Evropa strahuje od ljuljanja vrha američkog Feda

Vašingtonski talas političkih udara na nezavisnost vrha američkih Federalnih rezervi (Fed) u kombinaciji sa novom krizom francuske vlade uticao je da su akcije evropskih kompanija prva dva dana ove nedelje bile u blagom kontinuiranom padu. I to je samo naznaka moguće velike finansijske krize, budući da evropska tržišta ali i evropski političari i guverneri centralnih banaka strahuju da će Donald Trump narednih meseci uspeti da izvrši dosad neviđeni direktni politički uticaj na nezavisnost američke centralne banke i time zaljulja ceo globalni finansijski sistem u kom dominira američki dolar.

U javnosti je poznato da aktuelni predsednik SAD želi da što pre vidi leđa predsedavajućem Feda Jeromeu Powellu, koji mesecima odoleva svim pritiscima Trumpa i njegove administracije da Fed drastično snizi kamatne stope kako bi se američka ekonomija podstakla, a vladine pozajmice učinile jeftinijim. I Trump se nije snebivao da Powellove poteze ocenjuje kao prekasne, a samog Powella "moronom" i "tvrdoglavom mazgom".

Međutim, ovo nije jedna od uobičajenih tenzija između predsednika i šefova Feda proteklih decenija, poput čuvenog sukoba šezdesetih godina prošlog veka kada je tadašnji predsednik SAD Lyndon Johnson pokušao da smeni prvog čoveka Feda upravo zbog rasprave o kamatnim stopama. Ono što je sada novina u američkoj političkoj istoriji jeste to što Trump ne napada samo Powella, već želi da sebi potčini ceo odbor Feda tako što će ga ispuniti isključivo ljudima koji dele njegov politički pogled.

Trumpovo potčinjavanje Feda

Na postizanju dva glavna cilja, držanje stabilnosti cena i što veća zaposlenost, Fed bi trebalo da radi kao nezavisna institucija, to jest da povećava ili smanjuje kamatne stope bez potrebe za odobrenjem Kongresa ili predsednika, čak i ako to uznemirava vladajuće političare.

"Nezavisnost Feda i postoji za ovakve trenutke, kada politički lideri žele politike, poput viših carina, koje bi mogle da smanje rast i povećaju inflaciju", istakla je ekonomistkinja i bivša zvaničnica Feda Claudia Sahm, prenosi BBC.

Bloomberg   Jerome Powell i Lisa Cook na udaru Trumpovih pritisaka

Međutim, da Trump pokušava da sebi potčini Fed kroz postavljanja sebi lojalnih ljudi svedoče dva događaja koja su blago ustalasala tržišta.

Prvi je kada je početkom ovog meseca Stephena Mirana, svog ključnog ekonomskog savetnika, nominovao za člana Odbora guvernera Feda kako bi zamenio Adrianu Kugler, čiji se mandat završava u januaru 2026. godine.

"Sa mnom je od početka mog drugog mandata i njegovo znanje u svetu ekonomije je neprevaziđeno, obaviće izuzetan posao", napisao je Trump u objavi na društvenim mrežama, hvaleći Mirana, koji je u njegovoj administraciji bio predsednik Saveta ekonomskih savetnika i zapravo ključni kreator Trumpove trgovinske politike zasnovane na pretnjama visokim carinama.

Ne samo što je Miranova ideja bila da se "carine koriste za vraćanje novca u SAD, održavanje stabilnih cena za Amerikance i pritiskanje drugih zemalja da trguju pošteno", već je on u jednom radu iz marta 2024. godine, zajedno sa Danom Katzom, sada šefom kabineta u Ministarstvu finansija, izneo detaljan plan od 24 stranice za reformu Feda, optužujući centralnu banku za "grupno razmišljanje" kao uzrok grešaka u politici. Osim toga, oni su pozvali na razdvajanje monetarne politike od bankarske regulacije i nadzora u okviru Feda, uklanjanjem nadležnosti Odbora guvernera nad bankarskom regulacijom i nadzorom.

