Moja borba sa menopauzom počela je u sali za boks

Za žene trening snage posle 50. godine znači jako naporno vežbanje, bolne zglobove i učenje kako da se izborimo za svoje mesto u muškom okruženju.

Mladić koji radi u teretani je seo naspram mene za mali sto u uglu teretane i nagnuo se ka meni, kao da smo stari prijatelji, poverenici. "Reci mi", šapnuo je, "kako se osećaš?"

Nisam bila sigurna na šta misli ovaj mladi čovek zaposleni u teretani. Upravo sam završila kratak probni trening sa Muay Thai instruktorom, da odlučim da li želim da se upišem. Bile smo u klimatizovanom prostoru u Singapuru i nisam se ni oznojila. "Osećam se… okej", odgovorila sam nesigurno.

"Ne, ne", rekao je, "kako je raditi ovo u tvojim godinama? Znaš, da li se umaraš? Da li boli?" Trgla sam se. Nastavio je: "Znaš seriju The Rookie ("Novajlija"), je l’ tako?"

Nisam znala, ali sada znam. Nakon što sam ga saslušala dok mi je nudio skupu mesečnu članarinu, ubacila sam bokserske rukavice u ranac, izašla i sakrila se iza ugla dok sam guglala o seriji koja je o muškarcu u srednjim četrdesetim koji postaje najstariji regrut u policiji Los Anđelesa.

Momak je bio samo radoznao, ali ta radoznalost me je pogodila. Bila je to samo jedna u nizu situacija tokom poslednje decenije od čudnih do neprijatnih, dok sam pokušavala da ostanem jaka i u formi kroz perimenopauzu i menopauzu: boreći se sa bolnim kolenima, kukovima, gojenjem, umorom, mentalnom maglom, anksioznošću i sve prisutnijim osećajem starenja.

Kada je moja majka prolazila kroz menopauzu, o tome se govorilo tiho, jedva se pominjalo. Voleli smo je, ali bila je uglavnom sama u nečemu što nismo razumeli. Danas je situacija drugačija: menopauza se više ne skriva, možemo da pričamo o tome sa lekarima, poslodavcima, porodicom i prijateljima.

Sada znamo da menopauza donosi različite simptome, da počinje u različitim godinama i da svaka žena prolazi kroz nju drugačije. Ipak, jedno je jasno - fizička aktivnost je izuzetno važna za žene posle 40. godine, posebno za one koje ranije nisu bile aktivne.

Iako još postoje rupe u istraživanjima, studije jasno pokazuju da su trening snage i otpora ključni za očuvanje mišića, gustine kostiju i ravnoteže. Neki stručnjaci čak tvrde da je trening snage važniji od kardio treninga kako žene stare.

Moja odluka da uđem u svet tegova, boksa i Muay Thaija poklopila se sa tim saznanjima. Godinama sam trčala, ali su kolena i kukovi počeli da bole, a ravnoteža više nije bila ista. U isto vreme, industrija vezana za menopauzu je naglo napredovala - procenjuje se da će vredeti više od 24 milijarde dolara do 2030. godine.

Mediji i društvene mreže puni su saveta, ali i proizvoda koji obećavaju čuda. Dobra strana je što znamo da nismo same. Loša strana je osećaj pritiska da stalno moramo nešto da radimo i popravljamo.

Danas se od nas ne samo očekuje, već se i insistira: diži tegove, treniraj boks, radi HIIT, jogu, pilates, ulazi u ledene kupke… U toj "meno-maglici" sam se potpuno bacila na treninge prvo u Singapuru, zatim u Londonu, pa opet u Singapuru.

Bilo je nagrađujuće, ali i zastrašujuće i često usamljeno.

 

Rekli su "muški prostor" — ona je čula "izazov prihvaćen"! | Depositphotos

Posebno kada uđeš u prostor koji je tradicionalno muški. Znati da treba da treniraš i zaista to raditi nije isto. Vrlo brzo sam izašla iz zone komfora. 

Moje putovanje počelo je 2016. u ranim četrdesetim. Mesecima sam prolazila pored Muay Thai teretane dok nisam skupila hrabrost da uđem. Svi su bili mladi, fit, kul. Povela sam ćerku kao "zaštitu". Ona je odustala posle šest meseci. Ja nisam.

Bezbroj puta sam bila jedina žena u grupi. Često poslednja koju neko želi za partnera. Isto je kao u školi, čekaš da te neko izabere, nadaš se da nećeš biti poslednja. Često sam završavala sama, trenirajući na vreći.

U Londonu sam probala više teretana. U jednoj su me odmah izgrdili jer sam prešla preko strunjače u patikama. U drugoj niko nije hteo da trenira sa mnom. Otišla sam.

U trećoj sam upoznala trenera koji me je uputio najboljim borcima i tu sam ostala.

Godinama sam nailazila na razne tipove ljudi: onog koji sve objašnjava, onog koji nestane kada treba raditi u paru, onog koji "dokazuje ravnopravnost" udarajući previše jako…

Ali bilo je i onih drugih dobrih, koji podržavaju.

Pitali su me zašto ne idem u ženske teretane. Istina je nema ih mnogo blizu mene. A iskreno, uživam i u treniranju sa muškarcima. Naučila sam mnogo.

I možda najvažnije - prestajem da imam osećaj da moram stalno da se dokazujem.

Slomila sam stopalo prošle godine na treningu. Ipak, sada u ranim pedesetim, postala sam pomalo opasna.

Refleksi su mi bolji nego u dvadesetim. Koordinacija takođe. Negde ispod svega toga krije se snaga koju ranije nisam imala.

Vratila sam se u Singapur pre nekoliko meseci i konačno našla dobru teretanu. Mala je, jednostavna, ali sa odličnim trenerima koji ispravljaju i muškarce kada greše, a ne samo mene. Na kraju svakog treninga svi se pozdravljamo udarcem pesnice.

Možda zvuči jednostavno, ali znači jedno: svi zaslužujemo da budemo tu!