Novi svetski poredak biće opasniji - ali i kooperativniji

Ono što je Ernest Hemingway napisao o bankrotu može se reći i o kraju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Desio se na dva načina: postepeno, pa iznenada. Postepeno, jer su više od dve decenije licemerja i neuspeha: invazija na Irak, finansijska kriza, pandemija - pokazali njegovu neefikasnost i nepravdu. A zatim iznenada, kada je američki predsednik Donald Trump zapretio saveznicima, napustio međunarodne sporazume, uveo carine na sve - od kanadskog čelika do korejskih automobila - i pokrenuo neizazvane vojne operacije protiv Venecuele i Irana.

Trump je de fakto odbacio teritorijalni integritet, samoopredeljenje, slobodnu trgovinu i ljudska prava - osnovne principe koje je Amerika promovisala 80 godina. Ove su uvek bile "prijatne fikcije", ignorisane kada su bile u suprotnosti sa nacionalnim interesom. Ipak, svetski poredak zasnovan na američkoj bezbednosnoj, finansijskoj i institucionalnoj arhitekturi bio je predvidljiviji i stabilniji od gotovo svake istorijske alternative.

Pa šta dolazi sada? Mnogi misle nešto mnogo gore: "veliko raslojavanje", "novi svetski nered" ili čista anarhija i pohlepa. Postalo je moderno citirati Tukidida ili prizivati rani 19. vek, kada su velike sile delile svet kao da igraju Riziko. Međunarodni život se vidi kao povratak u hobsovsko prirodno stanje - usamljeno, konkurentsko i brutalno. Trumpov pristup, tvrdi politikolog Ian Bremmer, ne vodi se velikom strategijom, već zakonom džungle. Rat u Iranu, započet naglo i sa posledicama po regionalnu stabilnost i globalne cene energije, čini se da potvrđuje taj pogled.

Realnost je, međutim, složenija. Fizičar Stephen Hawking je 2000. godine rekao da će ovo biti vek kompleksnosti. Govorio je o nauci i složenim adaptivnim sistemima, ali isto važi i za geopolitiku. Kao džungla koja prekriva plantažu jedne kulture, divlji, decentralizovani ekosistem zamenjuje svetski poredak koncentrisan u američkoj moći i institucijama. Pojavljuju se novi akteri i novi tipovi odnosa. Ono što "zakon džungle" ignoriše jeste da je divljina puna saradnje, kako je potpredsednica Evropske komisije Kaja Kallas primetila na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Različiti organizmi stvaraju međusobno korisne odnose kako bi rasli, savladali prepreke i smanjili rizike.

 

 

Svet nikada nije bio opasnije mesto. Globalna militarizacija raste. Nuklearno oružje ponovo postaje opcija čak i za neke demokratije | Depositphotos

Novi svetski poredak biće definisan povezanošću bez hegemonije. Brojni državni i nedržavni akteri udružiće se fleksibilnije oko specifičnih pitanja i potreba, stvarajući splet mreža koje će dopunjavati i zamenjivati velike međunarodne institucije. Za probleme koji su pogodni za distribuirano delovanje, poput trgovine, javnog zdravlja i klimatskih promena, ovo bi moglo čak predstavljati poboljšanje.

Ali neće sva pitanja odgovarati ovom neurednijem modelu, a posebno ne bezbednost. I zato klasično tumačenje zakona takođe ostaje tačno: džungla je mračna i puna opasnosti.

Postamerički svetski poredak

Razumevanje ovog novog poretka zavisi od razumevanja tri osnovna trenda. Prvi je stalna redistribucija globalne moći među državama. Nakon pet vekova koncentracije na Zapadu i Severu, moć se raspršuje ka Istoku i Jugu. Od 1990. do 2025. udeo BDP-a Grupe sedam (Francuska, Nemačka, Italija, Kanada, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD) pao je sa polovine na četvrtinu, dok je udeo Kine, Indije i jugoistočne Azije porastao sa 15 na 55 odsto.

Iako američka vojska ostaje neuporediva, Kina sustiže. A u svetu u kojem snaga sve manje zavisi od teritorije, a sve više od tehnološke superiornosti, Kina počinje da sustiže ili nadmašuje SAD u ključnim tehnologijama - od hipersoničnih raketa do biotehnologije i veštačke inteligencije.

