Imate li hrabrosti da promenite način na koji donosite odluke?

Zašto nekada gubite u raspravi sa ljudima koji znaju mnogo manje od vas? Zašto možete prepoznati nekog, ali se ne možete setiti imena osobe niti konteksta?

Neuronaučnik Dean Burnett kaže: "Kriv je idiot mozak". U svom delu "The Idiot Brain: A Neuroscientist Explains What Your Head is Really Up To" dugogodišnji kolumnista "The Guardiana" vodi nas kroz tajanstvenu i zagonetnu sivu (i belu) masu. Tokom ovog putovanja objašnjava nesavršenosti mozga i kako one utiču na ono što govorimo, radimo i doživljavamo. Knjiga je vešto istražena i zabavno napisana, namenjena svima koji su se zapitali zašto im nekada izgleda da mozak sabotira njihov život i šta se zapravo dešava.

Stanislas Dehaene, kognitivni neuropsiholog i profesor na Collège de France, u svom delu iz 2020. "How We Learn: Why Brains Learn Better Than Any Machine... for Now" zastupa pak suprotno mišljenje kada je u pitanju mozak. On preispituje dokaze koji pokazuju da se bebe rađaju s evolutivno programiranim znanjem o, na primer, kontinuitetu vremena i prostora. Takođe, smatra da učenje (recimo, jezika) počinje još u majčinoj utrobi.

Ipak, on ne poriče da razvoj mozga zavisi i od iskustva. Dehaene raspravlja o "osetljivim periodima", odnosno vremenskim intervalima kada su određene oblasti mozga posebno "plastične". Takođe pokazuje da nikada ne postoji potpuna genetska predispozicija te da iskustvo i učenje mogu značajno promeniti mozak. Dehaene otkriva kako naš mozak uči najbolje, naglašavajući važnost iskustva i aktivnog angažovanja.

Kako se izboriti za svoje ideje?

Koncept samopouzdanja i oslanjanja na sopstvene resurse prisutna je još kod Ralpha Waldoa Emersona u njegovom eseju "Self Resilience" iz 1841. godine, koji mnogi smatraju najboljim štivom i pretečom moderne literature o samopomoći.

Emerson u ovom delu koje je dostupno i na internetu u PDF formatu, naglašava važnost lične autonomije i unutrašnje snage. Filozof je verovao da su dva najbolja izvora obrazovanja priroda i akcija - sticanje neposrednih opažanja o svom okruženju i učenje kroz lična iskustva.

Ova ideja podstiče pojedince da traže znanje i mudrost kroz direktno angažovanje umesto da se oslanjaju na spoljašnje izvore, uključujući i druge ljude. Delo pruža filozofski okvir za razvijanje hrabrosti i preuzimanje odgovornosti za svoje odluke, čak i kada su one nepopularne u očima drugih.

Na tragu slične ideje je delo "Courage to be Disliked", u kojoj nas autori Ichiro Kishimi i Fumitake Koga vode kroz put ka uspehu zasnovan na adlerovskoj psihologiji čije su ideje izražene kroz dijalog između filozofa i mladića.

Koga, koji je napisao brojne radove o poslovanju te raznim drugim temama i često je putovao u Kjoto kako bi razgovarao sa psihologom Ichirom Kishimijem, gde je dobio uvid u samu srž adlerovske psihologije. Delo koje je napisano u stilu dijaloga po antičkoj grčkoj tradiciji naglašava da su svi problemi, zapravo, problemi u međuljudskim odnosima i da svako od nas može imati potpunu kontrolu nad svojim životom, nezavisno od tereta prošlosti i očekivanja drugih ljudi.

 

Depositphotos

 

Kako razumeti sebe čak i pod pritiskom?

U duhu ovog poziva na bolje razumevanje dinamike ljudskog ponašanja, ali i sopstvenog bića jeste i delo dr Sare Kuburić, omiljene psihoterapeutkinje milenijalaca. Njena nova knjiga "It's On Me: Embrace Hard Truths, Discover Your Self and Change Your Life" koja je rasprodata u većini država sveta, ali dostupna i kao "kindle" izdanje na Amazonu, poručuje sledeće: "Prihvatite teške istine, otkrijte sebe i promenite svoj život".

Egzistencijalna psihoterapeutkinja koja je rođena u Jugoslaviji (tačnije u BIH), a odrastala u Kanadi, sebe opisuje kao digitalnog nomada, jer je osam poslednjih godina živela u Evropi, na Bliskom istoku, u severnoj Africi, pre nego što se nastanila u Australiji. Studirala je na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču pod nadzorom Alfreda Lengla - osnivača egzistencijalne analize.

Autorka čiji Instagram nalog millennial therapist ima 1,7 miliona sledbenika kreirala je vodič za identifikaciju "gubitka sopstva" - tog osećaja otuđenosti ili nepovezanosti sa svojim pravim Ja. Ona ohrabruje čitaoca da preuzme vlasništvo nad svojim Ja i prihvati odgovornost za način na koji živi.

Kroz samorefleksiju, prihvatanje i otkrivanje, Kuburić nas vodi ka dokazima da možemo:

• doživeti emocije bez osećaja preplavljenosti njima;

• uspostaviti zdravu vezu sa svojim telom;

• postaviti granice kako bismo definisali sebe i izlečili naše odnose;

• osloboditi se fizičkog i mentalnog nereda kako bismo stvorili prostor za istinsko napredovanje;

• pronaći smisao i svrhu u naizgled besmislenom svetu

 

 

Međutim, za takvu vrstu bavljenja sobom nedostatak vremena jedna je od najčešće navođenih prepreka. Za biznis lidere i preduzetnike koji se se suočavaju sa konstantnim pritiskom, autor Haemin Sunim nudi podsetnik na važnost usporavanja.

Njegovo delo "The Things You Can See Only When You Slow Down" naglašava kako usporavanje i refleksija mogu dovesti do boljih poslovnih rezultata i kvalitetnijeg donošenja odluka. U ovom vodiču za svesnost, budistički monah i učitelj zen meditacije, rodom iz Koreje, a školovan u SAD, nudi savete o svemu: od suočavanja sa neuspesima do odmora i odnosa, kroz jednostavne poruke koje se direktno odnose na anksioznost.