Kako je Springsteen pokazao privatnom kapitalu ko je gazda

Fanovi Bon Jovija su verovatno bili zapanjeni kada su videli gitaristu heroja Richija Samboru obučenog kao ogromni pečeni krompir u TV emisiji "The Masked Singer" u februaru, kako hrabro izvodi hitove Fleetwood Maca i The Pretendersa.

Međutim, investicioni fond Hipgnosis Songs Fund Ltd. bio je oduševljen. Vlasnik prava na Samborine hitove i neke od pesama koje je izveo, zarađuje štimujući muzičke nastupe na televiziji u nameri da tako stvori novo interesovanje za stare melodije. To, zajedno sa rastom platformi za strimovanje poput Spotify Technology SA, objašnjava zašto je Hipgnosis između 2018. i 2021. godine uložio dve milijarde dolara u muzičke kataloge od Neila Younga do Chrissie Hynde, tvrdeći da su pesme "vredne kao zlato ili nafta". Ali nisu bili usamljeni: Blackstone Inc., KKR & Co., BlackRock Inc. i drugi finansijeri takođe su pomogli u finansiranju megakupovina prava na hitove Brucea Springsteena i Boba Dilana, recimo.

Ali vremena se menjaju, i to ne nabolje. Hipgnosis trguje sa ogromnim popustom od 50 odsto u odnosu na neto vrednost imovine nakon što su ovog meseca otkazali isplatu dividende; suočavaju se sa oštrim kritikama akcionara zbog pokušaja podizanja cene svojih akcija prodajom imovine od 440 miliona dolara sestrinskom fondu u vlasništvu Blackstonea. Konkurent, Round Hill Music Royalty Fund Ltd., nalazi se u boljoj poziciji, trgujući sa popustom od 10 odsto nakon ponude za preuzimanje od strane Concorda, podržane novim finansiranjem od strane Apolla. Privatni kapital izgleda da može da preuzme muzička prava, mada tek nakon što su Springstin i mnogi njegovi vršnjaci pokazali finansijskim svetovima ko je šef tako što su postigli tržišni maksimum za cenu svojih dela.

Bloomberg

Kako smo se ovde našli? Velika slika je da su prava na muziku trgovana više kao komercijalna imovina nego kao nafta ili zlato, kao što pokazuje grafikon iznad: u vreme lakog novca, vrednost je rasla, a padala u lošim periodima uporedo sa porastom kamatnih stopa. Porast kamatnih stopa posle pandemije smanjio je vrednost nelikvidne imovine poput muzike jer investitori traže veći prinos kako bi nadoknadili dodatni rizik. Prema sopstvenom godišnjem izveštaju Hipgnosisa, teorijski rast diskontne stope od 0,5 odsto rezultuje značajnim padom od 222 miliona dolara vrednosti njihovog kataloga od 2,8 milijardi dolara. Citrin Cooperman, koji je odgovoran za procenu portfolija, zadržao je diskontnu stopu na istom nivou ove godine, ali to nije utešilo investitore.

Problemi idu dalje od ekonomskog okruženja. Izgleda da su muzički tokovi novca bili manje pouzdani nego što se očekivalo. Neto prihod Hipgnosisa je opao za 12,5 odsto, a gubici su se proširili u periodu zaključno sa martom 2023. godine; ukidanje dividendi odražava preterano optimistična očekivanja isplate tantijema i potrebu da se dug drži pod kontrolom. Činjenica da je Hipgnosis precenio isplate tantijema u vezi sa odlukom SAD o autorskim pravima za skoro 12 miliona dolara - promovišući takve isplate kao one koje "direktno" vode ka većem prihodu - sugeriše da izvlačenje novca iz strimovanja nije tako jednostavno kao pratiti predvidljive emotivne veze potrošača sa božićnim ili pesmama iz detinjstva.

Potrošnja muzike prati određene obrasce, ali nisu sva prava jednaka - i nisu sva vredna 20 puta više od neto prihoda od objavljivanja (duplo više od nivoa iz 2013. godine). Izdavačka prava prikrivaju deobu plena u procentima između tekstopisaca, dok su prava na snimanje takođe podeljena između izvođača i producenata. Neka prava mogu biti pasivno pravo na primanje uplate, što je u teoriji u redu, ali vas neće nužno staviti u privilegovan položaj kada reklamna kampanja John Lewisa traži pesmu sedmocifrenog iznosa. To je ono što izaziva glavobolju, podsećajući na specifične investicije poput poštanskih maraka i vina. Ipak, poput Adama Naymana iz WeWorka, harizmatični vođa Hipgnosisa, Merck Mercuriadis, sklon je da potceni rizik - i poput drugih koji su se proslavili samo jednom pesmom, pokazuje znake prevelikog samopouzdanja i umanjivanja uloge sreće.

Bloomberg

Šta sledi? Investitori su opravdano besni i spremni su da se suprotstave predloženom sporazumu Hipgnosisa, a možda čak i da uskoro glasaju za konačno gašenje kompanije. Ipak, indikacije mogu biti prilično dobre za vrstu investitora koji može rukovati nelikvidnim, loše vrednovanom imovinom - privatnim kapitalom. Hipgnosisu je isteklo vreme da dokaže da njegov model na berzi funkcioniše, i sada mora da pokaže da može da primeni realnu vrednost svog kataloga i proda ga najboljem ponuđaču - čak i ono dobro što zadržava. Povratak zdravijim vrednostima i nekoj vrsti konsolidacije industrije verovatniji je od samouništenja muzičkog izdavaštva muzike, koje je preživelo razne cikluse procvata, ali i krize i udara.

Ipak, problem je u tome da čak i za krupnije finansijere, iscediti više vrednosti iz pesama nosi mnogo nepoznatih faktora u budućnosti. "Postoji visoki rizik od klađenja na pogrešne metrike", upozorila je konsultantska kuća MIDiA Research prošle godine. Rast strimovanja muzike usporava, iako optimistične prognoze očekuju da će se prihod od muzike udvostručiti do 2030. godine. Generativna veštačka inteligencija može povećati vrednost tantijema stvaranjem novih prava ili ih uništiti stvaranjem muzike koja je bolja od originalne. Čudne navike koje razvijamo na društvenim mrežama znače da sam više vremena proveo na YouTubeu slušajući rok zvezde kako govore o svojoj muzici nego što sam ih slušao na Spotifyju. Možda nisam usamljen.

Dakle, kapa dole za Brucea Springsteena koji je prodao na vrhuncu - i srećno novim šefovima autorskih prava muzike koji aplaudiraju sledećem nastupu pečenog krompira.