Ova promena moći ide daleko izvan uspona Kine. Čitav niz srednjih sila dobija na uticaju. U indikativnom primeru, kada je Rusija napala Ukrajinu 2022, Indija, Brazil, Južna Afrika i druge zemlje odbile su snažan američki pritisak da izoluju Moskvu. Napori da se one disciplinuju uglavnom su propali ili imali suprotan efekat. Kada je Trumpova administracija uvela carine Indiji zbog kupovine ruske nafte, Nju Delhi je reagovao besno, približio se Pekingu i sačekao da SAD popuste (što su i učinile).

Sve više zemalja, posebno u razvoju, preuzima regionalno i globalno liderstvo. Poljska će uskoro imati najjaču vojsku u Evropi. Turska ima treću najveću diplomatsku mrežu na svetu. Katar je postao ključni posrednik u konfliktima. Od biznisa do sporta i diplomatije, "globalni jug postaje sve vidljiviji i uticajniji u svakoj oblasti", napisao je urednik Foreign Policyja Ravi Agrawal 2023.

Jedna od odlika novog poretka je redistribucija globalne moći među državama | Depositphotos

Drugi trend: prelazak moći sa država na kompanije i druge učesnike

Drugi trend je stalni prenos moći sa država na kompanije, NVO i druge nedržavne aktere. Njihovo bogatstvo, domet i sposobnosti često nadmašuju države. Prihod Walmarta prevazilazi BDP Švedske. Više od 3,5 milijardi ljudi svakodnevno koristi Meta aplikacije za komunikaciju, informisanje ili trgovinu. Broj aktivnih međunarodnih NVO organizacija porastao je sa oko 1.000 1955. na više od 45.000 danas. Tehnologije geostrateške važnosti poput generativne veštačke inteligencije, poluprovodnika i svemirskih sistema razvija privatni sektor uz ograničeno učešće vlada.

Tvrdnja da moć ovih aktera raste u odnosu na države deluje kontraintuitivno u eri jakih lidera i napada na civilno društvo. Trump i drugi lideri poput Narendre Modija, Viktora Orbana i Recepa Tayyipa Erdogana imaju sklonost da tretiraju kompanije kao produžetak države i pokušavaju da kontrolišu univerzitete, medije i druge institucije.

Ipak, vlade nisu uvek uspešne u tome i i dalje zavise od tih aktera za sprovođenje ekonomske i spoljne politike. To postaje sve izraženije zbog privatizacije sektora, ograničenih budžeta i rastuće tehnološke i finansijske složenosti.

Uticaj ovih aktera vidljiv je globalno. Izvršni direktor Nvidije Jensen Huang ubedio je Trumpovu administraciju da dozvoli izvoz čipova H200 u Kinu, menjajući višegodišnji konsenzus. Kineska komunistička partija ublažila je ograničenja za domaće tehnološke kompanije kako bi sustigla SAD u AI trci. Tržište obveznica nateralo je Trumpa da ublaži tarife "dana oslobođenja" pre nego što ih je Vrhovni sud ukinuo. Možda je najjasniji primer Starlink: male i srednje vojske zavise od Elona Muska za komunikaciju na bojnom polju.

Više mogućnosti, više opasnosti! Da li će prevladati zakon džungle? | Depositphotos

Treći trend: rast globalne povezanosti

Treći trend je sve veća globalna povezanost. Iako se često proglašava kraj globalizacije, ona je preživela populizam i pandemiju. Čak i uz rast efektivnih američkih carina sa 2,2  na oko deset odsto, očekuje se da će svetska trgovina rasti istim tempom kao u prethodnoj deceniji. Strane direktne investicije porasle su 14 odsto u 2025. Političari govore o samodovoljnosti i povratku industrije, ali podaci ne pokazuju značajan prelazak ka zatvaranju ekonomija.

Ljudi se i dalje kreću, a međunarodna migracija raste. Umesto izolacije, vlade sve više međusobno sarađuju. Diplomatske veze se šire i produbljuju. Iako je broj formalnih međunarodnih organizacija dostigao vrhunac krajem 1990-ih, eksplodirao je broj neformalnih klubova i specijalizovanih konferencija.

