Na dinama Troje, vetrovitog poluostrva južno od Lisabona, Julian Hoenig isprobava svoj najnoviji izum. Iskusni dizajner kompanije Apple Inc., koji je radio pod vođstvom Stevea Jobsa i Jonyja Ivea i učestvovao u razvoju Apple Watcha i uređaja za virtuelnu realnost Vision Pro, ima dugu istoriju novih koncepata čitavih kategorija proizvoda. Pre nego što je napustio Apple, Hoenig je bio jedan od lidera sada ugašenog projekta razvoja Appleovog automobila. Sada se vraća da poremeti jedno sasvim drugačije tržište vozila: tržište kola za golf.
Hoenigov Amble One predstavlja primer uglađene suzdržanosti. Ovo vozilo otvorenog tipa ima sedišta presvučena svetlobež kožom, nadstrešnicu od platna namenjenog za jahte i prijatno robustno držanje koje ga izdvaja od njegovih kockastih prethodnika. Pokazujući minimalističke komande na instrument-tabli i volan presvučen plutom, Hoenig, koji je takođe bio vodeći dizajner u kompanijama Audi i Lamborghini, priseća se kako je Amble One privlačio poglede dok su ga prevozili kroz grad: "Ljudi koji su prolazili govorili su: 'Dolazi lunarno vozilo!'"
On i suosnivač Michael Tropper, koji je ranije dizajnirao kabine prve klase za British Airways, u tajnosti razvijaju ovaj projekat već tri godine. Osim što Amble One unapređuje vožnju do udaljenih rupa na golf-terenu, oni vide mnogo veću priliku na višemilijardskom tržištu takozvane "mobilnosti na kratkim relacijama", odnosno vozila koja popunjavaju prazninu između električnih bicikala i Tesle, a koja se, barem u SAD, nisu mnogo promenila još od doba filma Caddyshack. Zamislite luksuzna odmarališta, zatvorene stambene zajednice, prigradske oaze, a jednog dana i veće gradove. "Sigurno ću voziti dete u školu u Ambleu", kaže Hoenig.
Tropper i Hoenig | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Električno vozilo homologovano za vožnju javnim putevima, sa maksimalnom brzinom od oko 70 kilometara na sat i dometom od oko 100 kilometara, zvanično je krenuo u pretprodaju krajem juna, dok tim kompanije Amble SA povećava proizvodne kapacitete - mada će biti teško doći do njega. Kompanija je započela prodaju privatnim grupacijama hotela koje kupuju vozilo od 25.000 dolara u većim količinama, a proizvodni kapaciteti za 2027. godinu već su rasprodati.
Hoenig i Tropper upoznali su se na studijama dizajna u rodnoj Austriji devedesetih godina. Tropper je dobio posao u Ford Motor Co. studiju za napredni dizajn u Londonu, a kasnije je suosnovao agenciju ForPeople Ltd., čiji su klijenti, između ostalih, Herman Miller, InterContinental Hotels i kineski proizvođač električnih automobila Nio. Hoenig je otišao u Audi, gde je na kraju vodio razvoj limuzine A4. Takođe je dizajnirao futuristički kupe RSQ, konceptni automobil korišćen u naučnofantastičnom filmu I, Robot. Na holivudskoj premijeri tog blokbastera, kaže da je "upoznao Tom Cruisea i pokazao mu fotografiju RSQ-a, a on je rekao: 'Cool design!'"
Tokom rada u Lamborghiniju 2009. godine na konceptima za superautomobil Huracán, Hoenig je poslao svoj portfolio Jonyju Iveu, tadašnjem šefu dizajna u Appleu. Na njegovo iznenađenje, Appleov regruter pozvao ga je u sedište kompanije u Kupertinu, u Kaliforniji, nakon čega se pridružio Iveovom timu. Naredne četiri godine uglavnom je radio na Apple Watchu, nastojeći da modernizuje ručni sat, a da pritom ne izgubi njegovu mehaničku suštinu, istovremeno usvajajući Appleovo znanje o nauci o materijalima i upravljanju lancima snabdevanja. Na pitanje o svom učešću u Appleovom automobilu koji nikad nije predstavljen, Hoenig se osmehuje i kaže da o tome ne može da govori, a zatim skreće razgovor na razlike između automobilskog i industrijskog dizajna.
