Javier Milei ima 99 problema, ali američki predsednik nije među njima

Veliki i smeli eksperiment Javiera Mileija, enfanta terribla južnoameričke politike, usled sve dublje krize likvidnosti u Argentini, pretvara se u sporu, ali sigurnu i za Argentince već dobro poznatu političko-ekonomsku noćnu moru.

Dugovi, kriptovalute i korupcija

Zloslutan nagoveštaj budućnosti bilo je ovogodišnje proleće, kada je argentinska vlada od međunarodnih institucija zatražila novi kredit, kojim bi liberalni revolucionar poništio državni dug prema centralnoj banci, ukrotio upornu inflaciju, podstakao rast i popunio devizne rezerve. Međunarodni monetarni fond (IMF) je Buenos Ajresu odobrio novi četvorogodišnji kredit od 20 milijardi dolara, 12 milijardi je obezbedila Svetska banka, dok je dodatnih 10 milijardi dolara kredita dala Međuamerička razvojna banka.

 

 

Bio je to period kada su globalne finansijske elite verovale u uspeh rigorozne ekonomske politike anarho-kapitaliste, koji je tokom predsedničke kampanje 2023. godine koristio motornu testeru kao simbol borbe protiv prekomerne državne potrošnje. "Argentina će u narednih 30 godina biti država sa najsnažnijim ekonomskim razvitkom", rekao je Milei, nakon što je obezbedio finansijsku pomoć međunarodne zajednice.

On je, inače, od početka svog mandata smanjio javnu potrošnju, otpustio više desetina hiljada javnih službenika, ograničio broj ministarstava i uveo opsežan program ekonomske deregulacije.

Međutim, argentinska politička jesen nakon izgubljenih lokalnih izbora i uoči odlučujućih međuizbora ukazuje na početak kraja "čarobnjaka štednje i državnih rashoda". Ekonomskim poteškoćama pridružile su se i političke, budući da je Mileijeva stranka na nedavnim lokalnim izborima u provinciji Buenos Ajres sa 40 odsto svih registrovanih birača u zemlji, doživela bolan poraz.

Mileijevu političku struju oslabila je serija skandala - od sumnje u upletenost u kripto-prevaru do korupcionog skandala u koji je, navodno, umešana njegova sestra. Predsednik je štetu dodatno produbio nepromišljenom izjavom da se na izborima radi "o pitanju političkog preživljavanja ili smrti". Njegova stranka osvojila je samo 34 odsto glasova, a opozicija 47 odsto.

 

Međutim, Mileijeva politička smrt, kako izgleda, neće biti ni brza ni laka. U Argentini će se 26. oktobra održati međuizbori, na kojima će birači odlučivati o raspodeli mandata u donjem domu i senatu. "Poteškoće s kojima se suočava povezane su sa slabljenjem poverenja na finansijskim tržištima u nastojanje Argentine da sprovede zacrtane mere. To je posledica serije Mileijevih političkih poraza i korupcijskih optužbi članova njegove porodice", objašnjava uticaj politike na finansijska tržišta ekonomista i predavač na Ekonomskom fakultetu Črt Kostevc.

Suočena s ekonomskim poteškoćama, Argentina ponovo služi kao primer nesolventne države. Deža vi trenutak obeležavaju inflacija, poskupljenje namirnica, devalvacija pezosa, snižavanje plata i poteškoće s otplaćivanjem međunarodnih kreditnih linija. Nacionalni kongres je krajem avgusta naknadno poništio Mileijev veto na zakon o povećanju penzija i invalidnina, što se u Argentini nije dogodilo tokom poslednjih 20 godina, a čime je njegova stroga fiskalna politika naišla na otpor. "Na tržištima se pojavio strah da to najavljuje povratak peronista na vlast i zaokret u fiskalnoj politici", kaže Kostevc.

"U Argentini se već dugo odvija spirala deprecijacije pezosa i aprecijacije dolara, iako se tek pod predsednikom Mileijem ona malo umirila", komentariše monetarnu krizu u Argentini analitičar Lojze Kozole iz brokerske kuće Ilirika. Usled krize koja se pojavila prethodne nedelje, vlasti su bile primorane da za odbranu vrednosti nacionalne valute potroše 1,1 milijardu dolara iz deviznih rezervi, jer su premije na državne obveznice počele naglo da rastu. 

"Pošto je glavnica duga denominovana u dolarima, svaki pad pezosa opterećuje domaću valutu", objašnjava Kozole uticaj kretanja valute na javni dug. Kostevc dodaje da Centralna banka Argentine ne raspolaže neograničenim količinama dolara.

 

Trump rasteruje šakale

Međutim, to je samo vrh ledenog brega problema, čijem je rešavanju napokon pristupio veliki saveznik latinoameričkih konzervativaca, Trump. Nakon što je Trump, zbog progona predsednika i konzervativca Jaira Bolsonara, najavio carinski rat brazilskom socijalisti Luisu Inaciu Luli da Silvi, savezniku Mileiju nudi istorijski otkup duga od 20 milijardi dolara. SAD to nisu činile počev od 1995. godine (u slučaju meksičkog duga), a Trump to opravdava navodima da se radi o zaštiti od navale "berzanskih špekulanata".

