Vlasnik luksuznog brenda hiperautomobila Delage: Biću odmah iza Bugattija

Laurent Tapie zna sve o preporodu i reinvenciji, nakon što je posmatrao svog oca Bernarda kako se kreće između najviših sfera francuskog biznisa, sporta i politike.

Sada 50-godišnji preduzetnik sprovodi projekat koji treba da vrati nekadašnju slavu istorijskoj luksuznoj francuskoj automobilskoj marki Delage Automobiles, čiji je osnivač umro u siromaštvu nakon Drugog svetskog rata.

Tapie, uz podršku nekih od najbogatijih imena francuskog biznisa, nedavno je isporučio prvi od samo 30 D12 hiperautomobila, koji koštaju najmanje dva miliona evra po primerku i proizvode se u Delage fabrikama blizu trkačke staze u Magny-Cours, Francuska. Kako konkurencija jača u ovom skupom, nišnom segmentu automobilske industrije, on takođe radi na prikupljanju kapitala i razvoju drugog modela kako bi bolje konkurisao liderima na tržištu kao što su Bugatti i Koenigsegg Automotive AB.

Bugatti je prošle godine predstavio hibridni hiperautomobil Tourbillon, vredan 3,8 miliona evra, sa unutrašnjim instrumentima nalik analognim švajcarskim satovima i 16-cilindarskim Cosworth motorom, i brzo je prodao svih 250 primeraka. Foto: Bugatti Rimac

Tapie se kladi na rastuću potražnju među ultrabogatim kupcima za automobilima sa performansama poput trkačkih automobila i ekskluzivnošću koja dolazi sa posedovanjem jednog od svega nekoliko desetina primeraka na tržištu. D12, koji je pušten u prodaju prošle godine, reklamira se kao najbliži automobilu Formule 1 koji je ikada napravljen i "legalan za ulicu". Može da ubrza od nule do 100 km/h za oko 2,5 sekundi. Ali proizvodnja i prodaja zahtevaju vreme: Tapie kaže da je firma "na pravom putu" da proda sve automobile, ali tek do kraja decenije.

"Za neke ultrabogate nije dovoljno ekskluzivno posedovati Ferrari, Lamborghini ili Porsche", rekao je u intervjuu. Oni žele superautomobile "koji ne mogu da se kupe za manje od dva miliona dolara."

Među investitorima firme, na neekskluzivnoj listi od oko dvanaest imena, nalaze se francuski otac i sin milijarderi François i François-Henri Pinault, kao i tehnološki tajkun Xavier Niel. Tu je i Georges Cohen (72), koji je pre više od dve decenije prodao svoju softversku kompaniju Capgemini SE, kasnije investirao u rudarstvo i poseduje privatno karipsko ostrvo Calivigny Island pored Grenade.

Vlasnik i izvršni direktor Keringa koji ima u sastavu Gucci i YSL, François-Henri Pinault, oženjen je slavnom Salmom Hayek. Foto: Nathan Laine/Bloomberg

 

Na spisku akcionara su takođe Hassanein Hiridjee, izvršni direktor privatne grupe Axian, fokusirane na Afriku, kolekcionari automobila Christian Boyer, bivši Microsoftov izvršni direktor, i Frederic Leroux, menadžer fonda u Carmignacu. Delage Automobiles takođe navodi dva investiciona fonda sa sedištem u Dubaiju kao finansijske podržavaoce.

Struktura vlasništva izvan toga je manje transparentna, ali Tapie kaže da planira da zadrži svoj trenutni većinski udeo kada se završi prikupljanje kapitala od tri miliona evra. Dok je otvorio operaciju za manje investitore sa ciljem podizanja svesti o brendu, planira se još jedno veće finansiranje sa Natixis Partners.

Odluka o razvoju hiperautomobila došla je dok je bio na pauzi u karijeri u Majamiju 2018. godine, nakon što je stvorio i prodao nekoliko firmi u oblastima kao što su sportsko klađenje i kreditiranje. Iste godine je stekao ime Delage od neprofitnog fan kluba za kolekcionare i predstavio konceptni automobil u Los Anđelesu.

 

Laurentov otac, Bernard Roger Tapie, poznat je po upravljanju Adidasom i fudbalskim klubom Olympique de Marseille, kao i po funkciji ministra za urbana pitanja u vladi Pierre Bérégovoy. Njegov uspon i pad tema su mini-serije Class Act na Netflixu. Foto: Depositphotos

 

Preduzetnik fizički veoma podseća na svog oca, koji je preminuo pre četiri godine i ostao je poznato ime u Francuskoj. Bernard Tapie je bio predsednik fudbalskog kluba osvajača Evropskog kupa, političar i glumac koji se borio protiv francuske krajnje desnice. Nakon glume i trkačkih iskustava u mladosti, počeo je da kupuje firme, uključujući Adidas i fudbalski klub Olympique de Marseille. Bio je zakonodavac i ministar, ali je morao da napusti političku karijeru zbog pravnih problema i odslužio je i zatvorsku kaznu.

