Smrt iranskog vođe, slavlje na ulicama i energetski šok

Vest koja je satima kružila društvenim mrežama, a potom je potvrđena i zvanično, označila je jedan od najdramatičnijih trenutaka u modernoj istoriji Irana. Smrt ajatolaha Alija Khameneija, čoveka koji je više od tri decenije bio apsolutni autoritet Islamske Republike, otvorila je pitanje ne samo političke budućnosti zemlje, već i stabilnosti čitavog regiona - od bezbednosti do energetskih tokova.

Za milione Iranaca, posebno one rođene posle 1989. godine, Khamenei je bio jedina politička figura za koju znaju. Njegova vlast, nasledstvo ajatolaha Ruhollaha Khomeinija, bila je izgrađena na čvrstoj kontroli institucija, bezbednosnog aparata i verskog vrha. Potencijalni naslednik teško da može naslediti takvu koncentraciju moći i ličnog uticaja.

Dok su državni mediji u Teheranu najpre negirali informacije o njegovoj smrti, a potom ih uz crne trake i recitovanje ajeta iz Kurana potvrdili u ranim jutarnjim satima, društvene mreže su nudile potpuno drugačiju sliku: snimke automobila koji trube, ljude koji plešu i slave na ulicama. Ta paralelna realnost ogolila je duboku podelu unutar iranskog društva.

 

Objava američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama, kojom je prvi javno potvrdio smrt vrhovnog vođe, dodatno je podigla tenzije. Iranski državni mediji pokušali su da ospore ovu informaciju, oslanjajući se na Trumpovu reputaciju po širenju netačnih ili obmanjujućih tvrdnji. Ovoga puta, međutim, talas snimaka i svedočenja iz same zemlje bio je jači od zvanične verzije.

Khamenei je tokom vladavine gušio svaki izazov autoritetu - od protesta posle izbora 2009. do poslednjih talasa demonstracija koje su bezbednosne snage brutalno ugušile. Njegova smrt, stoga, za deo građana predstavlja simbolični kraj jedne ere straha, represije i izolacije. Ipak, euforiju prati i pitanje od suštinskog značaja: ko će preuzeti kontrolu nad sistemom koji je decenijama građen oko jednog čoveka.

Depositphotos

 

Energetski potres i pritisak na gas

Politički potres u Teheranu već ima konkretne posledice po globalnu ekonomiju. Širenje sukoba na Bliskom istoku preti da izazove najveći poremećaj na tržištu gasa od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Oko 20 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) prolazi kroz Ormuski moreuz - uski pomorski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa otvorenim morem. Upravo tim putem Katar, drugi najveći svetski izvoznik LNG-ja, isporučuje energente ka Aziji i Evropi.

Prema podacima o kretanju brodova, transport LNG-ja kroz Ormuski moreuz gotovo je zaustavljen. Najmanje jedanaest tankera koji su išli ka Kataru ili iz njega privremeno je obustavilo plovidbu kako bi izbegli rizičnu zonu. Japanske brodarske kompanije već su naložile svojim brodovima da sačekaju u bezbednim vodama, dok azijski kupci - pre svega Kina i Indija - hitno traže alternativne isporuke.

Azija je posebno ranjiva: više od četiri petine katarskog LNG-ja završava upravo na tom tržištu, a Kina gotovo trećinu svojih potreba za gasom podmiruje iz Katara. U slučaju produženog prekida plovidbe, rizik od naglog rasta cena je izuzetno visok.

Evropa je nominalno manje izložena, ali ulazi u krizu sa relativno niskim nivoom skladišta. Uz to, dugoročni LNG ugovori često su vezani za cenu sirove nafte brent, što znači da svaki skok cena nafte automatski poskupljuje i gas.

Dodatni pritisak može doći iz Turske, koja gas dobija cevovodom iz Irana. Ukoliko bi ti tokovi bili prekinuti, Ankara bi morala da poveća kupovinu LNG-ja na spot-tržištu, dodatno podižući globalnu tražnju i cenu.

Analitičari upozoravaju da LNG proizvodnja zahteva kontinuiran izvoz - u suprotnom, operatori su prinuđeni da smanjuju proizvodnju. U tom scenariju, tržište bi se suočilo sa dvostrukim udarom: logističkim i proizvodnim.

Bloomberg

 

Svet poziva na smirivanje

Reakcije svetskih lidera su različite, ali je zajednički strah od eskalacije daljeg sukoba na Bliskom istoku.

Australijski premijer Anthony Albanese ocenio je da Khamenei "neće biti oplakivan", ističući njegovu ulogu u razvoju balističkog i nuklearnog programa, kao i represiji nad sopstvenim narodom. Ipak, pozvao je na brzo razrešenje krize.

Kina je pre zvanične potvrde smrti vrhovnog vođe pozvala na hitan prekid vatre i povratak dijalogu, naglašavajući potrebu očuvanja stabilnosti regiona. Malezijski premijer Anwar Ibrahim zatražio je "trenutni i bezuslovni prekid neprijateljstava", upozoravajući da bi dalja eskalacija mogla da izmakne kontroli.

Singapurski lider Lee Hsien Loong upozorio je da će kriza neminovno uticati na cene energije i na zemlje daleko od Bliskog istoka: "Možete videti kako rat počinje, ali je mnogo teže predvideti kako će se završiti."

Slične poruke stigle su i iz Novog Zelanda, dok je australijska ministarka spoljnih poslova Penny Wong naglasila da njena zemlja ne učestvuje u napadima i da insistira na izbegavanju šire regionalne eskalacije.

Era posle Khameneija

Smrt ajatolaha Alija Khameneija otvara istorijsko poglavlje čiji ishod niko sa sigurnošću ne može da predvidi. U samom Iranu prepliću se euforija, strah i neizvesnost, dok u celom regionu raste rizik od vojne i energetske destabilizacije. Na globalnim tržištima već se računa cena geopolitičkog šoka. Jedno je, međutim, izvesno: sistem koji je decenijama oblikovao politički, bezbednosni i društveni život Irana više nikada neće biti isti. Pitanje je samo da li će tranzicija doneti liberalizaciju ili novu fazu stroge kontrole - i koliku će cenu za to platiti region i svet.