Da li se i detinjstvo pretvara u sadržaj - koliko vredi privatnost deteta u digitalnom dobu?

Setite se ranjivog trenutka iz detinjstva - sahrane vaše bake, prve menstruacije ili smrti voljenog ljubimca. Sada zamislite da kroz tu emocionalnu vožnju prolazite sa kamerom uperenom u vas. A zatim zamislite da vas roditelji traže da ponovo plačete jer prvi put nisu uspeli da snime.

To je realnost za mnoge dečije influensere, čiji se privatni trenuci često postavljaju na internet kako bi ih milijarde stranaca gledale, remiksovale i čuvale za kasnije.

U svojoj novoj knjizi Like, Follow, Subscribe: Influencer Kids and the Cost of a Childhood Online (Gallery Books, april 2026), Fortesa Latifi kritički, ali i saosećajno, analizira lica ispred i iza kamere. Novinarka iz Los Anđelesa, koja je opširno pisala o influenserima, kaže da je knjiga nastala iz višegodišnjeg izveštavanja koje ju je navelo da dublje istraži ovu industriju.

Like, Follow, Subscribe prati evoluciju porodičnog influensinga: od ranog, sirovog perioda prvih mama blogerki početkom 2000-ih, do današnjeg visoko stilizovanog momager modela, u kojem su deca često centralni fokus video-snimaka, fotografija i live strimova. U nekim slučajevima, porodični vlogeri priznaju da njihov sadržaj najbolje prolazi kada prikazuje dete koje je bolesno, povređeno ili na drugi način uznemireno. "Nisam sigurna da smo se u potpunosti suočili sa tim šta to znači", piše Latifi.

Kroz intervjue sa roditeljima, sadašnjim i bivšim dečijim influenserima i psiholozima, Latifi razotkriva ekonomske i društvene pritiske koji guraju porodice u ovu industriju - i koji često otežavaju izlazak iz nje. "Sve je bilo potencijalni sadržaj, i uskoro ništa više nije bilo zabranjeno: ni dete koje povraća, ni plače, ni navikava se na nošu", piše ona o jednoj influenserki, nazvanoj Sam radi zaštite identiteta, čiji je YouTube kanal donosio više od milion dolara godišnje.

Finansijski podsticaji su teški za odbijanje. Jedna bivša mama blogerka koja je postala menadžerka za društvene mreže rekla je Latifi da YouTube kreatori sa deset miliona pratilaca mogu zarađivati od pet do osam miliona dolara godišnje od reklama i sponzorstava. Čak i kreatori sa oko 500.000 pratilaca mogu zarađivati oko 6.000 dolara mesečno samo od oglasa.

U knjizi se takođe opisuje novija i mračnija strana influensinga: decu koju roditelji fizički zlostavljaju i, nakon što se objave na internetu, izloženu predatorskim komentarima, proganjanju ili korišćenju u AI-generisanom materijalu seksualnog zlostavljanja dece.

Latifi je roditeljima sa kojima je razgovarala ukazala na rizike takve izloženosti. Mnogi su priznali opasnosti i preduzeli korake da zaštite decu, poput brisanja fotografija sa društvenih mreža - iako se, kada nešto jednom ode na internet, kontrola nad širenjem uglavnom gubi. Drugi su umanjivali zabrinutost; jedna majka uporedila je to sa mogućnošću da pedofil bude u publici na dečijoj školskoj predstavi.

"Broj roditelja koji dobijaju predatorske i pedofilske poruke i komentare, a to ne menja način na koji se ponašaju onlajn, za mene je bio šokantan", kaže Latifi. "Postoji mnogo stvari koje mogu da razumem i oprostim, ali ovo ne mogu."

Za influensere koji zarađuju: jednoj majci je plaćeno 150.000 dolara za jednu TikTok objavu - sve se svodi na analizu troška i koristi između novog društveno-ekonomskog statusa i privatnosti deteta. "Ne mislim da možete imati obe stvari - platformu zasnovanu na izloženosti vašeg deteta i njegovu privatnost u stvarnom životu", piše Latifi.

Odgovornost naspram podsticaja

Dok roditelji - uglavnom majke - snose najveći deo javnih kritika zbog izlaganja dece potencijalno opasnim situacijama, sve više pažnje usmerava se na multimilijarderske kompanije koje stoje iza platformi i algoritama.