 

 

"Ministarstvo finansija SAD spremno je da otkupi argentinske obveznice i učiniće to kada se steknu uslovi", saopštio je pre nekoliko dana na mreži X američki ministar finansija Scott Bessent, sa namerom da državu odbrani od berzanskih šakala koji je opsedaju. 

Bloomberg među mogućim merama navodi zamenu valuta, neposredni otkup nacionalne valute ili duga denominovanog u američkim dolarima, zbog čega bi SAD posegnule u svoj fond za stabilizaciju deviznog kursa. "Argentini su još uvek potrebni sveži dolari za stabilizaciju rezervi, zato primenjuje stroge mere štednje i pokušava da privuče strane investicije", moguće načine sanacije zatečenog stanja, objašnjava Kozole. Kostevc upozorava da je američka obaveza upitna zbog unutrašnjepolitičke dinamike u SAD. "Zbog posvećenosti štednji SAD i postojanja velikog budžetskog deficita, ta podrška je upitna", navodi. Pomoć je pouzdana samo ukoliko u nju veruju finansijska tržišta.

Ni istorija nije na strani novog spasiteljskog plana za dugogodišnji problem Argentine, važnog ideološkog i strateškog Trumpovog saveznika u američkom geopolitičkom predvorju. Zemlja je, naime, svojevrsni rekorder kada je reč o neotplaćivanju dugova i kredita, jer po deveti put do sada nije uspela da izađe na kraj sa viškom duga.

"Američka pomoć pod Trumpovom administracijom doprinosi likvidnosti, ali ne otklanja probleme na tekućem računu i u politici", kaže analitičar Kozole.

Bloomberg Mercury

Potpora pezosu

Izgledi su loši, jer je zemlja već devet puta dosad bila primorana da proglasi insolventnost, čemu je uvek sledila duboka i bolna privredna kriza. Pored trošenja deviznih rezervi za odbranu pezosa, Mileijeva vlada je početkom nedelje na nekoliko dana uvela privremeno oslobađanje od dažbina na poljoprivredni izvoz sa ograničenjem na sedam milijardi dolara. Pojeftinjenje koje je, zapravo, prikrivena devalvacija, pojačalo je priliv dolarskih deviza, jer je ograničenje, predviđeno do kraja meseca, postignuto već u sredu.

Poljoprivreda sa šest odsto BDP-a nije glavna privredna grana, ali poljoprivredni proizvodi čine približno polovinu izvoza. Dažbine na najvažnije izvozne artikle donele su vladi ove godine 4,1 milijardu dolara poreskih prihoda. Vrednost ukupnog izvoza je lane iznosila 79,72 milijarde dolara, pri čemu su u prvoj polovini 2025. glavnicu poljoprivrednog izvoza činili soja, sojina sačma i kukuruz.

Izvoz sojine sačme prošle godine iznosio je 10,55 milijardi dolara, a kukuruza 7,12 milijardi dolara, pokazuju statistički podaci organizacije OECD. Ipak, Milei je trenutno spreman da se odrekne tog priliva u korist pezosa.

 

"Argentina prihoduje dolare od izvoza, ali kada se njihova količina smanji usled različitih odliva i zateznih kamata, pritisak na devizno tržište se pojačava", objašnjava Lojze Kozole ulogu izvoza kada je reč o deviznim rezervama.

"Centralna banka tada mora da ublaži manjak kroz zamenu pezosa za dolare i prodaju rezervi, što obično dovodi do dodatne deprecijacije pezosa", dodaje.

Inflacija u zemlji trenutno se kreće oko 34 odsto, što je, s obzirom na prilike u Argentini, umereno. Pokazivala je i tendenciju opadanja, budući da je lane iznosila približno 300 odsto, a ove godine u martu 56 odsto. Uz to, zemlji se krajem godine predviđa rast BDP-a između 5 i 5,5 odsto.

"To pokazuje znakove oporavka", rezimira Kozole.

 

Pretnja s Istoka

Međutim, poljoprivreda nije samo ekonomski već i geopolitički poligon na kome se odlučuje o budućnosti Argentine i Mileijevog mandata. Argentinski poljoprivredni proizvodi našli su se, naime, u središtu trgovinskog rata između SAD i Kine. Trump žuri u pomoć argentinskom savezniku i sa namerom ograničavanja kineskog uticaja u regionu. Zbog trgovinskog rata između SAD i Kine, gde je Kina najveći uvoznik soje na svetu, a SAD drugi najveći izvoznik, Peking je praktično poništio kupovinu 22 miliona tona soje od približno 11 milijardi dolara, koliko je prethodno godišnje otkupljivao od američkih farmera.

Umesto toga, sojom se snabdeva iz Brazila i Argentine, što s jedne strane izoluje Kinu i ekonomski šteti SAD, a s druge, najvažnije privrede Južne Amerike stavlja pod kineski uticaj. Bloomberg je juče nezvanično izvestio da je prostor koji je trajao nekoliko dana za prodaju poljoprivrednih proizvoda bez izvoznih dažbina za obimnije kupovine soje pretežno iskoristila upravo Kina.