Ulazak Mirana u Odbor guvernera Feda nije dovoljan za promenu politike Feda, pa je Trump pristupio drugom koraku potčinjavanja kada je početkom ove nedelje pokrenuo postupak za smenu članice Odbora guverenera Federalnih rezervi Lise Cook nakon optužbi da je počinila hipotekarnu prevaru dajući netačne podatke u aplikacijama za kredit kako bi obezbedila povoljnije uslove.

Bloomberg

Ovaj potez je usledio nakon što je Cook prethodno odbila da se povuče nakon Trumpovih pretnji da će je otpustiti ako sama ne podnese ostavku. Mandat Lise Cook bi trebalo da traje do 2038. godine, a na funkciju u najvišem telu američke centralne banke ju je postavio bivši predsednik Joseph Biden. Ona je istakla da neće dozvoliti da bude naterana da se povuče te da će izneti dokaze da nije počinila prevaru sa hipotekom.

Ukoliko u pravnoj bici uspe da ukloni Cook, to bi Trumpu otvorilo mogućnost da zapravo njegovi kandidati zauzmu čak četiri od sedam pozicija u odboru guvernera Feda i time ostvari uticaj na monetarnu politiku i pre nego što Powell napusti čelno mesto u maju sledeće godine. Naime, Trump je već u prvom mandatu imenovao dvojicu sadašnjih guvernera, a sada bi izabrao još dvoje, ukoliko mu pred Senatom prođe nominovanje Mirana, kao i pred sudom smena Cook i potom izbor njene zamene.

Svet polaže nade u Powella

Evropa, ali i dobar deo sveta, polaže nade u to da će Powell zadržati svoju moć, jer ih brine da da bi nagla promena američke monetarne politike imala katastrofalne posledice na svetske berze i samim tim na globalne finansije i ekonomiju.

I dok je na godišnjem sastanku vodećih svetskih šefova centralnih banaka, održanom prošle nedelje u američkoj saveznoj državi Wyoming, dobio jaku podršku svojih kolega iz sveta, Powell je ovu priliku iskoristio da pošalje pomirljive tonove Beloj kući, ne isključujući mogućnost da u septembru Fed smanji kamatne stope, zbog rastućih rizika po tržište rada.

Bloomberg

Evropski komentatori ovaj sastanak su videlo kao "test za Jeromea Powella, koji je mesecima bio pod vatrom predsednika Trumpa, koji nikada ne propušta priliku da glasno zahteva trenutno i masovno smanjenje kamatnih stopa". Kako ističe komentator švajcarskog dnevnog lista "Corriere Del Ticino" Generoso Chiaradonna, Powell se opredelio za oprez, a "u vremenima političkog pritiska oprez je čin hrabrosti".

"Ne znamo da li će kamatna stopa zaista biti smanjena 17. septembra, ali jedno je jasno: Powell je branio nezavisnost Feda. A u polarizovanoj Americi, to je samo po sebi politički čin", smatra Chiaradonna, ocenjujući da je godišnji sastanak svetskih guvernera ponudio svetu "spektakl centralnog bankara koji se opire".

Međutim, "Financial Times" ističe da, kada se završi Powellov mandat, novi vetrovi će zaduvati u Federalnim rezervama. Komentatorka ovog britanskih finansijskog dnevnog lista Katie Martin smatra da Fed "podržavaju strukture koje štite njegovu nezavisnost, ali svako ko sumnja u Trumpovu želju i spremnost da je pokori svojoj volji, vara se".

"Trump je već nominovao za privremenu ulogu u Fedu svog savetnika, Stephena Mirana, koji je pisao o prednostima davanja predsedniku mogućnosti da otpušta službenike centralne banke po volji, navodno u ime demokratizacije institucije. U ovo vreme sledeće godine, institucija Feda će gotovo sigurno izgledati prilično drugačije, najverovatnije sa mnogo više Trumpu naklonjenim predsedavajućim na čelu", ocenjuje Martin.

