.webp){kind=icon}
Pariz je u oktobru dobio krunu za istaknut evropski grad savremene umetnosti, kada je međunarodna grupa veoma bogatih osoba došla na inauguralno izdanje neelegantno nazvanog sajma Paris+ par Art Basel. (Sajam Art Basel je preuzeo mesto FIAC-u, Međunarodnom sajmu savremene umetnosti, koji se nekada održavao u isto vreme na istom mestu, u Grand Palais.) Bogati kolekcionari, kustosi muzeja, novinari i uobičajeni ljubitelji šika, prisustvovali su otvaranju galerija, posećivali su muzeje i najnovije izložbe, koje bi pre samo deset godina možda bile nepoznate.
“Ljudi su nekada razmišljali o Parizu kao o staroj dami, kao da je to bio samo grad muzeja, bez krvi koja teče njegovim venama”, kaže Kamel Mennour, čije se galerije nalaze na četiri lokacije u ovom gradu. “Sada ima puno energije, ljudi i kolekcionara.” Ove godine, Pariz želi da ojača kombinaciju javnih i privatnih savremenih institucija i da proširi sve širu mrežu umetnika koji žive u ovom gradu. “Svi akteri - privatne fondacije, muzeji, galerije i kolekcionari, izuzetno su svesni zlatnog doba u kom živimo”, kaže Mennour. “Ipak, moramo naporno da radimo da bi ljudi nastavili da dolaze u Pariz i da bi ga održali živim.”
Bloomberg
Uspon Pariza se uglavnom vezuje za pad Londona nakon Bregzita, ali većina pripadnika sveta umetnosti kaže da se ne radi o igri nulte sume. Umetničko tržište u Londonu još uvek je stabilno. (Tržište Velike Britanije je treće po veličini iza SAD i Kine, a Francuska je na dalekom četvrtom mestu, saopštila je UBS grupa AG.) Nedavne muzejske izložbe u britanskoj prestonici bile su izuzetne, poput izložbe skulptura i radova pesnikinje Barbarae Chase-Riboud, koja se zatvara ovog meseca, u Serpentinskoj galeriji, kao i retrospektive radova Luciana Freuda u Nacionalnoj galeriji.
Ipak, čini se da je potrebno više. Obnova Pariza se većinski duguje ogromnoj injekciji kapitala njegovih luksuznih barona. Obnova počinje od kuće koju je dizajnirao Jean Nouvel, u sklopu Fondacije "Cartier", koja je otvorena 1994. godine, ali je tek zabeležila pravi početak 2014. godine, kada je Bernard Arnault, predsednik kompanije LVMH Moët Hennessy, koji je sada najbogatiji čovek na svetu, otvorio Fondaciju "Louis Vuitton", zgradu koja podseća na brod, a slična je stilu Franka Gehryija, koja lebdi iznad krošnji Bolonjske šume. Poznata kao FLV, veoma brzo je postavljala vrhunske izložbe, čiji je opseg (kao i budžet) nadmašio onaj od većine javnih institucija.
Nakon otvaranja FLV-a, 2018. godine usledilo je otvaranje Lafayette Anticipations, višespratnog kompleksa savremene umetnosti koje je dizajniralo preduzeće OMA, čiji je vlasnik Rem Koolhaas, a koje je podržao Lafayette Group i njegova porodica zainteresovanih strana Moulins. Tri godine kasnije, François Pinault, osnivač kompanije Kering SA, otvorio je prostor koji je renovirao poznati arhitekta, u bivšoj Bourse de Commerce. Ogromni atrijum pod kupolom koji je obnovio Tadao Ando brzo je postao svetski hram umetnosti.
Francuska vlada u velikoj meri prestiže svoje evropske kolege kada je reč o finansiranju umetnosti. Prošle godine je uložila više od četiri milijarde evra (4,2 milijarde dolara) u kulturu, dok je Nemačka uložila 2,3 milijarde evra. Ukupno, novi privatni muzeji dali su veliki iznos novca umetničkoj sceni u Parizu, sticanjem radova sa malih i velikih galerijskih izložbi. “Svi oni prave izložbe naših umetnika i kupuju naše umetnike”, kaže Alexandar Hertling, suosnivač galerije savremene umetnosti Balice Hertling. On ističe da kustosi i direktori privatnih muzeja “stalno dolaze u galeriju i prate šta se ovde dešava”.
Ova podrška je pomogla galerijama da ojačaju i da se prošire. U poslednjih nekoliko godina, u Parizu se otvorilo skoro dvanaest galerija. I više njih će doći, poput megagalerije Hauser & Wirth, koja planira da se useli u prostor od skoro 798 kvadratnih metara u osmom arondismanu ove godine.
Svi ovi međusobno povezani prostori i institucije doprinose trgovini umetninama u tom gradu. Pariz je proglašen najboljom međunarodnom turističkom destinacijom u 2022. godini, prema izveštaju kompanije Euromonitor International Plc, a njegov umetnički svet sa novim sajmovima i mnoštvom izložbi, jedva čeka da privuče još posetilaca. Prošle godine, Luvr je imao 7,8 miliona posetilaca, što je samo za 19 odsto manje u odnosu na brojeve pre virusa korona.
Prodavci planiraju da ovakvo živahno stanje stvari postane trajno, tako što će Pariz, koji nije jeftin grad, prvenstveno ponovo postati kuća velikih umetnika, a ne samo velike umetnosti. “Mi srdačno pozdravljamo umetnike i pomažemo im da se formiraju”, rekao je Mennour, nakon što je precrtao sa liste subvencionsane stanove i studija, kao deo njihovih napora. “Važno je da smo uvek u centru stvaranja.”
Primećuje se da su se ovi potezi isplatili. “U Parizu umetnička scena sada postaje deo svakodnevice”, kaže Hertling. “Život u Parizu počinje da pruža udobnost umetnicima”, prvi put u decenijama, što zauzvrat muzejima donosi svež materijal, dok se u njegov ekosistem uključuje sve više galerija i kolekcionara. “Sve to, zajedno, daje potpuno novu energiju ovom gradu”, kaže. “To je samo početak.”