Hoenig je napustio Apple posle deset godina i preselio se iz Kupertina u Lisabon. Tokom pandemije kovida 19 dizajnirao je daske za surfovanje kada mu je sledeća velika ideja praktično pala pred noge. On i njegov prijatelj José António Uva provodili su vreme u parku sa svojim sinovima kada je Uva usput pomenuo koliko teško pronalazi kvalitetna golf-kolica. Uva, portugalski hotelijer, razvijao je Na Praia, kompleks na oko 400 hektara na poluostrvu Troja. Zbog ružnog izgleda postojećih modela nije mogao da se natera da kupi 80 kolica potrebnih za prevoz gostiju.
Uva (levo), Roose i Delage | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Uva nije bio usamljen. Njegove kolege iz sveta luksuznih odmarališta poput onih iz serije Beli lotos mrzele su to što moraju da naruše izgled svojih besprekorno uređenih poseda kičastim četvorosedima kakvi se mogu videti u turističkim kompleksima kompanije Disney. Njihovo nezadovoljstvo nije se odnosilo samo na estetiku. Golf-kola su uglavnom neudobna, sklona prevrtanju, često se kvare, a pritom nisu ni cenovno povoljna (od 15.000 do 40.000 dolara).
"Pravljena su za travnate golf-terene, a ne za običan teren", kaže Uva, žaleći se da su hotelijeri prinuđeni da "frankenštajnuju" svoje flote kako bi ih održali u funkciji. "Na svakom njihovom imanju postoji neko skladište puno beskorisnih golf-kolica rastavljenih za rezervne delove."
Hoenig je počeo da skicira nove koncepte golf-kolica i brzo uključio svog starog prijatelja Troppera. Ono što je počelo kao zabavan projekat sa Uvom ubrzo je preraslo u mnogo ambiciozniju ideju. Njih trojica shvatili su da se razne zajednice, naročito u SAD, oslanjaju na proizvode namenjene potpuno drugačijoj upotrebi. "Tada nam je sinulo", kaže Hoenig. "Možemo da izgradimo novu kompaniju za mobilnost, a ne samo bolja golf-kolica."
Priče o nastanku golf-kolica razlikuju se, ali se uglavnom smatra da su nastala pre skoro jednog veka kao pomagalo osobama sa invaliditetom, pre nego što su postala uobičajeno prevozno sredstvo na golf-terenima. Reklame iz šezdesetih godina za modele poput Caddy Car i Par Pacer obećavale su da će golferi ostati sveži do "19. rupe". Danas premijum brendovi nude luksuzne dodatke poput multimedijalnih ekrana, frižidera i držača za čaše od ugljeničnih vlakana. Neke radionice čak prilagođavaju kolica tako da izgledaju kao umanjeni Hummer ili Rolls-Royce. "Kič", kaže Hoenig. "To je kao da Homer Simpson dizajnira svoj automobil."
Volan presvučen plutom | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Radeći iz Tropperovog studija u Londonu 2023. godine, pokušali su da uklone sve nagomilane dizajnerske kompromise iz prošlosti, a da pritom izbegnu specifičnosti vozila za vožnju po dinama i ATV vozila. Inspiraciju su pronašli u jednostavnim siluetama retro vozila, uključujući, kako Hoenig kaže, NASA "superkul" lunarni rover iz 1971. godine. Nakon što su najpre kačili oblike na zid kako bi vizualizovali siluetu, prešli su na trodimenzionalni model napravljen od drveta i kartona. Prednji i zadnji prostor za teret zamenili su standardne kasete za sitnice i nosače za golf-palice. "Sastavili smo ga na najjednostavniji mogući način", kaže Tropper, provodeći bezbroj sati podešavajući "prostor za noge, visinu glave, uglove preglednosti i ulazak i izlazak iz vozila".
Bilo je potrebno još sedam meseci računarskog modelovanja i izrade fizičkih prototipova kako bi nastala funkcionalna verzija, koju su Hoenig, Tropper i Uva testirali tokom probnih vožnji po kompleksu Na Praia 2024. godine. Kako bi se pripremili za masovnu proizvodnju prošle godine, angažovali su Françoisa Xaviera Delagea, dugogodišnjeg glavnog inženjera u Renaultovim timovima Formule 1. To može delovati kao preterivanje za vozilo koje jedva prelazi ograničenje brzine u školskim zonama, ali inženjeri Formule 1 specijalizovani su za usklađivanje težine i troškova sa izuzetno složenim tehničkim pravilima tog sporta. Ispostavilo se da je upravo to idealno za ispunjavanje evropskih i azijskih propisa za mala vozila namenjena javnim putevima, koja zahtevaju masu manju od oko 1.000 funti i širinu manju od pet stopa.