Dolarski sistem u riziku

Nemački pandan Financial Timesu, dnevni list Handelsblatt takođe hvali Powella, ističući da je on izabrao najbolju moguću opciju da odbije kontinuirane predsednikove napade, a to je da ih jednostavno ignoriše. Kako ocenjuje komentator ovog lista Jens Muenchrath, to se zove smirenost.

"On ne želi da bude osumnjičen da deluje kao predsednikov voljni poslušnik ili da izbegava neophodna smanjenja kamatnih stopa samo da bi poslao signal nezavisnosti. Fed jednostavno radi svoj posao", smatra Muenchrath i dodaje da Powell zna šta se dovodi u pitanju. "Ako Federalne rezerve izgube svoju nezavisnost, posledice po finansijska tržišta bile bi katastrofalne. Efekti globalnog trgovinskog rata koji je pokrenuo Trump ne bi bili ništa u poređenju. Poverenje u ceo dolarski sistem bilo bi dovedeno u pitanje."

Bloomberg

I pre poslednjeg Trumpovog poteza, evropski centralni bankari su oprezno kritikovali Trumpove poteze, izražavajući zabrinutost zbog potencijalnih efekata prelivanja rastuće političke pretnje nezavisnosti najvažnije centralne banke na svetu.

Kada je nezavisnost ugrožena, monetarna politika "postaje nefunkcionalna, počinje da radi stvari koje ne bi trebalo", rekla je predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde za Fox News u intervjuu u nedelju pre Trumpovog poteza da pokrene smenu Cook, ali nakon što je već jasno svatio do znanja da želi da ona ode.

"Sledeći korak je poremećaj. To je nestabilnost, ako ne i gore. Zato mislim da o tome ne treba raspravljati", dodala je Lagarde.

Drmanje nezavisnosti centralnih banaka

Zapravo, evropski centralni bankari se brinu da će, bez nezavisnosti, početi da se urušava vera na kojoj su centralne banke mukotrpno decenijama uspostavljanje upravljanje finansijskim sistemom, i to ne samo u SAD, već i u Evropi.

"Napadajući nezavisnost Federalnih rezervi, Trumpova administracija nanosi ozbiljnu štetu američkoj ekonomiji", rekao je za američki "Politico" guverner Banke Grčke Yannis Stournaras. "Posledice će doći pre nego kasnije."

Bloomberg

S druge strane, ne može se prenebregnuti i to da su vodeći ljudi centralnih banaka na Zapadu kritikovani da zanemaruju da se sve više povećava ekonomska nejednakost.

"U izvesnom smislu, centralne banke su se pokazale kao megasile kakve zaista jesu, a to pokreće još pitanja o kontroli, nezavisnosti, legitimitetu tehnokrata koji deluju u nekoj vrsti izolovanog mehura političkog procesa", rekao je za Reuters Maurice Obstfeld, bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, a sada viši saradnik Instituta Peterson.

Ipak, kako ocenjuje guverner Banke Letonije Martinš Kazaks, nezavisnost je "od najveće važnosti" za sposobnost centralnih banaka da nežno usmere ekonomije dalje od nekontrolisanog rasta cena.

"Njeno potkopavanje znači rizik od veće buduće inflacije, viših kamatnih stopa i bolnijih troškova za društvo zbog obuzdavanja inflacije", napisao je u seriji objava na društvenoj mreži X Kazaks.

Evropski i pojedini američki stručnjaci se plaše da bi gubitak nezavisnosti američke centralne banke mogao da ima posledice kao u Turskoj, gde je višegodišnje mešanje predsednika Recepa Tayyipa Erdogana u poslove turske centralne banke izazvalo hiperinflaciju koja se još nije smirila. Takva eventualna posledica u SAD bi se očas posla prelila u Evropu, i politički i finansijski.

Istini za volju, uprkos ovim Trumpovim rizičnim potezima da sebi potčini Federalne rezerve, reakcija tržišta, do sada jedinih entiteta sposobnih da ubede predsednika da preispita svoju odluku, bila je zapravo poprilično ograničena. Bar zasad.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar