Kad je superjahta "Amadea", vredna 325 miliona dolara, koja je povezana s ruskim milijarderom Sulejmanom Kerimovim, uplovila na Fidži u aprilu, kapetan je možda zaključio da je pronašao sigurno utočište.
Opuštena ostrvska država južnog Pacifika nije se pridružila globalnim sankcijama Rusiji i mnogim bogatim pristalicama predsednika Vladimira Putina, a pre samo nekoliko nedelja bila je uzdržana od rezolucije Ujedinjenih nacija koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
Ipak, nedelju dana nakon što je "Amadea" stigla, vlasti Fidžija zadržale su luksuznu jahtu na zahtev američke vlade, koja je tvrdila da je Kerimov, koji je kažnjen zbog svojih veza s Putinom, stvarni vlasnik broda. SAD je na kraju dobio niz pravnih sporova i zaplenio plovilo, otplovivši ga u Honolulu prošle nedelje.
Ovaj slučaj pokazuje kako ruskim tajkunima ponestaje mesta za parkiranje svojih plutajućih plovila, četiri meseca nakon početka rata u Ukrajini. SAD i Evropa traže njihove superjahte, vile i drugu imovinu zbog veza s Putinom. SAD, zemlje EU i voljni saveznici, poput Fidžija, već su zaplenili više od desetak brodova vrednih više od 2,25 milijardi dolara.
Nakon što je "Amadea" prvi put zaplenjena, zamenica američkog državnog tužioca Lisa O. Monaco izdala je upozorenje ruskim tajkunima, rekavši da je Ministarstvo pravosuđa "imalo oči na svakoj jahti kupljenoj prljavim novcem".
"Trebalo bi da ova zaplena kaže svakom korumpiranom ruskom oligarhu da se ne može sakriti – čak ni u najudaljenijem delu sveta", rekla je.
U strahu od zaplene njihovih jahti, vlasnici su ih poslali na mali broj lokacija koje se još uvek smatraju prijateljskim, dopuštajući plovilima da pristaju ili da se motaju okolo, uključujući Dubai u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Tursku i Maldive, navodi Spire Global, kompanija za podatke i analizu koja koristi satelitsku tehnologiju za praćenje pomorskih aktivnosti.
Ipak, može biti izazovno predvideti kako bi zemlje mogle reagovati na rusku megajahtu u njihovim vodama, kao što je slučaj "Amadea", ili kako bi vlade mogle promeniti svoj pristup sankcijama političkim pritiskom ili promenom administracije.
Kako se rat u Ukrajini odugovlači, moglo bi se angažovati više takozvanih neutralnih zemalja koje nisu uvele sankcije da pomognu u zaplenama, rekla je Elizabeth Mendenhall, docent pomorskih poslova i političkih nauka na Univerzitetu Rhode Island.
"Pomorsko pravo nije ključni faktor u zaplenama", rekla je. "Više se radi o odnosu između SAD-a ili UK-a i zemlje od koje žele dobiti pomoć. Oni mogu da koriste šargarepe i štapove koji se odnose na druga pitanja kako bi naveli države da sarađuju."