Brend Delage je osnovao Louis Delage1905. godine, manje od decenije nakon što je Louis Renault prvi put vozio svoju "voiturette" po Montmartreu u Parizu, a industrijska klika Peugeota počela da razvija svoje prve automobile. Delage automobili osvajali su nagrade na Indianapolisu, Le Mansu i gran-pri trkama, kao i na takmičenjima Concours d’Elegance. Među ranim vlasnicima bili su i poznati kao što je slavna plesačica Josephine Baker.

 

Slika francuskog industrijalca Louisa Renaulta visi iznad prototip modela lakog oklopnog taktičkog vozila Arquus VBL Sherpa u fabrici Arquus u Garchizyju, Francuska. Foto: Nathan Laine/Bloomberg

 

Velika depresija primorala je Louis Delagea da zatvori firmu i proda je rivalu Delahaye. Umro je 1947, a ime Delage je napušteno 1954. godine. Zanimljivo, osnivač Bugattija, Ettore Bugatti, preminuo je iste godine, nakon što je njegov originalni biznis zatvoren nekoliko godina pre Delagea. Proizvodnja u francuskoj firmi je zatim stavljena na pauzu sve dok je Tapie nije preuzeo decenijama kasnije.

Laurent Tapie je rekao da neki od novih investitora Delagea koji su se pridružili tokom tekuće treće runde finansiranja uključuju i jednog kupca D12 iz SAD. Odbio je da otkrije identitet novih akcionara ili broj prodatih automobila do sada. Ali D12 ima distributere u Francuskoj, SAD i Kataru, a nedavno su ga promovisali košarkaška zvezda Tony Parker, koji je kupio verziju u biserno-belom koloritu, i bivši profesionalni šampion u trkačkim automobilima Jacques Villeneuve, koji savetuje oko dizajna.

"Tržište hiperautomobila pokreće sve veći broj superbogatih", rekao je Tapie. "Svake godine ova grupa raste i žele da kupuju automobile koji odražavaju njihov status."

Prikupljanje luksuznih automobila spada u tzv. investicije po strastima ultrabogatih, zajedno sa kupovinom umetničkih dela, vinograda ili sportskih timova. Kako njihov broj globalno raste, sve više njih traži nišne firme za veću ekskluzivnost i automobile koji odaju auru profesionalnih vozača.

Prodaja hiperautomobila van Bliskog istoka dostigla je prošle godine 321 automobil, najviše u poslednjih pet godina, prema podacima Jato Dynamics koje je sakupio analitičar automobilske industrije Felipe Munoz. Brojevi su tokom poslednje decenije ostali iznad sto i uključuju modele proizvedene od strane oko deset različitih proizvođača, od Aston Martina i Bugattija do Ferrarija i McLarena.

Bugatti T23 Brecia iz 1925. Foto: Dhiraj Singh/Bloomberg

"Ovo je ekstremno ekskluzivan segment koji je relativno imun na globalne ekonomske trendove", rekao je Munoz. "Ne mogu svi proizvođači da priušte proizvodnju ovih automobila. Zahteva se mnogo R&D-ja i visoki proizvodni troškovi uz relativno neizvestan povraćaj investicije."

Iako D12 izgleda kao trkački automobil, konfiguracija je više nalik dvosedu borbenog aviona sa vozačem napred i putnikom pozadi. Sedište i volan su oblikovani prema telu vlasnika, a automobil se može pretvoriti iz kupea u speedster ili čak u "F1 opciju."

Delage takođe planira da sledeće godine predstavi drugi, snažniji limitirani model pod nazivom Delage Torpille 100A napravljen od karbonskih i lanenih vlakana, sa hibridnim motorom od 1.500 konjskih snaga koji može da dostigne brzinu od 500 km/h. Proizvodnja će biti nešto više od tri puta veća nego kod D12.

Najveća brzina će premašiti postojeće granice za drumove zahvaljujući novim pneumaticima koje razvija francuski proizvođač Michelin, rekao je Tapie.

Povratak imena Delage podseća na oživljavanje Bugattija od strane Volkswagena 1998. godine. Francuski brend je sada zajedničko preduzeće Porsche AG i Rimac i promoviše svoj najnoviji model Tourbillon.

"Moj cilj je da postanem broj dva, odmah iza Bugattija", rekao je Tapie, nagoveštavajući da bi mu za to moglo biti potrebno više od decenije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar