Privatni klubovi menjaju svet, region tek hvata korak

Diskretan ulaz bez natpisa, recepcija koja više liči na dnevni boravak nego na poslovni prostor i atmosfera u kojoj se podjednako razgovara o poslu koliko i o planovima za odmor - tako otprilike izgledaju moderni privatni klubovi širom sveta. Nekada simbol stare aristokratije i zatvorenih društvenih krugova, ova mesta danas doživljavaju novu popularnost, ali u bitno drugačijem obliku nego ranije.

Od aristokratskih salona do kreativnih zajednica

Kako navodi međunarodna konsultantska kompanija Knight Frank, u poslednje četiri godine u svetskim metropolama otvoreno je više privatnih klubova nego tokom prethodne tri decenije, što jasno pokazuje razmere novog talasa interesovanja za ovakve društvene prostore. Privatni klubovi oduvek su imali značajnu ulogu u društvenom i poslovnom životu velikih gradova, naročito u SAD i Velikoj Britaniji, gde su još u 19. veku predstavljali mesta susreta poslovnih i društvenih elita.

Enterijer poznatog Arts Club u Londonu | Arts Club

Članstvo je tada bilo uslovljeno reputacijom, porodičnim vezama ili profesionalnim dostignućima, a ulazak u njih značio je pristup mreži kontakata koja je često bila presudna za poslovni uspeh. S vremenom su, međutim, mnogi izgubili deo svoje privlačnosti. Kako su njihove članove činile sve starije generacije, interesovanje je opadalo, pa su pojedina mesta zatvarana zbog pada broja članova.

Važan trenutak u promeni percepcije dogodio se početkom 21. veka, kada je poznati londonski klub "Soho House" otvorio svoju lokaciju u njujorškoj četvrti Meatpacking district i ponudio potpuno drugačiji model članstva. Umesto rigidnih pravila, novi koncept stavio je akcenat na zajednicu i iskustvo čime je otvoren put globalnom širenju.

Soho fashion districu u Njujorku | Depositphotos

Ipak, prema pisanju Bloomberga, pandemija je bila ta koja je, promenivši dinamiku urbanog života, snažno uticala na razvoj ovakvih vidova okupljanja. Nakon godina izolacije, intenzivne digitalizacije i rada na daljinu, potreba za zajednicama i direktnim kontaktima postala je izraženija nego ranije. Tako se pojavio talas membership klubova koji su nudili ambijent u kojem se gradio osećaj pripadnosti, ali i sigurnosti, dva faktora koja su posebno dobila na značaju i koja se često navode kao ključni razlozi za rast njihove popularnosti. Sve vidljivija prisutnost ovakvih prostora se povezuje i sa preopterećenošću javnih mesta u velikim gradovima. Restorani, kafići i coworking prostori sve su bučniji i prenatrpaniji, pa je članstvo u privatnim klubovima postao način da se obezbedi mirnije okruženje koje omogućava fokus, diskreciju i kvalitetnije društvene interakcije.

Sportski klubovi i kuresvi dugo su važili za ključna mesta za povezivanje | Depositphotos

 

Zone između posla i doma

Kako su privatni klubovi postajali sve dostupniji u različitim cenovnim kategorijama, menjala se i njihova društvena uloga. Iako pojedini i dalje imaju liste čekanja i stroge kriterijume, mnogi su počeli da nude fleksibilnije modele učlanjenja pokušavajući da privuku mlađu i profesionalno raznoliku publiku. Članstvo se tako sve češće zasniva na  interesovanjima, profesiji i finansijskoj spremnosti, a ne na poreklu ili društvenom pedigreu. Ipak, princip selekcije ostaje ključni deo njihovog identiteta, a osećaj pripadnosti određenom krugu je ono što ih čini posebno privlačnim.

Istovremeno, redefinisala se i funkcija ovih ambijenata. Oni više nisu samo mesta za večere i druženja, već multifunkcionalni prostori za rad, odmor i društveni život, pa sve više liče na takozvani treći prostor, između posla i doma. Kako se koncept sve više razvija, tako i klubovi postaju sve specijalizovaniji: od onih sa fokusom na zdravlje i dugovečnost, preko ženskih profesionalnih mreža, umetničkih i edukativnih zajednica, pa do poslovnih klubova namenjenih umrežavanju i razmeni znanja.

Promene se vide i u dizajnu prostora pomeranjem fokusa sa rustičnog, vidljivog prestiža ka modernim, pročišćenim linijama. Savremeni klubovi sve češće liče na udobne i funkcionalne dnevne sobe uz pažljivo osmišljenu atmosferu i  kvalitetnu uslugu.

VIP salon u klubu | Depositphotos

 

Prema već pomenutom izveštaju Knight Franka, sve veća rasprostranjenost zatvorenih klubova snažno utiče i na tržište nekretnina, kao i na sektor ugostiteljstva i hotelijerstva koji preuzimaju logiku članstva i zajednice. Naime, ugostitelji sve češće pokušavaju da "razmišljaju kao klubovi", nudeći gostima personalizovana iskustva, programe i sadržaje koji podstiču lojalnost i duže zadržavanje gostiju. Prisustvo prestižnog kluba može značajno i da poveća atraktivnost i vrednost čitavih kvartova, pa se blizina takvih prostora rado koristi kao prodajni argument pri oglašavanju nekretnina. Istraživanje koje se navodi u izveštaju pokazuje da je potražnja za nekretninama u radijusu od 15 minuta vožnje od pojedinih klubova bila dvostruko veća u odnosu na okolna područja, a kuće u neposrednoj blizini prodavale su se brže nego uporedive nekretnine dalje od njih.

'Neka ovo piće ide na moj račun' | Francesca Volpi/Bloomberg 

Gde je region u svemu tome

Procena je da će na globalnom nivou privatni klubovi i dalje jačati kao format, ali njihova nova popularnost otvara neka pitanja. Dok ih jedni vide kao odgovor na potrebu za kvalitetnijim, kontrolisanim i fokusiranim okruženjem za rad i druženje, kritičari im zameraju suptilan povratak selektivnosti i društvenog razdvajanja, čak i kada oni nisu formalno definisani poreklom ili statusom. U regionu zasad dominiraju klasični poslovni i sportski klubovi koji i dalje funkcionišu po tradicionalnijim modelima članstva, ali se primećuje prostor za promenu, posebno kroz hibridne koncepte koji kombinuju poslovno umrežavanje, lajfstajl sadržaje i zajednice po uzoru na globalne. Kako se regionalni gradovi sve više povezuju sa međunarodnim poslovnim tokovima, nije isključeno da će se i ovde postepeno razvijati moderniji modeli privatnih klubova, prilagođeni novim navikama i potrebama mlađih profesionalaca.