Vožnja vozila po poluostrvu Troja | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Pametni kompromisi bili su sastavni deo procesa razvoja. Delage se seća žustrih rasprava o tome koliko čelika može da ugradi u aluminijumsku šasiju kako bi smanjio troškove i da li mogu da uklone jednu poprečnu šipku ispod nadstrešnice radi uštede na težini. "Julian bi pitao: 'Zašto nam je potreban ovaj bočni retrovizor?' Pa zato što to propisi zahtevaju", kaže Delage, prisećajući se da bi Hoenig odmah predlagao moguća rešenja: možemo li da ga pomerimo? Da bude kraći? Zašto mora da se pomera? Rezultat je vozilo svedeno na svega 150 delova.
Uva je u isto vreme koristio svoje kontakte među hotelijerima kako bi prikupio povratne informacije o prototipovima i pronašao potencijalne kupce. Kompaniji Amble pridružio se Adrien Roose, koji je ranije vodio jednog belgijskog proizvođača električnih bicikala, kao izvršni direktor. Prikupili su investicije fondova Trucks VC iz San Franciska i 468 Capital iz Berlina, a očekuju da će postati profitabilni 2028. godine. Narudžbine hotela i odmarališta u proseku iznose oko 40 vozila, odnosno približno milion dolara, kaže Roose, predviđajući da će gosti tih hotela sa pet zvezdica postati prirodna (i imućna) baza budućih kupaca pojedinačnih vozila.
Prednji i zadnji prostor za teret zamenili su kasete za sitnice i nosače za golf-palice | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Zbog toga tim startapa, koji broji 12 zaposlenih, već razmišlja o modelu Amble Two, namenjenom urbanijim sredinama, sa poluzatvorenom kabinom koja izgleda kao kombinacija Riviana i Land Rovera smanjenih na simpatične dimenzije. Taj model je još godinama daleko, ali ideja je da kupci izaberu Amble umesto drugog automobila za kratke odlaske do prodavnice ili obližnjeg restorana. Mali dvosedi na električni pogon poput Citroëna Ami i Fiata Topolino doživeli su veliki uspeh u Evropi upravo iz tog razloga, ali Roose kaže da su oni previše tesni, dok su tradicionalna golf-kolica jednostavno — golf-kolica. U šali kaže da tržišni lider Club Car, čija se vrednost procenjuje na više od dve milijarde dolara, "nije ulagao u istraživanje i razvoj još od, ne znam, Drugog svetskog rata".
Vozilo je namenjeno luksuznim odmaralištima uz ambiciju širenja i na gradsku upotrebu za kraće relacije kao što je odvoženje dece u školu | Matilde Viegas/Bloomberg Businessweek
Iz kompanije Club Car odgovaraju da njihovo višedecenijsko iskustvo i tržišna pozicija potvrđuju popularnost i dugotrajnost njihovih vozila, kao i da u svojim proizvodima teže pouzdanosti, a ne novinama.
Tokom vožnje kroz Na Praia, Hoenig upravlja modelom Amble One, dok Tropper sedi pozadi. Njihovo putovanje poredi sa onim što je nekadašnji Appleov rukovodilac Tony Fadell, pionir iPoda, uradio u kompaniji Nest: prenošenjem dizajnerske filozofije iz Cupertina na zapostavljeni kućni termostat značajno je smanjena potrošnja energije. Hoenig smatra da bi Ambleovo novo promišljanje golf-kola na sličan način moglo da stvori novu kategoriju održivog prevoza.
Zatim, praveći polukružno okretanje na nedovršenom putu, Hoenig primećuje da još moraju da promene dimenzije točkova kako bi smanjili radijus okretanja. Kasnije razmišlja da bi i korporativni kampusi mogli biti idealno okruženje za ovo futurističko vozilo, naročito neko mesto sa sedištem koje podseća na svemirski brod. "Voleo bih da Amble bude u Apple Parku", kaže. "To bi bilo baš sjajno, zar ne?"
.webp){kind=icon}