Ova povezanost donosi koristi, ali je i izvor mnogih problema sveta. Države "naoružavaju" međusobnu zavisnost, koristeći finansijske i digitalne mreže kao oružje. Pretnja klasičnog rata i dalje postoji, ali nacionalna bezbednost sada uključuje i upravljanje posledicama povezanosti: klimatske promene, sajber-napade i terorizam.

Najveći izvori štete za Amerikance od 2020. potiču upravo iz globalne povezanosti: kovid 19 (1,2 miliona mrtvih), kriza fentanila (oko 350.000 mrtvih) i onlajn prevare (do 119 milijardi dolara gubitaka godišnje).

 

Države "naoružavaju" međusobnu zavisnost, koristeći finansijske i digitalne mreže kao oružje | Depositphotos

'Poliamorna' geopolitika

U poslednjih sto godina zemlje su formirale relativno stabilne blokove zasnovane na ideologiji, sistemu ili kulturi: komunizam protiv kapitalizma, Zapad protiv ostatka sveta, sudar civilizacija. Iako su te podele bile pojednostavljene, one su strukturisale međunarodne odnose.

U eri hiperpovezanosti i distribuirane moći, te podele se raspadaju. Države danas istovremeno sarađuju i konkurišu u više pravaca, fluidno i oportunistički. "Poliamorija" je nova norma u geopolitici.

Komunistički Vijetnam jača bezbednosne veze sa SAD. Demokratski Brazil stoji uz Rusiju i Kinu u BRICS-u. Pre rata, Saudijska Arabija se približavala i Izraelu i Iranu. Nijedan bezbednosni savez više nije potpuno pouzdan. Trumpove izjave o mogućoj aneksiji Grenlanda uzdrmale su NATO i poverenje u član 5.

Moskva, Peking i Pjongjang nisu stabilan blok već privremeni savez interesa. Iako se često govori o novom hladnom ratu, odnosi SAD i Kine su duboko isprepleteni: SAD su najveći trgovinski partner Kine, a Kina je treći najveći američki kreditor.

Srednje sile postaju ključni akteri. One mogu delovati kao "sving države" i formirati različite koalicije po pitanjima, kako je rekao kanadski premijer Mark Carney "različite geometrije saradnje".

Iako povlačenje SAD smanjuje globalnu koordinaciju, rast broja problema povećava potrebu za saradnjom. To stvara podsticaj srednjim silama da preuzmu veću ulogu.

 

 

Kooperativniji, ali neuredniji poredak

Novi svetski poredak može biti kooperativniji i pravedniji u nekim oblastima. Pitanja poput trgovine, javnog zdravlja i klime sve više se rešavaju kroz mrežu regionalnih, bilateralnih i "minilateralnih" sporazuma.

Rigidna pravila Svetske trgovinske organizacije bila su politički kontroverzna i doprinela su reakcijama unutar društava. Danas nastaje "špageti" sistem fleksibilnih sporazuma, koji je možda manje efikasan, ali politički stabilniji i fleksibilniji.

Slično se razvijaju finansijski mehanizmi koji dopunjuju MMF, čineći sistem otpornijim na krize.

U zdravstvu se razvija decentralizovana mreža za nadzor pandemija i razvoj vakcina. Nakon pandemije kovida 19, zemlje i privatni partneri pokrenuli su programe transfera mRNA tehnologije.

Klimatske promene, svemir, veštačka inteligencija i borba protiv transnacionalnog kriminala takođe postaju oblasti veće saradnje.

Ali bezbednost ostaje najveći rizik!

Ipak, bezbednost ostaje glavni problem. Rusija testira NATO, Kina insistira na Tajvanu, a globalna militarizacija raste. Nuklearno oružje ponovo postaje opcija i za neke demokratije.

Istovremeno, svet ulazi u zonu neizvesnosti koja se ne može precizno izračunati. Superinteligentna veštačka inteligencija, biološki rizici i klimatske katastrofe postaju realne mogućnosti.

Zaključak: više mogućnosti, više opasnosti!

To je paradoks koji definiše novi svetski poredak. Države i ideologije su se uzdizale i padale, ali svet nikada nije bio ovako povezan i kompleksan. Istorija ne može da predvidi da li će prevladati saradnja ili haos.

(Gordon LaForge je viši politički analitičar u tink-tenku New America.)