Nacionalna galerija portreta UK sija posle renoviranja od 44 mil. funti

Nacionalna galerija portreta u Londonu godinama je čeznula za renoviranjem. 

"Bilo je pretrpano, galerije su izgledale neuredno i neprijatno, nismo imali dovoljno prostora da pokažemo savremenu kolekciju, a kamoli kolekciju fotografija, a celo mesto je izgledalo prilično otrcano", kaže Alison Smith, glavni kustos Nacionalne galerije portreta. 

Sada, nakon trogodišnjeg građevinskog projekta od 41,3 miliona funti (52,7 miliona dolara) i još 2,7 miliona funti potrošeno na obližnji kiosk za prodaju karata, te greške su, zajedno sa mnogim drugim, ispravljene. "Želeli smo da unesemo koherentnost u kolekciju", kaže Smit, "i učinimo prostor lepim, ali i zanimljivim, kako bi ljudi redovno dolazili". 

Zgrada 

Izgrađena 1896. godine, struktura je konfigurisana "na komade", kaže Smit. "Neki delovi su renovirani, neki ne, tako da je razmišljanje iza projekta renoviranja bilo da vratimo incijalni izgled zgrade sa današnjom publikom kao posetiocima."

Kada posetioci budu dočekani ponovo, ulaziće kroz novi ulaz koji je napravljen na severnoj strani zgrade. "Ranije su ulazili malim, skučenim ulazom, poput tunela. Sada imamo veliki ulazni hol ispunjen prirodnim svetlom", kaže Smit. Novi ulaz je nastao tako što su tri prozora pretvorena u vrata koja vode u ulazni hol galerije. 

Renoviranje je povećalo javni prostor za petinu, mnogo je prostora dobijeno u novom "Weston Wingu", čime je kancelarijski prostor istočnog dela pretvoren u galerijski u kojem će biti izložena savremena kolekcija. Renoviranjem je omogućeno postojanje novog centra za učenje u prostoru koji je nekada bio svetlarnik. 

Projekat izgradnje je takođe uključivao novi izgled mnogih galerija koje su bile neupečatljive i mračne. "Želeli smo raznovrsno iskustvo", kaže Smith. "Govorila sam o koherentnosti, ali različite kolekcije imaju drugačiji, karakterističan izgled."

Na gornjem spratu galerije, koji prikazuje britanske portrete od oko 1300. do 1850. godine, "hteli smo nešto bogato i raskošno, nešto što odgovara stilu portreta", nastavlja ona. Zidovi su u upadljivim bojama. "Prelazite sa plave na narandžastu, sa zelene na crvenu, to je veoma dramatično, ali je urađeno i da odgovara temama originalnih galerija. Plava je za kraljevske porodice", objašnjava ona, "narandžasta je za industrijsku revoluciju (koja asocira na peći i parne mašine), zelena je za romantičare (životna sredina i priroda), a tamnocrvena je za portret društva".

"Boje su odabrane u odnosu na portrete da im budu odgovarajuća pozadina", kaže Smith. 

U novootvorenom Weston Wingu nalaze se radovi Thomasa Struta (levo), Toyina Ojih Odutole (u sredini) i Davida Hockneya. Fotograf: Carlotta Cardana/Bloomberg 

Čak i na drugom spratu, koji istražuje portrete od 1850. do 2000. godine, i u savremenim galerijama "Weston Winga" na prvom spratu, kaže Smith, bela je izbegnuta. Ipak, "boje su prigušenije da bi korspondirale sa modernističkom estetikom", objašnjava ona. 

Zbirka 

Renoviranje je izazvalo ponovnu procenu prezentacije stalne postavke Nacionalne galerije portreta. "Ranije je koncept bio vođen biografijom", kaže Smit. "Sada, svaka soba je kao mini-izložba posvećena određenoj temi." (Ovaj pristup prisutan je u novoosmišljenim galerijama stalnih postavki Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.) "Sobe su i dalje veoma hronološke", nastavlja ona, "ali smo ih više tematizovali, a interpretacija je više usmerena ka tumačenju sveobuhvatne teme koju diktiraju istorija, kultura i društvo".

'Ami-Blue', portret Amy Winehouse autorke Marlen Dumas, izložen je u Weston Wingu. Fotograf: Carlotta Cardana/Bloomberg 

 

Na delima sa dvora Tjudora, na primer, gledamo reformaciju, a zatim ranu kolonizaciju, kaže Smith. Još jedna velika prostorija govori o tome kako su se različite nacije okupile u Velikoj Britaniji. Tu su i sobe o kolonizaciji, radikalima i reformama, Prvom i Drugom svetskom ratu i Britanskoj imperiji. "Portreti su odabrani da zaista istaknu određenu temu i da je adresiraju na različite načine", kaže Smith. 

U renoviranom zdanju izloženo je više od 1.100 portreta, a nekih 48 odsto u galerijama 20. i 21. veka biće portreti žena (pre zatvaranja radi renoviranja to je bilo 35 odsto), a 11 odsto svih izloženih radova biće portreti britanskih etničkih manjina, koji su bili zastupljene sa samo tri odsto pre zatvaranja. 

Nacionalna galerija portreta prikazuje seriju novih savremenih dela urađenih po narudžbi, uključujući portrete pisca Zadie Smith, autora Toyin Ojih Odutola i bivšeg direktora Tate Modern galerije Nicholasa Serote koji potpisuje Steve McQueen. Pored toga, naglašeno je prisustvo fotografije: pre zatvaranja, samo četiri odsto izloženih radova bile su fotografije. Sada je taj broj skočio na 29 odsto i uključuje sve, od ranih dagerotipija do dela savremenog fotografa Wolfganga Tilmansa. 

"Želimo da ljudi vide odnose između portreta i istorije", kaže Smith. "I želimo da publika bude svesna da postoji više od jednog narativa britanske istorije. Pored monarha i muškaraca u perikama, želimo da vide i neke drugačije priče."

Četiri sprata galerije su "užasno mnogo sadržaja za jednu posetu", kaže Smith. Ona preporučuje da dođete, "da istražite jedan deo kolekcije, a zatim odete na piće u bar ili na obrok u restoran, ili pak istražite knjižaru". Ima toliko toga u ponudi, Smith zaključuje da će to postati "jedna od destinacija koju morate videti u Londonu”.