Tehnološka novinarka Taylor Lorenz rekla je Latifi da roditelji ne bi prikazivali decu onlajn da za to nisu podstaknuti. Influenserka Sam je primetila da algoritmi nemaju moral - oni samo nagrađuju ono što zadržava pažnju publike.

Ta napetost otkriva ograničenja politika poput nedavne odluke Australije da ograniči pristup društvenim mrežama za decu mlađu od 16 godina. Takvi zakoni se fokusiraju na to ko može da koristi platforme, ali malo rade na zaštiti dece koja se na njima pojavljuju. Slično tome, novi zakoni u SAD koji treba da zaštite zaradu dečijih influensera oslanjaju se na komplikovane formulacije, dok slabo regulišu radno vreme i uslove. Za razliku od dečijih glumaca, deca influenseri nemaju jasnu granicu između posla i doma.

"Ne bi trebalo da deca influenseri razmišljaju o granici između posla i kuće, jer ne bi ni trebalo da imaju posao", piše Latifi. "Ali ga imaju - i njihovi rasporedi mogu biti iscrpljujući."

Posao ili zabava? | Depositphotos

Latifi smatra da odgovornost za zaštitu dece na kraju leži na roditeljima. Tehnološke kompanije, kaže ona, "misle samo na profit, ne na moral", dodajući: "Ako čekamo da kompanije reaguju, čekaćemo veoma dugo." Isto važi i za brendove koji za jednu Instagram objavu mogu platiti i šestocifrene iznose.

'Ne može se skrenuti pogled'

Kada javnost dobije uvid iza kulisa porodičnih influenser kanala, reakcije mogu biti brze i oštre. Jedna influenserka je slučajno objavila video svojim 500.000 YouTube pratilaca u kojem podučava sina kako da plače zbog potencijalno smrtonosne bolesti psa. "Video je potvrdio najcrnje sumnje ljudi o porodičnim vlogerima: da eksploatišu najranjivije trenutke svoje dece pred kamerama radi pregleda i pratilaca", piše Latifi.

Iako i dalje ima aktivan kanal sa više od 500.000 pretplatnika, Latifi navodi da sada ređe objavljuje i ima znatno manju gledanost.

Drugi porodični vlog, koji vode Myka i James Stauffer, izazvao je veliku reakciju javnosti 2020. godine. Par iz Ohaja je stekao veliku publiku dokumentujući usvajanje deteta sa posebnim potrebama iz Kine, čak tražeći od pratilaca da "doniraju" pet dolara za slagalicu koja bi otkrila prvu fotografiju njihovog sina. Kasnije su objavili da su ga "prebacili" drugoj porodici. "Kritičari su optužili Stauffere da su usvojili Huxleyja zbog sadržaja i da su ga se odrekli kada su se pojavile poteškoće", piše Latifi.

Uprkos kontroverzama koje su poslednjih godina pratile porodični influensing: od razotkrivanja koje je uništilo karijere do visokoprofilnih krivičnih procesa, ova industrija je danas veća i profitabilnija nego ikada. Globalno tržište influensera trebalo je da dostigne 32,5 milijardi dolara u 2025, prema Statisti, dok brendovi sve više ulažu u marketing preko kreatora sadržaja. Prva generacija dece koja su odrasla na internetu sada ima svoju decu, a porodični biznis ulazi u novu eru.

Ali Like, Follow, Subscribe nije samo osuda roditelja influensera. Latifi takođe istražuje ekonomsku slobodu koju influensing može da donese, posebno za majke tinejdžera i žene koje bi inače teško zarađivale van kuće. Ona se plaši da ekonomska nesigurnost i pogoršanje troškova života mogu "stvoriti pritisak da sadržaj postane sve šokantniji i ekstremniji".

"Naš ekonomski sistem je zakazao ako neki od najranjivijih među nama (tj. roditelji tinejdžera) moraju da uđu u viralnu lutriju u nadi da će moći da izdržavaju svoje porodice", piše ona.

U zaključku knjige, Latifi upozorava da ne treba sve roditelje koji monetizuju živote svoje dece posmatrati kao negativce. Neka deca iskreno uživaju u pojavljivanju pred kamerom; druga su zapostavljena u potrazi za viralnošću.

Kao mlada majka, Latifi razmišlja o tome kako je istraživanje ove knjige oblikovalo njen pogled na roditeljstvo. "Novac je vrtoglav; slava je opojna; mogućnost ekonomske slobode je zastrašujuće privlačna", piše ona. "Znam sve to. Ipak, nikada - nikada, ni na trenutak - ne bih napravila takav izbor."