Cohn dok krojač oblači odelo. "Uzećemo ga." Kada Tramp kaže da ne može da priušti tako skupo odelo, Cohn mu vraća novac od advokatskog honorara, učvršćujući time njihovu bliskost "Ako izgledaš kao milion dolara, onda i ja izgledam kao milion dolara," kaže advokat.

Za stilski opis razvojnog puta od konfekcijskog izgleda momka iz prigradskog dela Flushinga do tog savršeno skrojenog tamnoplavog odela zaslužna je  glavna kostimografkinja filma, Laura Montgomery. Ona u tekstu za Bloomberg kaže da je to doba imalo mnoga nepisana pravila o tome kako muškarci treba da se oblače. "Nije bilo mnogo slobode u stilu," kaže kostimografkinja koja je uradila kostime za "Suicide Squad" i osvojila Emi nagradu za rad na "What We Do in the Shadows". "Mladi muškarci su nosili konfekcijska odela od J. Crew do Brooks Brothersa do čuvenih italijanskih brendova "Canali" i "Brioni". Kako su postajali uspešniji i bogatiji, odela su im postajala sve skuplja."

"Brioni" se i pominje u toj sceni, a i ostaje Trampov favorit. Keringov brend, luksuzna krojačka linija iz Rima, poznata je ne samo po visokokvalitetnim krojevima, već i po tome što je prvi brend koji je organizovao mušku modnu reviju, i u jednom periodu, po smelom izboru boja. Osnovan 1945. godine, i dalje je jedan od cenjenih, klasičnih izbora, a njihova odela po meri posebno su hvaljena kao vrhunac muške elegancije.

Međutim, odelo korišćeno u filmu nije bilo "Brioni". "Zapravo je po meri rađeno odelo koje smo napravili za film," kaže Montgomery. "Ali predstavlja taj nivo kvaliteta. To je brend koji ljudi nose kada postignu određeni nivo uspeha i odelo signalizira upravo to."

Za Montgomery, autentičnost perioda bila je ključna, što je značilo da nema stereotipnih detalja: nema pruga, kontrastnih kragni, naramenica ili Armanijevih odela prikazanih u filmovima poput "Wall Street" (1987) i "American Psycho" (snimljen 2000, ali sa radnjom smeštenom 1987.).

Pripremajući se za rad na filmu kaže da je gledala porodične fotografije, kako bi dobila precizniju ideju o tome šta su muškarci nosili. Ovo istraživanje inspirisalo je 20 odela za lik Trumpa i oko 10 za Cohna, od kojih su neka napravljena, a neka iznajmljena. Na kraju, kaže ona, "ovde je reč o kragnama i strukturi odela."

Benjamin Girette/Bloomberg

 

Odeća, međutim, suptilno komunicira promene sudbina oba glavna lika. "Imaju svoju vlastitu razvojnu liniju," kaže Montgomery. "Za Donalda, kada film počinje sedamdesetih, on nema dobar osećaj za stil. Ljudi komentarišu njegova jeftina odela." U ranijim scenama, Trumpova odela često izgledaju nekako iznošeno i čudnih su boja. "Ali kako zarađuje više novca i kako ga Roy podučava, njegov stil postaje sofisticiraniji."

Cohn, s druge strane, ima silaznu putanju. Kada ga upoznajemo u filmu, na vrhuncu je svoje profesionalne karijere i statusa u društvu, nosi upadljive outfite, uglavnom u svetlijim nijansama. "Nikada nije u crnom. Uvek je u vrlo svetloj, neutralnoj paleti—bež, svetloplavo, pistaćo zeleno."

Cohn je bio veoma iznijansirana ličnost, sa jedne strane konzervativni moćnik sa seksualnošću koje je bila svojevrsna javna tajna. Takođe je voleo teatralne stilske trenutke, od sastanaka koje je vodio iz svog doma obučen u ekscentrični, svileni ogrtač do bundi od skupocenog krzna koje su delovale donekle feminizirano.

"On je, po meni, najzanimljiviji lik, zbog svih kontradikcija," kaže Montgomery. "Bio je neko ko je na neki način vrlo zatvoren, negirao je da je homoseksalac, da ima AIDS, ali je takođe živeo vrlo ekstravagantnim životom i nije se činilo da taj momenat skriva od bliske okoline. Postoje fotografije gde vodi poslovne sastanke u  svilenom ogrtaču koji je jedino prikladan za budoar i intimne odnose."

Ipak, pred kraj filma, njegova moć je u padu, kako u fizičkom smislu, tako i po statusu. Montgomery je to dočarala koristeći veće komade odeće. Ali možda je najindikativniji trenutak na kraju, kada Trump, čiji uticaj u svetu nekretnina i društvu počinje vrtoglavo da raste, gleda iz svoje kancelarije u Midtaunu ka gradskim neboderima sa noseći crvenu kravatu. Montgomery, nakon opsežnog istraživanja različitih boja i modela kravata, odlučila se za crvenu boju za kraj kao vizuelnu predikciju njegovog uspeha. "Crvena kravata," kaže ona. "Sačuvali smo je za sam kraj."

Do dana kada će se u SAD održati, po mnogima, do sada najkontraverzniji izbori za predsednika, ostalo je još malo vremena. Koliko će film "Pripravnik" koji je i pored ogromnih napora pravnog tima Donalda Trumpa, da zabrani njegovo prikazivanje i najavljene lične tužbe predsedničkog kandidata, zbog eksplicitne scene seksualno nasilničkog konteksta između njegove pokojne prve supruge Ivane i njega, uticati na javno mnjenje i njihove glasove, saznaćemo vrlo brzo!

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar